Just some stuff...

Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadic zivota, moguce je da ja ne bih kazao sve sto mislim, ali nesumljivo bih mislio sve sto kazem.Stvari bih cenio, ne po onome sto vrede, vec po onome sto znace.Spavao bih manje, sanjao vise, shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih ociju gubimo 60 sekundi svetlosti.Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju.Slusao bih druge kada govore i kako bih uzivao u sladoledu od cokolade.

Kada bi mi Bog poklonio komadic zivota, oblacio bih se jednostavno, izlagao potrbuske suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo, vec i dusu.Boze moj, kada bih imao srece, ispisivao bih svoju mrznju na ledu i cekao da izgreje sunce.Slikao bih Van Gogovim snom, na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u casu svitanja.Zalivao bih ruze suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastveni poljubac njihovih latica..

Boze moj, kada bih imao jedan komadic zivota..Ne bih pustio da prodje ni jedan jedini dan a da ne kazem ljudima koje volim, da ih volim.Uveravao bih svaku zenu i svakog muskarca da su mi najblizi i ziveo bih zaljubljen u ljubav.Dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sami nauce da lete.Stare bih poducavao da smrt ne dolazi sa staroscu, vec sa zaboravom.Toliko sam stvari naucio od vas ljudi.

Naucio sam da citav svet zeli da zivi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreca u nacinu savladavanja litica.Shvatio sam da kada tek rodjeno dete stegne svojom malom sakom, po prvi put, prst svoga oca, da ga je uhvatio zauvek.Naucio sam da covek ima pravo da gleda drugog odozgo, jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi.Toliko sam toga mogao da naucim od vas, premda mi to nece biti od vece koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja cu nazalost poceti da umirem..

G.G.M.

I hvala mu...

Maja, R.I.P.

Sinoc sam, posle duzeg vremena, otisla na svirku zatvorenog tipa..Odavno to nisam ucinila, ne racunam koncerte sa ogromnom masom ljudi, vec one zatvorene prostore gde je od 150 ljudi barem 90 sumnjivo (iz Boga pitaj kojih razloga), gde mozete da ocekujete da vas brdo tinejdzera izgazi i ne okrene se da kaze "Izvini", gde ce vas izgoreti cigaretom kako i na koji god nacin zelite, zamislite i gde ce te se uporno truditi da se nabijete u neki cosak jer ne zelite da vas masa uvuce u sutku iz koje ce te izaci razbijene glave, nogu, pocepanih pantalona..Da skratim pricu, Block out se ne propusta..svaku zrtvu podneses!

Da se vratim kod malog prostora..To je nas lokalni Dom Omladine, u kome ja preko nedelje drzim casove i koji se raspada da je to stvarno sramota..Dom Omladine..tamo svega ima samo ne omladine..ima omlaTine..Ali dobro ajde, da ne pljujem ni ja vise toliko, ipak, ja tamo vezbam, radim..kako god..Da..Ono je prostor od ne znam, 30 kvadrata, 40 (mozete misliti) i kad se masa ljudi ugura unutra, logicno je da nastaje haos..Koji ja uspesno zaobidjem :))..Ali kad treba da idem po pivo, kao da su mi potpisali smrtnu kazu..Vise ljudi ceka u redu za pivo nego sto slusa Block Out..pola koncerta sam propustila cekajuci na svoje pivo..I sto je najgore, moji osmesi se pretvaraju u nervozu, svi me zivi guraju i samo cekam kad cu da puknem..Persone sam kojima sam se pojavila gore su me trazile u vise navrata, ali sta ja da radim "Je l' vidis da cekam jbt!!!" Ne tocim ga ja..Toci ga neki deckic (vidi se da je bas mlad) a mislim da ni on sirot ne zna sta radi..I onda cuh jednu izjavu: "Sank je coveku najbolji prijatelj" HM..Nasmejah se, kao i vecina ljudi tamo, i tu je krenula cela diskusija..Barem se red smanjivao brze, cinilo mi se..i dovucem se i ja do sanka i kad sam ocekivala da me covek pita "Koliko?", ispred mene masa muskih ruku i samo sto mi na glavu nisu seli..a ja jedva 160, pa mozete da zamislite scenu..Heh, pa cekajte malo, nisam ja dzabe sitna al' dinamitna..:D.Krece govor :"Ja se izvinjavam celokupnom muskom auditorujumu, ja sam devojka, vrlo nervozna ovog trenutka i sve sto zelim jesu svoja dva piva na koja cekam jebenih pola sata...Je l' postoji problem?"..Naravno, sve ja to uz osmeh :)) i onda me ona masa zbunjeno gleda i daje zeleno svetlo..Jeeeee, hvalalaaa, terajtee see u kuraaccc :D..E onda su poceli da me vuku za rukav :"Aj' uzmi i za mene, aj' ovo, aj' ono.." Iskoristi sarm, aha!!I dok se lik udostoji da mi natoci pivo (bez pene naravno, te je proces malo duzi, a samo im jedna tocilica radi = ma organizacija kao kad bih ja uzela da pravim svadbu), za sankom uvek imate neke mrtve pijane koji mnogo kenjaju...Tako je i mene sacekao jedan..Oko mene stoje neki likovi koji mi vec odavno disu za vrat, iza mene Milos i sa moje leve strane famozna pijandura koja cita sudbinu..I krece festa :

