Just some stuff...

Uvek dobijem neku vrstu inspiracije kad god pustim Pearl Jam .. U zadnje vreme to ne činim tako često i jasno mi je da sam se udaljila od svega što sam nekada tako duboko imala u sebi.. ili sam jednosttavno odrasla i naučia da se njišem uz neki drugi ritam. Svi se mi, pre ili kasnije, udaljimo od onoga čemu smo težili.. ne ide baš sve kako mi zamislimo.

Nekako vidim sebe u jako negativnom izdanju čitajući sve ono što sam postovala.. nisam takva. Valjda je ovo samo izduvni ventil, mesto za chat, dogovor sa samom sobom.

Izgubila sam mnogo toga sa pojavom nekih novih i velikih stvari u mom životu. Dobila sam mnogo blata za koje sam verovala da mi neće toilko smetati a danas mi kopa oči čim izađem iz kuće... Da li to znači da sam se promenila? Jesam li? Ili mi samo sve promiče kroz ruke a ja nikako da skupim dlanove?! Stičem utisak da više ne umem da se nasmejem kao ranije i ako nemam nekih preteranih razloga da tako nešto kažem. Sve i da imam, life goes on, pomiriš se sa svime i pičiš dalje. Je li baš tako? Ne znam, ja retko kopam po prošlosti i vrlo dobro se mirim sa činjenicama, nekada mi je malo duže potrebno. I držim se toga – bilo pa prošlo!

Ipak, ponekad razmišljam šta bi bilo da sam napravila drugačiji izbor po pitanju svega, šta bi bilo da sam i dalje ona čupava koja je zaljubljena u Milana .. koji danas ne razgovara sa mnom iz Boga pitaj kojih razloga. I to me ponekad tako ošine, baci u razmišljanje. Zašto? Ne znam, možda mi nedostaje ta bezbrižnost, možda mi ponekada nedostaje on čisto da me pita kako sam, jesam li dobro. Jbt, bila sam klinka, ne može mi se ništa zameriti. No, na žalost, neki ljude pamte samo loše stvari. Ja sam većinu svojih iz prošlosti zakopala negde. Tu su, tačno im znam trag ali bilo pa prošlo.

Volim i da pročitam stara pisma, da zagrlim stare drugarice. Sada već i njihovu decu. Kada ću se ja upustiti u sve to, kada ću ja krenuti da zaista razmišljam o porodici? Verovatno sam još uvek zarobljena u onoj fazi, težim ka tome nečemu što, na žalost, polako umire a ja nisa spremna da to tek tako pustim.

I ma koliko se trudila da pustim, ne mislim, ne mogu a da prežalim smrt jednog od najboljih prijatelja. Ne plačem, ne tugujem, nemam trzaj na pomen imena, sem blagog uzdaha, ali imam taj ujed za dušu.. Kao fleš mi proleti i ja ostanem ukopana. Šta bi bilo da si tu? Da li bi voleo da još jednom zaplešemo? I to što nisam bila tu kada je sahranjen, i to što neću biti tu na Meorijalnoj večeri, i  to što se tek tako predao i oterao nas sve do kurca.

Ne znam ...

Zanimajte se, ja ne umem ..

Ali Pearl  Jam ..evo vam inspiracije .. 

Ponekad mi je tako potreban ''my space'' i kad ga konačno pronadjem imam utisak kao da mi neko trakom prelepi sve misli..tek tako, stoj'te gde jeste.Kako god, sada ga imam i pokušavam da ga iskoristim što je bolje moguce..ili barem da iz svog nezadovoljstva zbog zaposlenja, tačnije nezaposlenja, izvučem neki vid pozitinog, kreativnog viđenja sveta i ružičastih soba..ili se barem potrudim.Pustila sam ''Deeper the love'' i kada sam pri put čula kako Dave to uzivo izvodi nisam znala da li sam više čula svoje srce ili jačinu njegovog glasa koji je urlao kroz mikrofon.Danas ipak čujem samo sebe...ili makar slušam ono  sto iz mene izvire u tom trenutku.Seta?Možda.Svakako me baca u rebus..i to onaj što si pokušao milion puta da rešiš pa si digao ruke jer je napravljen baš takav kakav je, nedokučiv.Nema.I u pravu je on kad kaže da je sve lako u stvari a mi komplikujemo bez veze.Is it?

Random..Yann Tiersen..Oh, mon die (naći ću kako se piše pa ću biti pismenija)..Kao da je hladan Pariz sleteo u sobu..a ne znam kakav je, nisam nikada bila, nego imam sliku neku u glavi..Crveni kaput, siva jesen, moj šal se vijori poput zastave koja se ne predaje..tiho je i apatično a ja cekam.

