Just some stuff...

22:37 lokalno vreme

Umorna...cim trepnem osetim da mi treba sna.U kabini sam, pijem pivo.Imam jos 9 minuta na kartici za internet, manje od 20$ u novčaniku, izgubila sam karticu za mobilni telefon i u frizu ima samo još jedno pivo.Pijem na imaginarno-stvarnom računu koji ću platiti 15og juna kad primi platu..za kojom ginem i fizički i psihički.

Cimerka mi je u principu smor.

Polažem sutra neki test o cash handleingu..mislila da sam školu završila.Kad si srećan lupi tada dlan o dlan.Tšina.

Rekla mi je prvog dana da se nada da ne voli tv.Od istog se ne odvaja kad nije za deskom.Nema veze, sve to ide s godinama.Ali baš prvog dana.

I ponovo izgubila sam karticu..nije da sam nešto potrešena zbog toga ali to je moja prva kartica, pola života na njoj...Nema veze, koristiću drugu, platiće tata.Nedostaje mi, čudno.Bodri me,hrabri, gura..Znači, mnogo znači.

Nije šteta ako se napijem, treba izdržati tempo.Smara to što znam da sutra ustajem relativno rano i da je turn around day...jbt, šta ja radim..Boga pitaj, motivacija mi je očajna i sve se držim za neke slamčice.Ne drži me više ni činjenca zašto sve to radim, sve što želim jeste da pobegnem..To naravno nije rešenje, već najlakši način da pomogneš sebi.A osećam se kanda krivo zbog toga (kanda ne ide u prilog raspoloženju ni poreklu ali zvuči onako poetski).What ever!

Mašinerija.Eto baš takva kakva je.Gradovi su im isti, kao na filmu, nema ama nikakve razlike.Razmaženi su, totalno drugačiji od drugih, ne koriste mnogo mozak i što je najgore, imaju para.Šta ćeš, bolje biti pijan nego star.

Izgubila sam za 3 dana 3 kilograma, gotovo da uopšte nisam jela.Izgledam kao zombi koji polako počinje da se vraća u normalu.Barem što se kilaže tiče.Emotivno sam rastrzana i nemam dovoljno pameti da razmišjam.Nemam dovoljno pameti da radim bilo šta.A čeka me float od 5000$...Bože, treba biti skoncentrisan.A ja zurim u jednu tačku i ponavljam sebi ''Budi srećna, radi ono što te čini srećnom, život je jedan i kratak je''.Moja sreća nije tu..prosto je nema..Negde na nekoj Azuri, sedi u kabini i možda pije isti Beck's kao moj, možda ne gleda filmove jer svi jebeno imaju istu kraj..ne sluša tužne pesme jer od njih samo može gore da bude..

Opereš zube i legneš da spavaš.I pritisak čini svoje, stvara se još jedna pukotina.Tri puta udahnem pred spavanje, ne znam da li ću ostati budna i plakati za trenucima koje sam ostavila iza sebe.Boli.

Otvoriš oči sa istm onom mišlju sa kojom si ih i zatvorio i shvatiš da ne prolazi..da nikada neće.Uzdah tri puta, silazak niz stepenice, pogled u ogledalo..njegov odraz.Suza...mnogo njih.

I nisam svoja..zvuči glupo ali teško mi je da razmišljam bez njega, jebeno mi je sve mnogo teško bez njega.Šta će meni sve ovo, zašto ja, zašto meni, zašto mi, zašto nama?

22:58 lokalno vreme na Aljasci ..U mojoj maloj Srbiji, u sobici u kojoj se budim pored tebe 8:58...Suze..Ponekad pomislim da će jednostavno prestati da kuca, eto toliko krvari..Želiš li da ti nešto kažem?Da te volim više nego sebe, da živim za dan kada ću postati tvoja do kraja života, za bebin prvi plač, za naše dobro jutro u troje..Da!  

Idem u pičku materinu!