"Je li, jesi joj ti drug..Pogledaj je, molim te, samo je pogledaj..Vidi kako je slatka, lepa, mala, pogledaj taj osmeh..Je l' vidis!!Pogledaj koliko je tuzna..Smeje se, a nije joj do toga..I dzaba joj, oci je odaju, iz njenih se sve lako vidi..Ne ume nista da sakrije.."

..a ja, zabezeknuta...pa se kao nesto smejem i u stilu sam "E bas dobro kad se neko setio da isprica vic" ..

"Vidi je kako je zaljubljena, samo se pitam gde je on..?!" .."Ona bi tebi zivot dala, dala bi ti krv bre, cuvaj je, cuvaj je dobro.."

..Ja se i dalje smejem, a muska masa vec misli da mene ovaj covek poznaje...prvi put ga vidim u zivotu..

"Blebece i on, tako je to kad covek popije..Hvala vam gospodine puno, ja sam dobila svoje pivo, i odlazim uz vas blagoslov"..

a i dalje se smejem..

"Cuvaj je" - poslednje sto sam cula iz te prostorije..

Milos me pita: "Ko je covek?Je l' ga ti poznajes?Obecao sam mu da cu te cuvati.." ..

"Ne Milose, nemam pojma, vidim ga prvi put u zivotu, ali.."

"Ma boli te dupe, opusti se.."

"Znas sta je najgore...bio je 100% u pravu..!!"

Poceli ste nesto, vise ni ja ne znam sta al' znam da ste me trazili :D..Salim se..neki lanac, ne?!

Da ne davim puno, nisam bas u toku kako ide sve ovo, sprovescu ga nekako, ali se unapred izvinjavam sto ce se u nastavku ovog lanca ovde naci samo jedno ime, i sigurna sam da se taj neko nece oglasiti (ne znam zasto), ali to je iz razloga zasto sto su gotovo sva imena vec navedena i ja stvarno nemam niti sta niti koga da dodam..

Kaze ovako :

1. ostavite link do onoga ko vas je odabrao i listu pravila na svom blogu;
2. napišite 7 činjenica o sebi;
3. odaberite 7 ljudi na kraju posta i ostavite njihova imena i linkove do njihovog bloga;
4. obavestite ih da su odabrani tako sto ćete ostaviti komentar na njihovom blogu

Rad :D (k'o u skolici) :

1.http://krilaandjela.blog.rs

   1. ostavite link do onoga ko vas je odabrao i listu pravila na svom blogu;
   2. napišite 7 činjenica o sebi;
   3. odaberite 7 ljudi na kraju posta i ostavite njihova imena i linkove do njihovog bloga;
   4. obavestite ih da su odabrani tako sto ćete ostaviti komentar na njihovom blogu

2. 1)ne pusim vec 2 meseca i 22 dana

    2)mnogo volim pivo

    3)uvek sam nasmejana

    4)volim i voljena sam

    5)obozavam da plesem

    6)rodjena sam za kafanu

    7)nemam dlaka na jeziku 

(pravila su tu da se krse)

    8)ne podnosim laz

    9)uvek sam iskrena

   10)pazljivo biram sa kim cu popiti kafu

   11)ne verujem ljudima

   12)retko kad pricam o tome sta osecam

   13)odlicno slusam!