Libar od mojega duga ..kad nije tu, ponekad razmišljam i vraćam film o prvom ulasku u ovu kuću posle njegovog odlaska.Mislila sam da ću se ugušiti, da je sve to previše..nisam imala oslonac ni rame na kojem ću da zaplačem i vrisnem koliko me boli..samo sam progutala sve živo i poželela da se vratim kući..ma gde ona bila.Razmišljam kako je nebo bilo sunčano i veselo a ja nisam umela da mu se nasmejem, prevrtala sam se po krevetu ne želeći da ustanem.Sve je stalo.Čak i stari sat u sobi.Gde sam to ja, šta se desilo?Gde si to otišao?Trebao mi je klavir tada..da govori umesto mene, ja sam ostala nema.Čuje se kvaka!

Imitation of life ..puno puta sam ovo izgovorila, svi smo..verujem da nikada nećemo shvatiti pravu stvar.Kakav kolaž.That sugar cane, that tasted good ..na na na ..tragikomika..Suze i smeh.Ah, life o life i ja sam supestisious girl ...Idealno vreme da se započne knjiga koju dosta ljudi jednog dana očekuje od mene i za koju ja, sa sigurnošću, tvrdim da se neće dogoditi.Ali avaj, expectations, expectations..Gem, set, meč (nisam skroz fault, gledam tenis) ..or at least I was..

And now ladies and gentleman, miss Lily Allen and here cover of ''Naive'' (name of a band doesn't count).To je još jedna od mnogih stvari koje bih volela da naučim da sviram na gitari koju inače ne sviram.Pokušala sam ali su mi mnogo kratki prsti..ili sam se beše posvetila fakultetu od koga sada ne mogu 'leba da jedem.Šta će biti, hm?!

Hladna kafa, mmmljac.Volim tako da je cevčim tri sata pa i čitav dan ako treba.Umela sam da ustanem ujutru za fax, skuvam kafu i sve tako s nogu je pijem (više se vrtim po kući nego li srcem ali avaj) i onda tako ostane nedovršena.Uvek.Majka to nije shvatala i stalno je završavala u sudoperi što je i normalno.A ja sam tako tugovala za svojom kafom dok nismo napravli presedan – Oh, woman, don't touch my coffee, not even! I bi tako.Dogovor kucu gradi, šta ćete.Morcheeba ..where are my glasses.Da, ne nosim ih.Otherwise!

Ne možeš znati šta je iza ugla..ko te čeka..ne možeš znati da ćeš sresti neke strane oči koje toliko liče na tvoje, ne možeš zati da će samo jedna rečenica pokrenuti lavinu..srodna duša..Mislim da su u pravu..ali neke stvari prosto zadržiš za sebe jer nisu primerene u tom trenutku..a samo su tada od tolike važnosti..To je to, za sve ti u životu treba trenutak...neki toj unutrašnji ...situacija...

Moram priznati da su mi neke reči, pa ne teško pale, samo mislila sam da uopšte neću razmišljati na taj način, što je apsolutna glupost...barem kad sam ja u pitanju.Nema veze, ja sam to pronašla..i nemam prava da zadržim ali neko nikada ni ne pronadje..Hvala ti...puno sam to puta izgovorila do sada..

Za koji život treba da se rodim..ne, ne shvatam koliko sam ti pomogla..mogu samo da zamislim jer sam videla svasta.Osetila..oči, uvek su bile ogledalo duše..možemo ih prljati i mazati koliko hoćemo..neko pravi sve sumnje odagna...Puno razmišljam o životu ovih dana..sta nekome da, drugom uzima..pa na predlog pogledaš Serendipity i shvatiš da, na žalost, ništa nije tako..

Nisam tužna, ovo je moja pozitivna kritika..ne mogu da opisujem jer bih tako bila gola i pred drugima..mislim da to ipak ne želim..to ide tamo u onaj kutak o kome sam pričala..nije to lok tajt,samo eto..znaš..

Nisam verovala, u stvari ni razmišljala da ću članak o ovome imati..hehehe, slatka mala izrnuta torta..Znaš, dunuće nekad čudna košava, pa ćeš se zatresti..bojazan će u tebi naići..uhvati vetar i nasmej se, to je sunce granulo jer se neki osmeh negde pojavio, jer su ptičice ponovo zapevale...baš onako tiho kako umeju..znaš?Mirisaće na kestenje, prirodu..poput kakve priče pomislićeš..pored tebe će  trčati deca, prepuna smeha, verovatno ljubav kao proleće u kosi..

Ja ću se u krevetu prevrtati sa osmehom, srećna poljubiti sve ptice u raju..hraniti konje i šetati u beloj haljini..podići ću ruke dovoljno visoko da uhvatim vetar i toplinu, da sklopim oči i da znam da volimo...volela bih da andjeli trče oko mene, da me gledaju nevinim očima..

Trenutak..znaćemo da smo mi..srećni, nasmejani, da volimo i da smo voljeni..

Raširi krila, život je pred nama..i digni ruke visoko...

Visoko...

Oh..emotivno stanje stvari zavejano ulicama i gomilom glasova rastrkanih po tudjim livadama.Ne znam, ne znam ni sama, kad lupis sakom kakav to tacno zvuk treba proizvesti.I kad kazem da se bojim sebe vazda je tako, imam djavole koji me vuku za rukav..mali su ali siloviti..

A ja kao trcim, vazda treperim na povetarcu..kao zastavu koju su jednom podigli..ali ova se ne spusta uvece pa ujutru ima isti postupak.Klizi polako, kao kada bi sedeo u sobi i slusao kap kako sumorno udara o cev, kako sa drveta opada lisce..i sve je golo..svi smo goli..Olupina, supa, zardjala cev..

Ne znam, mozda i naidjem na kucicu.Ispred nje sroko polje, puno cveca..Vazduh mirise na sok od visanja, vetar duva tek toliko da zagolica i svuda se oseca mir.Spokoj.Kutak iz raja.Utociste.Spas.Moj prostor.Tvoj prostor.Kucica.

A kad udjes, kamin sluzi da se dvoje vole.Na vratima te ceka pas veliki, ogroman..i smeje se, mase repom, raduje se.Trpeza je skromna, voca u izobilju, hladne vode iz bunara..i negde mirise dunja.Cuje se klavir kako svira, sve je u znaku drveta i zemljanih boja...Ti mirises na cimet jer ga ja volim i ne postoji nista drugo sto bi bilo znak za skretanje.A puta nigde nema...nisam ga zelela jer bi to sve pokvarilo, sta ce mi prolaznici, stranci..

Ruke meke, jastuk tvrd..glavu da spustim i ocima da gledam dugine boje..Toplo je i sve mirise na srecu i veselje, bezbroj sam osmeha od jutros podelila.

I onda kapljica lupi malo jace pa se vratis u konzervu ..otvorenu do pola jer su ti negde stigao, nikad nemas dovoljno mesta da gurnes celu saku.Sta ima veze, barem se prstima mozes sluziti.

Povlace se vrata od jakog vetra koji siba niz ulica...kisa pljusti i sve je modro..Cipele su prljave. Stare i umorne..Iznosene ..istrosene...

Glupo, ali nasla sam ga..

I nisam se nasla u razgovoru..dobar, sta vise, kvalitetan, ali ja ne mogu da komplikujem niti da pricam o sebi..

Hvala vam, dobri ljudi.

Silky...pamticu.

Isla sam tako dugo...ponekad mi se cinilo da ne znam ni kuda..ali sam isla..za nekim ljudima, stvarima, neobjasnjivim bicima, frazama...za starim i novim ljubavima, sa sakom punom raznoraznih sitnica..Zastala sam na trenutak da pogledam gde je sve to..u sta moze da stane..ima li mesta za jos..

Septembar je uvek asocijativni mesec..secam se toga i kad sam se spremala na polazak za fakultet..i to je proslo..I nedostaju mi studentski dani, shvatila sam to onog trenutka kada sam diplomirala.Sve sam sagledala, samo mi je nekako tesko da sagledam probne mesece..

Oh, toliko sam toga sacuvala za sebe..Neki vetar me siba po licu, hladno je..Navlacim sal preko usana, da ne bi izgubile toplinu, da krv ne bi pobegla..uplasila se onoga cega sam i ja sama..Konstantin je opevao cekanje..Tako tesko...A sta da si Jelena..20 dugih godina...?!

Podigla sam glavu..tamo je stajala slika sa tvojim imenom..urezanim..Poreklo, koreni, znacenje..atest...svega.Stavila si tacku.I ne znam kako sam uopste dozvolila to parce zida sebi...Lepo si govorila o (bez)osecajnosti samo...sramno je govoriti o necemu za sta apsolutno nikada nisi mario..Ne bih volela da to ikada shvatis jer bi me u tom slucaju razumela i sigurna sam da bi te bolelo i vise nego sada..

Ja sam i onu malu mrvicu uvukla duboko u sebe i zatvorila se u svoju kutiju.Sada teram druge da je cvrsto oblepe trakom.Neprovidnom.Hvala onima koji to razumeju.Cutanje je zlato!

Izvela sam ti ljubavnu igru danas..malu, sasvim spontanu..videla ti krv u ocima, sakrivenu suzu...Spustila sam glavu i progutala knedlu..

Samo dodji..

ne mogu ti pokloniti nista preterano vredno..

poklanjam ti sebe..

"verse i note...

sve moje sarene perle na dar"..

Vetar i dalje duva...

Hladno je..

Zmurim i hvatam dubok uzdah...pokrivam se salom..

jos 15...

Mislim da je zaista doslo vreme da napisem nesto.Zakopala sam likove, valjda ne i inspiraciju...ona neposredno dolazi, samo meni u poslednje vreme klizi..lagano i sigurno..Nema veze, dobro je dok imam rezonancu u glavi, fotofinis, je l'..Ma kako da ne, vidim da je na zavidnom nivou shodno tome da se hvatam za glavu i razmisljam "Jbt, sta sad?!"..