3.pepelinno

   nervozni

   zaoduh

4.Been there, done it..

Opet ja pored prozora...opet komsijski zid..opet cigareta u ruci (a u fazi sam ostavljanja istih..ali sve to traje dok ne izadjem u grad i dohvatim se alkohola...onda duvam kao sasava :s)..opet sve isto ono, samo se nocas ne vide zvezdice...putanja je ipak malo drugacija..a i ja se osecam drugacije..Danas sam tuzna..uvukla se neka seta, prazninu neku osecam..i ne znam sta mi je..imam apsolutno sve uslove da se smejem do ludila, da sam srecna (sto i jesam)..ali poslednja dva dana sam tako neko drugo bice..I ova kisa, ova kisa tako ubija..ili sam samo ja izraziti meteoropata..

Petak je, sve i da je lepo vreme ne bih izlazila..ostala bih pokraj ovog prozora, kao sto i cinim, i zevala tako dugo, dugo..u prazninu, nemir..sa tupavim izrazom lica...Ili je to jednostavno zato sto mi nedostaje...tako bih ga zagrlila sada jako, jako, zaplakala na njegovom ramenu, pokvasila mu ruke...Tako mi fali..i istovremeno sam i srecna (jer me cini da se tako osecam) i tuzna..istovremeno sam lutka i pajac, kisa i sunce, vetar i povetarac...Istovremeno sam zivot i nistavilo....umem, umem da budem..

Juce dobih 25 ruza..kako su me samo obradovale, nemate pojma..ne postoji rec da zameni cvet, jedan jedini, koji vam neko moze pokloniti...Ja sam dobila 25, ali sam jednu poklonila i sama..kako se samo obradovala devojka kojoj sam je dala..rekla sam joj jednim potezom milion stvari...ili sam joj samo prenela deo moje srece, kako god, nasmejlaa se i zagrlila me je jako, jako..Drago mi je, volim da usrecim ljude oko sebe..makar ih i ne poznavala nista specijalno, makar bili samo na kratko tu pored mene..

Samo mi je zao sto sinoc preturih bolne izraze preko lica, srecom nisu se videli, sto mi je ruka drhtala ..a ne znam iz kojih sve razloga..u stvari znam, ali uvek je dobro praviti se da ne znas..a jebeno ne mozete da pobegnete od toga..Pa vas onda ortakinja pored nesto pita, a vi se cas vratite u normalu i imate savrseni osmeh najsrecnijeg bica na svetu..Sto i jeste, ali ste samo malo poremeceni u momentu i noc je takva kada to ne treba da se vidi...

I dalje pada kisa...kako je samo tuzna..kao da vidim svet kako place, kako su deciji obrazi mokri..toliko je ne volim...baca me u ocaj..i tako neka zbrka mi je u glavi, uopste ne znam vise ko sam..znam ko nisam..znam da zelim da sam u basti prepunoj mirisnih stvari, drveca..i da tako skakucem vesela, vedra, nasmejana..da imam neku bujnu dugu kosu, da sam bosa, u nekoj staroj odeci...koja ima neku svoju vrednost...nesto gde svaka nit te stvari nosi pricu..Nesto....nesto...

Hocu da sam neki mali decak..da jurim svuda, nezaustavljiva ..hocu da mi je kosa rascupana i da ne mislim o tome jesam li lepa ...hocu da nosim svoje ruzicaste naocare i nikada ih ne skinem (eventualno da ih zamenim plavim jer je i kroz njih svet nekako lep, samo je urbaniji..mada ja i urbanizam..al' ajde)..