Sinoc sam u 4h, ili bolje reci jutros, bila u tudjem stanu sa vinom na usnama..listala sam Umberta Eka, gledala fotografiju staru 40 godina i coveka na njoj koji lici na Hari Potera.Danas lici na direktora biblioteke, sve je samo ne stereotipan i bas volim njegovo slobodno vreme koje kvalitetno koristi u razgovoru samnom..i sa mojim prijateljima.Samo nekako mi to dodje kao Bermudski trougao.Ne znam, mozda je i do mene, ali nekako mi sve to ne ide.Pila sam hladnu vodu, jer, jelte (ne znam kako se ovo pise, iskreno), covek, kao najnormalniji homus, koristi jonizator..A prethodno sam bila u prostoriji gde se pusilo 200km/h i bolelo ih je dupe za nas ugrozene.Serem, nisam ja ugrozena, i sama sam nekada bila pusac.

Iz ugla me je posmatrao trudni (? ne znam kako se to kaze za ptice) zuti kanarinac, koji je relativno skoro izgubio sparing partnera..Sranje..ali to je zivot, uvek negde, nekoga, nekada, usput, a niz isti, izgubimo..Ali dobro, sto bi ovi francuzi rekli, c'est la vie.Veci je fazon da sam to napisala na srpskom, ali moram da se ucim poliglotizmu (?), nekako vidim da ce mi to trebati u zivotu.

Moja dalja buducnost zavisi od toga sta ce reci o miss magical manager, aka crazy serbian bicth, koja im svima na brodu jebe kevu.i posle nas ne vole..Pa nije ni cudo kad svaka susa digne nos cim oseti malo para, barem je takvo stanje sa nama Srbima, pa misli da je uhvatio boga za muda.Dobro, neka je, ja sve to na finjaka teram u picku materinu..sto bi rekao Bosko.

Kakav kralj, ja mu pustim sms da vidim gde je, sta je, je l' pije nesto, eventualno kara, a on mi salje akt.Ma idi u picku materinu.Za to imam sajtova pun kurac, ne zna im se broj i rado ih gledam.Ko voli nek' izvoli, tako ja kontam tamosnju tematiku.Cak sam je i drugaricama preporucila koje su sexualno ugrozene, poput mene, ali njima je lakse, one mogu, a ja mogu samo da se cesam po glavi.Al' dobro, doci ce, onda ce sex na javnom mestu biti normalna stvar, jer se meni tako hoce.A, Boga mi, i njemu.Negde u meni gori led...

I tako, levo, desno, ili sto bi Miki rekla, na tamo, na ovamo, mene i dalje iz ugla posmatra kanarinac, trudni, ja se sramim jer sam pijana, jer je 4h ujutru a meni iz ociju vire djavoli..i to ne moji.

Poljubac za laku noc..

Vidimo se sutra draga.

8:10..gde sam to jbt...Uh, dobro je, poznato - nepoznato mesto..Volim ovu sobu, sredjena je u znaku Che - a, svi smo u tom nekom fazonu..i slozili smo se da su nam dve zajednicke zivotne zelje da odemo na koncert Pearl Jam-a (nacekacemo se vala bas) i da odemo na Kubu (to je vec normalnija i prihvatljivija (da ne kazem pristupacnija) varijanta..)

Putovah juce vozom, posle ihaaaa vremena..sjajan osecaj, samo jebeno mnogo guzve..Morala sam da stojim do odredjene vukojebine,,al' nema veze, sve to ide s poslom..nikako s godinama, osim ako ste sir..Boli me glava, jebeno me mnogo boli glava..Jela bih onu moju supicu od juce..Magy a povrcem..jupi, jej..k'o klinka..i to ona najgore vrste..Elem, voz, kondukter, masinovodja , covek iz Bosne, mnogo naroda i ja..Skener na on pa udri..a glupo mi je to, ne valja mi, analiziram svaki moguci detalj..i sve vise i vise mirise na Srbiju..ah, majko..kako sam usla tako me je osinuo smrad..jbg..+ mnogo, mali prostor i 70% njih nije ni pomislilo da bi trebalo da se istusira..Nema veze, sve za ljubav..Prilazim pored nekog klinca duge, ciste oprane kose, lepog u licu i slusa Maidene..

Rekoh mu : "Sta da ti radim"...

..morala sam da mu visim nad glavom, jbg..guzva..bolje njemu nego nekom smrdljivom neandretalcu ..al' stavrno jbt, ne preterujem, sve to nema veze sa cistocom, il' sam ja bolesna..nije me odmah cuo, ali je ukapirao sta sam htela..

"Ma ok je, nema frke".."

I da ima, isto ti je hvata" , samo sam pomislila, nisam htela da bilo sta kazem, pomislio bi da sam nadrkana..Spazila sam da me neki gospodin posmatra sa nekim blagim smeskom na licu (kad kazem gospodin mislim na coveka koji moze deda da mi bude i stvarno mislim na gospodina)..ponudio se da me rastereti, podigne mi stvari negde gore..jbg, niska sam, prenatrpana i treba mi pomoc..Hvala, dobri covece..Ispostavilo se da je covek iz Sarajeva, sto me je tako obradovalo..volim sarajlije i ako nisam nikada bila u istom, niti imala prilike da ih mnogo srecem..al' nekako su gotivni skroz..Zivi tu negde nadomak mene, ima troje dece i mnogo je toga prosao u zivotu..Obratio mi se jer smatra da sam drugacija i misli da sam dobar covek..

"Ne znam sta da vam kazem, nekako ne mogu sebe da objasnajvam..barem ne ovako posredno.." (serem i ja, jednostavno ne volim da pricam o sebi..dobra sam ali ne moraju to svima da znaju..sto manje znaju, manje ce me jebati)..

"Je li mala, a ti u skolu ides?"

"Idem, idem, al' sad podjoh kod brata, fakultet sam ostavila gde mu je i mesto..kuci.."

"Lepo...je li brat ozenjen?"

"Nije, zavrsio je fakultet i izucava jos neke nauke..tako vam je to sa intelektualcima, nikad dosta"..Zato ja hocu da upisem jos jedan fakultet..

Pricali smo o zivotu, o bilo cemu, o mudrostima i stecenim navikaka..i def je moj drugi fakultet psihologija..a mozda i sociologija..

"Malo mesta, da prodzem.."

A ganci nosi, tri kila paprike,paradjza, krastavaca, pecuraka, krompirica, kupusa, cuda, sarme, bla, ma pokretna pijaca..Aj' prodZi, zelenijado...muvam se tamo kod dugokosog, mislim da sam ga smorila sa mojim stalnim tamo - ovamo momentima, al' sta da mu radim, i ja se sklanjam od tezge..

"Kad su pre stigli i krompirice da kupe, ja to jos nisam jeo za ovu godinu"

"Ma imaju, pogledaj sta sve nosi, djavo ih odneo..i posle nemaju para...Kad cu ja da kupim te krompirice..

Eh, Srbija je to..ne moze a da se ne komentarise, posebno ne u vozu, i ne moze komsijina krava da bude bolja...Gde teramo, sta je poenta?Je l' smo stavrno toliko zavidni ili smo samo nevaspitani?!

Pustila sam Van Gogh..Sta ako? Nisam tuzna, to samo neko vino izbija iz mene..ponekad takvo je lice..Sve sto znam je da te volim , ma koliko da si daleko od mene..Idi plovi za nasim, svojim, tudjim snovima..idi plutaj tamo gde se sreca stopila sa dubinom..tamo gde mene nema..barem ne fizicki..tamo gde ces shvatiti zasto jesi a zasto nisi..

Hajde spavaj sad, mozda i nadjem te u snu..

ili mozda naucim da ljubim stvarne stope tvojih koraka..iz daleka..sve iz razloga da naucim..Bog nam bira put ( ne mogu reci sudbina jer u istu ne verujem..al' u ovog drugog verujem i te kako..)..Jednom sam te pitala "A sta ako ti ja sapnem reci koje nikad nisi cuo pre..?"..rekao si.."Sapnucu ti ja..a ti neces znati.."..

Volim te..Verujem u nas..

Idi..ne mogu ovako..

Vrati se..umirem za tobom..

21:44

Odgledala sam Panov Lavirint..po ko zna koji put..sad bih najradije zapalila cigaretu..Ne zato sto mi se pusi, nego mislim da bi jednostavno upotpunila svako moguce stanje u kom se nalazim..pocev od fizickog, preko enterijera, do glavnog jela..Ali ja sam prestala da pusim pre 5 meseci..to vam je zivot, tesko da cete sve upotpuniti, uklopiti, srediti...Nije ni vazno na kraju krajeva, mnogo je bitnije ono malo sa cime ste srecni, sto vas cini zadovoljnim..Pa onda pustih neku laganu muziku...da mi dusa tone tamo gde ne ume da pliva..(sve i da ovo nema logike)..Ko je gledao Panov znace kako se delimicno osecam..a i nisam nesto srecnija inace..ali dobro, to je zivot, bice bolje..

To je to, definitivno nikad necu uspeti da napisem knjigu..sve i da mi je zelja mnogo jaka..Dobre stvari me na isto ne pokrecu, lose me inspirisu ali naprave od mene pateticnog idiota...A dosta patetike i u stvarnom svetu a kamo li u nekoj knjizi..posebno ciji je autor prolaznik..kako u svom tako i u tudjim zivotima..Nisam provalila sebe skroz..mozda je to i bolje..ali opet ne volim ni kad se iznenadim..ali bas..Nikad nisam volela iznenadjenja..bilo kog tipa..a nije da ih u pojedinim situacijama nisam prizeljkivala..koji je ovo zakon sad..?!

Knjiga..pa tesko mi je da pocnem, ali bas..cini mi se da ne bih mogla toliku kolicinu koncentacije da imam..to mu dodje kao dugorocno planiranje..a da pocnem, stanem, nastavljam, dopravljam..nekako mi to ne pije vodu..a s druge strane, ne mogu u glavi da smislim pricu koju bih mogla da ispricam jednim dahom, otkucam u jendom danu..Nemoguce!U stvari ne moram nista da smisljam, mogu na osnovu nekih svojih iskustava da..ne, ne, ne mogu..