I nemam pojma sta sam htela..valjda mi se samo pricalo uz ovu kisu..ali da to ne bude bice pored mene...nego kao da pricam vetru, sa namerom da odnese tugu negde daleko, daleko..Da, tuzna sam, ali ne znam zasto....ipak....okean se zatalasao, boja nikad tako plava nije bila, a Sunce me opalilo..posred cela...i susi okean, uzasno ga jebeno susi...a ti steno rasti, samo rasti...ali bez mene..sve neka je bez mene...

Opet zid, moje pljuge i ja, neka jako lagana stvar, dovoljna da me raspali posred srca..neciji sms, kisa....he, evo mi ih i dzukele..zdravo :)..Volim ja svoje pse, ali volim da im kazem "Gde ste dzukele jedne?!" :s..Nisam ja zdrava...

Turn off.... 

Danas je bio neobican dan....u stvari, sasvim obican, ali su ga moje oci videle onako kako su htele..zapravo kako su trebale..Danas sam ti dugo, dugo posmatrala oci pokusavaju da shvatim sta je to u njima sto me je vise puta vracalo tebi...Tisina!Upravo to...hladnoca koja se nikako ne uklapa uz mekocu tvog bica..da, da, duso, mek si kao pamuk, ali si vakumiran, jbg...Srecom, ja sam shvatila da je vakum prljav posao kod koga nisi siguran hoces li ga otvoriti ukoliko nisi dovoljno jak..Ah, ja to jesam, samo sam umorna od teskih brava, izgubljenih kljuceva i kutija prepunih nekog smeca..

Danas sam cak bila srecna zbog nekih senka koje su ti prelazile preko lica...zbog nabora na celu koji nisi mogao da sakrijes..Danas sam bila "ledena kraljica" kakva inace nisam...a ti si me "vakumirani" tiho posmatrao..ne znam, imala sam osecaj kao da gledas kako zivot ide pored tebe a ti stojis sa strane..kao da su ti ruke vezane...zaustavio si se kod nekog drveta da odmoris i ne ides odatle...Pogledah te i rekoh "Decak"...vreme je da pustis kofice i lopatice...

Danas smo setali kao dva odrasla coveka...nekarakteristicno za tebe..ali morao si, uhvatio si se u kostac sa "zenom"...Danas ti rekoh da zelim da se zaljubis, da pruzis sebi sansu kakvu ja sebi pruzim..danas sam pokusala da te naucim da pustis kad ne ide....Opsuj, ako ce ti tako biti lakse...ali idi, kreni jer..."ti mislis da je ljubav mirno more da bi njime plovili.." ..Ne bi ti ni razumeo sve i da cujes tu stvar..

Danas sam ti rekla da si pasivan..a ta te tisina nece nigde odvesti..danas sam sebe potapsala po ramenu i udelila si blagi smesak..Mislim da si i ti to isto uradio, jer si znao da zasluzujem sve to...video si koliko mi je srce otvoreno i razum sirok....

I ne, cak mi vise nisi ni drag..ti si sada samo senka coveka koji mi je prstima malo jace prosao kroz kosu..dovoljno jako da me teme zaboli...

                         "Jer ja sam samo zena, lose rame za plakanje,

                                ili budi stena il' trazim novu stenu za skakanje,

                           ma nemoj da se lazemo..." 

Ne znam koliko ce naslov ovog mog izlaganja imati veze sa onim sto zelim da napisem ali, avaj, naziv pesme uvek ide na kraju, zar ne?

Probudih se i konacno shvatis da je vreme da presecem neke stvari u svom zivotu, i ako to nikada nisam radila na nacin na koji bih sada to zelela..tj.na koji cu uraditi..I to u stvari nije nista lose, samo sam ja navikla da ne budem toliko okrutna...cak ni kada to neko zasluzi..I evo, grow up or get old (izgleda da ipak ima smisla)...

Ne znam kome bih se prvo zahvalila na jacini koju osecam u srcu..da li prijateljima koji me beskrajno vole i daju mi svakodnevnu podrsku, da li onome koji me je zgazio kao da sam poslednja cigareta u koju je zapalio u zivotu..Ona koju ispusite sa besprekornim uzivanjem ali je isto tako i olako bacite jer prosto shvatite da mozete da zivite bez nje...Ili njemu, koji se iznenada pojavio, i sakupio sav pepeo koji je prethodnik rasuo..?!