Jedem neki dosadni keks..jede on mene..gledam se sa soljom kafe koja vec odavno nema efekta na mene..ne radi me vise..Imuna sam..postajem na sve zivo..E da, i volela bih da mi sad u uglu sobe cuci negde Eddie Vedder i da peva..samo da peva...Hej Ed..odrecituj masi nesto..glava mi je puna raznoraznih govana..svirepih, laznih, domacih proizvoda oznacenih kao feler..Nije to vise ni budj..adekvatno bi bilo mahovina..

Bas si me ujela juce za srce kad si rekla da si mozda bolesna..i sta je to uopste "mozda"..masna na lose upakovanom poklonu..jbg, parola snadji se...Vidim i od koga sam pokupila tisinu..sad znam..

A ti nista ne vidis..otvori oci, trgni se, pogledaj je..Boli tebe kurac!

Nedostaje mi samo mala precica do tebe..kamencic jedan pa da stanem..sad je to vec okean..i ako se pravimo da je tek neka reka..mocvara..pa i bara..Mislim, znas i sama, moj je zivot tvoj, i ne bih zalila ni jednog momenta..Bih, ako bih onda videla da ti ni to nisi umela da iskoristis..ali nema veze, ne bih se ljutila..neki se jednostavno tako rode..

Sta ce mi nedostajati?Planina tvojih ruku..skroviste...da se tu sagnem i uberem zrele plodove..zdrave..neiskvarene..da tu odigram svoju deciju nevinu igru..da se od srca nasmejem a da se to ne zavrsi setom...da bude prosto prirodno..Eto to..ta sigurnost koju ja imam pored tebe, taj mir...Ma doci ce...valjda..

A cega se bojim?E to je nesto o cemu se dragi moji retko kad prica..nisam ja sujeverna, samo se bojim..aha, sebe najvise..Mi mozda nismo glavne uloge, ali i sporedne ostave utisak..ponekad i fatalan..Reci cu vam to jednog dana kad se oslobodim sopstvenih bora, resim svoje bitke i ustanke, da vidim sta ce reci Dragana..Salim se, reci cu onda kad cu biti sigurna da cete me razumeti..ili makar cete tako izgledati..onda kada budem odlazila..

22:18

I dalje mi se pusi ta ista pljuga..zvakacu ja dosadni keks ipak..I ne znam sto..al' ..tako je glupo zaboraviti njen broj... Daj Ed,udari mi samar molim te...

Budim se iz stanja u kojem sam zaspala..budim se, a jos mi je gore..Glava, bol u grudima, ledja, stomak...Slomilo me jednim udarcem..mozda je tako i bolje..

Nema veze, kad mogu cele nedelje da podnesem sopstvenu psihu, podnecu i dosadne fizicke bolove..sve to prodje..i onako me sve sile ubiti nece..mene ubija samo jedna..

Jos nisam ni progledala a ti me vec gusis gundjanjem..nekim svojim pricama...njegovim u stvari..projetkujes sve to..moras..O Boze..koliko ti puta moram reci da se nista ne mora...

Nema veze, razumem te..

Kako je glupo traziti te po krevetu..glupo razmisljati o necemu sto ne mozes da sprecis..To prosto tako mora..nema veze stovas to muci danima, mesecima..sto sve povezujete sa tim, vidite kroz to..sto vas to koliko pokrece toliko koci..u stvari kad je lose mnogo vise koci..jer,u nama je to da mnogo lakse prihvatimo tugu nego srecu..i vidimo je svugde..pre nego nesto dobro..bojazan je prisutna..nije ni cudo kad se sve raspada..deli na pola..toplo i hladno...istok i zapad..

Nema veze, kazes "sve je to zivot"..

I onda tako ustajem iz kreveta i ustvari shvatam da je opet tisina..pa me jebeno osamari da je tako i tek ce biti..dugo, dugo..i ti tu nista ne mozes!!Shvati!

Nema veze, kazes "razmisljaj o tome sta ce biti"..

Kafa..ni u njoj vise ne umem da uzivam..sve me pokrece na razmisljanje...

Nema veze, losa navika za uzivanje..ili barem naziv za to..zvucnost..

Pa sad ide onaj deo kad treba s mozgom odvojiti sebe od tebe..ispiti..aaa..kako ljudi poput mene prave veliku dramu oko toga..i ne znam zasto to radim..u stvari znam..bas je glupo kad te vitezovi prate, sabljama ni u tebe ni navise, i uvek te nekako mrko gledaju..pff..ne moram, nista ja ne moram, makar sutra lupala sebi glavu..Sad je samo neraspolozenje iz mene, cini mi se da nisam u stanju da toliko izglupiram..cini mi se..uvek uradimo nesto za sta mislmo da nismo spodobni..ili da drugi nisu sposobni..

Nema veze, proci ce i to pa cu zaliti..