Kako bilo, zadrzacu osmeh na licu i reci "Zbogom"...a ti decace, pa neces se iznenaditi mojom racionalnoscu, ali hoces hrabroscu..Vidis, glavna razlika izmedju nas dvoje je sto sam ja odavno izasla iz sveta lutaka, klikera, imaginarnih likova koji se rado prate..A ti ces, dragi moj, vecito ostati zarobljen u plasticnom automobilu, svetu decijih igara, gde su osecanja izrazita ali ti pojma nemas sta ona znace..

Pa i kako bih, ti si decak lepog lica, dopadljiv svima, sta ti znas sta je imati pa nemati..?!Ali si savladao zivotinjsko carstvo, svaka cast..Fali ti panda u kolekciji...verujem, nikada je neces saupiti..Ili ce ti se sama prilepiti, ali ne kao tvoj pecat, vec trag..

I tako ja odrastam, iz minuta u minut, dana u dan..ali to shvatis tek kad nakon svake zavrsene recenice stavis tacku...Moja je stavljena, crvena, vedra, i govori o nastavku..ali sa drugom posvetom :)

I hvala, ja sam barem izvukla sustinu, ti ni uvod zapoceo nisi.. :)

Mesecima vec razmisljam o tome da krenem sa blogom...ali upravo tako, samo razmisljanje..mozda je zaista je vreme da se bacim na posao...

Sedim i razmisljam, vazda sam u tome bila najbolja..uz zvuke jazza u mojom sobi..Zenskog vokala, jako senzibilnog, valjda donekle devojka peva melodiju mog srca..Pocela sam da slusam Norah Jones zahvaljujuci momku sa kojim sam se zabavljala..i hvala mu zaista..Cudno, dok smo bili zajedno, nije me toliko vuklo da slusam bilo sta sto ima veze sa njegovim osecajem za ritam..a jesmo se kontali oko dosta stvari..I tako sedeci u njegovoj sobi, sa svom nekom tisinom izmedju nas dvoje, on je pustao muziku u kojoj je mozda tesko naci se..ja sam se ipak nasla....Ali neverovatno je tolika smirenost u ritmu, totalno ne tipicna za moju licnost..Ja veseljak, u fazonu "Idemo, patijamo, zezanje, ludila.."...Cuh u daljini zvuke "Sunrise"..Boze, pa to sam ja...samo nemam njega za "morning in eyes"..ali Boze moj, pa doci ce i moje jutro..

Mozda ce nekome svaki moj blog biti dosadan, nezanimljiv, bez neke poente...nekome ce mozda biti zanimljiv..Nekako i ne treba da ima poentu, valjda ovde samo iznosimo razmisljanje..otkud znam, sto ljudi sto cudi...Evo ide "Thinking of you"....Devojko, odakle si se stvorila?!

Ha, pa cak me i Milena drma na msn-u..Idi bre devojko, ne rusi mi mir, volim te, pa znas i sama :Dp

I rekoh sebi sinoc: "Definitivno prelazim na jazZ"..a decko sa cupavom kosom, vazda lepim licem i nedefinisanom licnoscu me je samo pogledao....Bilo je to u fazonu "Devojko, sta ti se dogodilo?!" Nista posebno a opet nista beznacajno, samo sam odrasla u svom nekom svetu i zivim u njemu..ne pustam ikoga da ga poremeti...Dovoljno mi remete ovu, nazovi, realnost...On je tako sedeo i gledao...a ja...pa trazila sam jutro, sunrise, surprise...A nisam shvatila da je iznad mene mesecina, tiha..cudesna...Nisam vampirusa, samo volim noc...Uvek smo se dobro razumele...

I idem sada, da ne guzvam vise ni sebe a ni vas (jeste, da, stavih prvo sebe, sta da vam radim)...Ipak je pitanje hocete li videti sve ovo...

P.S.Mile, ono je bila sala, volim ja tebe tako blesavu..tako malu..tako moju :)

Aj' bye..