Pa se kao nesto mucim, napinjem, borim, 'ocu-necu, pa sve to nesto traljavo..aha, gladna sam..vazi, ajmo i to iskoristiti dok postoji ono nesto..apetit, da..I onda, kao i uvek, dodje vitez, jedan od njih (ponekad mi je apsolutno nebitno) i onda gundjanje no2...to da zavrsimo sta smo poceli..Ne secam se da jesmo ali ajde..znam da ti jesi, ja nista nisam..I normalno da nisam ni gladna vise..pricas mi o mom bolu..pominjes, nagovestavas..pusti me, mogu li jednom da jedem na miru?!..opet stoji iza mene pa me ne vidi..ma sto pricamo o tome, ostavi me..hocu sama, ne tice te se..nikog se ne tice...zabranicu pomen o tome, ime, datum, vreme, razloge..dozvolicu tek onda kad u srcu nista ne zaigra..(a igrace)..

Nema veze, kazes "razumi, sedi i dogovori se sa sobom..mozes ti to.."

Dodje i vreme kad je red da se ispraznim..ovako, nekako je tako najlakse..onda kad ne ocekujem da me neko razume, samo eto ja nesto pricam, brbljam..9a da, vitez "Ma razumem ja tebe..".."Ali nemoj da ti to utice na sve ostalo u zivotu, nemoj zbog toga da.."..jedna ista prica..kao da ja to ne znam....ma nista ti ne razumes..

Ali, nema veze...

Nista od toga neme veze...

A mene boli..dugo vec unazad...jos mnogo unapred..

Proci ce..mora..mozes...

Bojim se da...ne veze, nista vise nema veze..

A zasto mene i dalje boli..?! 

Sedim nesto i razmisljam...Pustila sam Legende i nemojte se cuditi, ja sam sebi kao no1. u 30-oj predvidela Barry White-a, nevezano sto sam tezak roker..LM, Legende, ili da kazem, covek fenomenalnog glasa peva stvar "Zbog tebe"...e uz ovo bih se rado napila u kafani..Da mi na uvo sviraju tamburasi...I sto je najgore, sve i da nemate, iskopacete neku osobu za kojom ce te makar u toj pesmi patiti..

Na sta me je navela ova pesma..na razmisljanje o tome sta ste i koliko ikada uradili zbog nekoga..?!Konkretno sto se ljubavi tice..Dokle bi ste isli zbog nekoga kada ga zaista volite, koliko bi ste zrtvovali, da li bi ste zbog istih isli na kraj sveta..Vodili ratove, dizali ustanke..??Mrzeli sebe i kada nema razloga, velicali bice koje stoji pred vama, divili se njegovom savrsenstvu (koje verovatno samo vi vidite)..Ja iskreno nemam odgovore na sva ova pitanja..Prokleto sam tezak racionalista..i fali mi ta jebena masta u glavi, ludorija, carolija, da mi srafovu stanu, da makar jedan zardja i pokvari mehanizam u glavi...

Ali zato pustim "Palacinku" i lepo mi :D 

Tebi bih dao i sredinu palačinke
tebe mi nije teško gledati bez šminke
od tebe ne vidim ni sisate klinke.

Tebi bi dao - cedi pastu iz sredine!
Do tvoga osmeha mi nema miline
nožni prstići k`o sedefi iz dubine.

Tebi bih dao svoje internet sate
i ovako nezgrapan trenirao karate
odrek`o se polovine svoje plate.

Tebi bih dao i ono što nemam
i pored pizze svašta ja znam da spremam
uz filmove bih počeo da dremam.

Tebi bi lagodno prepustio daljinac
i bio drag kao sin jedinac
a kad smo sami ponaš`o se k’o klinac.

Tebi bi poslednji gutljaj vina dao
ni voćnih jogurta mi ne bi bilo žao
kada bi tvoju ljubav ceniti ja znao. 

 :D

I da, interesuje me jos nesto..Sta onda kad sve to ne vredi..zaludno je...Kad vam na sve to jednostavno neko lupi samar??!!

Last couple of days were disaster for me…with no special  reason but still a reason..I’m in my mood (female mood) when everything  just sucks..and I don’t have to right it down and spread it out just to have an explanation..I don’t have, neither I want…too much questions in my head, no answers ofcourse..Last night was…good for everybody..for me it  was horrible..Alice moved herself..and unfortunately, she realized that she’s in chains..chains of her own..I’m too nervous, I cannot stand myself..I’m being ridiculous…histerical..everything that I’m not..

…I’ve got myself a pearl..pearl jam..I’ve got myself another world when they’re around…I’ve got 3 worlds…first is down..down there..in a hole…with my chains..another one is pearl jam’s world…and..oh….third and the most beautiful is world where you stand..waiting for me…it’s so worm, so safe…feels like love…I’m waiting for you to come ..to take my hand…let’s go..that’s what I’m waiting

Oh, how much I love you…this love is so huge that scares me sometimes…I’m afraid I’m gonna fuck thing up…or  that I’m gonna explode. . .Right now I’m in my Alice world..it’s not nice..not at all..everything is mixed up in my head…

I’m tired…….so tired….

Opet mi u sobi odzvanjaju neke teske melodije, bas onako mucne..I ne znam zasto to radim sebi, obicno ljudi kad su tuzni, neraspolozeni, potisteni, traze nesto sto ce im popraviti dan, rasterati oblake..Ja nazalost nisam taj tip..Kad me boli-boli me..A danas mi se srce steglo...Kad bi ste videli kako iz kore drveta izlaze kapi krvi..eto, toliko, toliko me boli..Ma ne..ja ipak ovo ne mogu..ne umem da napisem, ne nalazim reci...

Bas ne podnosim svet u kome sam odrasla, nikako, ne uklapam se, ne idem...I ponekad krivim njih za sve to a nisu oni nista krivi..neke stvari ne mozete u zivotu da birate..niti da uticete na njih...i sve ovo ne treba da ide u pravcu u kom sam ja krenula..Trebala bih se fokusirati na jednu stvar koja me muci..ali nazalost ona je povukla jos 50..I ne volim da se zalim, nikada to nisam umela da radim, praktikovala.. Danas sam cak bila ljuta na neke ljude bez razloga..ili sa razlozima ali ne dovoljnim da to u meni probudi ljutnju...samo sreca moja te praktikujem to da mi je ipak mozak brzi od jezika, pa sam fino sakrila svoje..pa ne znam ni kako da ga nazovem..A sve to samo zato sto sam danas tuzna..zato sto napolju stoji sivilo koje me mirno posmatra i smeje se..zato sto ona nije umela drugacije...zato sto je on daleko a ja sam polozila sve svoje nade u to da cu mu se danas isplakati na ramenu...zato sto "jedan d-mol me dobije..u sobi je.."..zato sto je me neko razume i vise nego sto bi trebalo a meni to prija...zato sto sam shvatila da sam lagala samu sebe kada sam rekla "Mogu sve sama"...

Vreme..faktor...vidi samo te podrugljive osmehe koje mi salje..I kao da me godinama prati i ceka kad cu da popustim pred njim....Kao da horda vojnika stoji oko mene i kaze "Pao je list, pozuteo, uveo..dole gospodjice..dosta nam je vase vedrine"..Zar je moguce da je nekome toga dosta?!Ma ne, samo je ljudski da i ja budem nesto sto nisam, ali je to tesko shvatiti..ajde shvatiti, kao da je to nuznost..ali prihvatiti..Ja cu jos i umeti ali okolina ne..Zato se ponekad jednostavno ne javljam na telefon..Zaturila sam ga negde, jbg... a uopste nije tako..Ali vreme je visa sila..ne mogu da uticem..

A ne mogu ni na nju..Ona nije visa sila, ali je sila..i to ne ona koja se "iznenada pojavljuje i resava stvar" vec ona koja vam je godinama tu ispred nosa i vi je gledate u punom cvatu..a pojma nemate da ste pored nuklernog oruzja..Znate da okolo stoji znak "Opasno po zivot" samo niste sigurni da li je zajebancija ili stvarno (vazda stavljaju lazne znakove da zastite ko zna sta)..a negde duboko u sebi ipak znate u kom smeru sve to ide..i ne mozete nista da uradite, ruke su vam vezane..A prizor je...kao kad bi vam na zivo sekli kaziprst (ne bilo koji)..Koliko god da ja morbidno zvucim, ali bas tako..i sto je najgore, shvatite da ne mozete ni glasa da pustite, kao da ste u nemom filmu..ni reci da kazete, ni uzdah bola ...a jedete se u sebi..i sve to tamo neki kutak cuje..Eh, kad bi zidovi mogli da pricaju...Neciji je zid placa..

I zao mi je sto ce na njemu stati i drago mi ime..ime moje..milo moje...Da mi je da te samo zagrlim, da mi samo jedan otkucaj tvog srca koje cujem kad prislonim glavu na tvoje grudi obrise Rusiju sa karte zivota..oduva je..Kakva federacija, srce je tvoje sila nevidjena..Ali jbg, trenutak je kao sto je i uvek bio..nemam pojma, neko se valjda rodi sa tim da gura sam, ja sam izgleda bila onaj "pec" u brzalici..  Kako mi samo nedostajes...i to me je dotuklo, mislila sam da ce nam se danas treptaji spojiti..da ce me grejati tvoji dlanovi, da ce mi kosa biti cupava..ali ne od vetra, vec od igre tvojih nemirnih prstiju...Stvarno mi treba jedna doza tvog optimizma sada...jer ti ga uvek imas, i kad te sto muka gura ispod tepiha.."Ja ne mogu poslati ljubav jer se ne salje, nit' sam mog'o poneti sobom tvoje poljupce.."

Lezala sam do malopre na istom, bas uz taj d-mol...ona je primetila da danas nisam pricljiva, da se ne osmehujem..ali se ne usudjuje da me pita jer...ko zna sta se i njoj sirotoj mota po glavi..Zato cu ti prici malo kasnije da te poljubim u celo...tek toliko da osetis da nije nista strasno, u stvari, da budes sigurna da je sve u najboljem redu..I da je to samo jedno od onih mojih jutara kad sam kao zapeta puska..Jutro se produzilo, ali nadam se da neces obratiti paznju na to...

"..Ni svi ruski postari ne mogu ti doneti pismo koje pisem ja, marka s likom Lenjina, i u pismu, jedina, tuga sto me razbija.."

 ...............................................