Just some stuff...

Mesec u vodi VI

Izbeglica iz besmisla.. — Autor antistresna @ 12:30

20:27...uskoro ce poceti moj radni dan..Sedim u stanu..osecam kako sam umoran, od svega..posve, nesrecan sam..Mnogim ljudima je to tesko da izuste, ja sam se usudio..Prosto je tako!Ne mogu biti srecan kada mi niko ne daje oslonac, barem ne onakav kakav ja ocekujem u zivotu..Posmatrao sam stan u kome zivim..Bio je lep, prijatan..samo nekako prazan..Nije se cuo cak ni osmeh u daljini..Pomeram svoje noge i koracam ka jedinom sigurnom mestu..Pada sneg, zima je..Nikada me zima nije asocirala na nju, ne znam zasto u glavi opet imam te misli..Poslao sam joj poruku pre dve nedelje kada je u nasem gradu jos uvek bilo Sunca..Zadirkivao sam je zbog jezera, opisivao kako je divan prizor..Znao sam kakva ce biti njena reakcija, da ce biti odusevljena jer voli prirodu, iako je za ovo vezuju ruzne uspomene..ali zeleo sam da je podsetim..I ne znam zasto sada to ponovo radim..Kada sam joj proslog meseca prvi put poslao poruku, pitala me je "Je l' ce to leto pre vremena stici kad ti razmisljas o meni?Zasto sve ovo radis?"...Rekao sam joj da se opusti, napisao onu glupost od "epizode" i mislim da ni sam nisam imao odgovora..Mozda iz razloga zato sto je prosla godina bila prva a da mi ona nije cestitala rodjendan, i sad se isti blizi, i siguran sam da mi nece cestitati..Znam da nije zaboravila..Rekla je jednom prilikom : "Zaboravljam imena, stvari, pa cak i lica, ali nikad ne zaboravljam vazne datume dragih ljudi i neka  meni bitna desavanja"..

Sa njima su tog leta bila jos dva lika, i pretpostavljao sam da se sa jednim od njih dvojice zabavljala..bilo bi mi cudno da nema nekoga pored sebe, mamila je muske poglede..Ali, kako to obicno biva kada sudimo o necemu na prvi pogled, prevario sam se..Cesto je sedela i masirala jednog lika sa crvenom maramom na glavi i zaista sma mislio da bi on mogao biti ljubav njenog zivota..To je bio njen brat Ivan..Bili su jako ziahni, prvog dana kada su dosli ceo prostor je odisoa smehom, zvukom njihovog dobrog raspolozenja, prosto niste mogli da ih ne primetite..Bili su ekipa jednom (stro se kaze), i videli smo ih i prosle godine tu, ali ne u punom sastavu..Falila je ONA!!Brat joj je bio izuzetno pametan lik, zavrsavao je neke silne fakultete i u dusi bio jako veliki zajebant, ali nikada nije dozvoljavao da se neko igra sa njima..Cuvao ih je..kao malo vode na dlanu..Nije se mesao ni u jednu njihovu odluku, niti izbor momaka (konkretno) ali bio je tu, primetan, motrio je..I slomio bi svakoga ako bi se pozalile..Naravno, da je to nesto ozbiljno..Jednom sam samo imao prilike da sednem i opet, nesto kratko popricam sa njim jer je momak uvek zurio, zavrsavao svoje poslove, vodio svoj zivot..Cuo je za mene, video me i mislim da mu je to bilo dovoljno..Sta je mislio o meni nisam znao, pitao sma je jednom ali mislim da nije zelela da mi kaze..Na kraju krajeva nije ni bilo bitno..Mada iskreno, patio sma malo od toga sta ce drugi reci o meni..voleo sam da se svima dopadnem..Generalno i bio sma dopadljiv, barem na prvu loptu..

A treci tip je bio..jednom recju mrsav..Ne mogu da ga opisem, cudan je skroz..Bio je cutljiv, u nekom svom svetu, ekstremno mrsav za muskarca i delovao je malo nedostupno..naprotiv, bio je nevidjeni zajebant, samo je brzo gubio interesovanja za neke stvari, lako prelazio s jednog na drugo..Bolovao je od bolesti o kojoj nije voleo da prica, i nikada nam nije bilo jasno zasto o tome ne govori kad je to nesto cega se ne treba stideti, to je jednostavno tako, borba..Ja to najbolje znam..ostao sam jako mlad bez jednog bubrega i cak ni to nije uspelo da u meni promeni lose navike..Kasnije..Tu sam shvatio koliko su u stvari oni humani..


Mesec u vodi V

Izbeglica iz besmisla.. — Autor antistresna @ 10:38

Pre udaje za Vlatka Ivona se zabavljala uglavnom sa slicnim tipovima..Bili su to ljudi poput nje, zeljni nekog desavanja, uvek u akciji, uzivali u drogama i uglavnom nisu radili nista u zivotu..Ne mogu da ih nazovem gubitnicima, jer bih onda to bio i ja, vecina njih je imala dobru dusu ali iskvaren mozak od raznoraznih opijata..Ne mozete tako funkcionisati normalno..Zvao se Goran..Nikada nisam imao prilike da ga upoznam, ali znam da je dugo patila za njim i da je cak ni u braku nije ostavljao na miru.Sa njim je u stvari i poceo ceo njen narkomanski zivot koji je danas dosegao duboko..Srecom pa to kod nje varira, ko zna gde bi sada bila i kako bi se sve zavrsilo..Jednom recju-upropastio ju je..I ako je to izmedju narkomana nemoguce, kod njih je bilo jer je pre njega ona bila samo obicna devojka koja je pusila marihuanu tu i tamo, uslovi u kojima je zivela su je naveli na to, i ako za to nema opravdanja, i jednostavno duh koji je nosila u sebi..Dunja nije volela tog tipa, cak ga je jednom izbacila iz kuce dok je on klecao na kolenima moleci je da ostane i prespava kod njih..Nije mogla ocima da gleda coveka koji joj je upropastio sestru..Mislim da cela porodica, ili barem dobar deo nje koji je bio upoznat sa slucajem, nece zaboraviti to ime..

Desavalo se ponekad da zove u toku noci, znajuci da pored njen spava suprug, da salje poruke kako je voli i zeli natrag, da svim silama pokusa da upropasti toplinu njenog doma, da razrusi mir, jer ona nije bila taj tip coveka..I ja sam se nasao u ulozi nekoga ko nesto kvari, i ne kajem se zbog toga, jednostavno sam zeleo da dobijem ono sto mi je trebalo.. Kako bilo, ona je uspela da mu pokaze gde mu je mesto i da voli coveka sa kim je bila u brak..Brak se desio vrlo spontano i slobodno mogu reci brzo..Zabavljali su sve svega tri meseca kada su shvatili da zele da zive zajedno.Buduci da to ona nije mogla da izvede dozvolom roditelja, tacnije oca koji nista nije zeleo da razume i nikada se nije trudio da im posveti dovoljno paznje, pobegla je..Spakovala stvari i otisla..Dok su je sestra i majka pratile, jedna sa velikim iznenadjenjem na licu druga sa suzama u ocima, otac je sedeo u svojoj radionici i mirno zavrsavao svoj posao..Ili je samo tako izgledalo.Nikada nisu preterano marile za njegovo misljenje i osecanja, on ih je jednostavno vise povredjivao nego im priredjivao lepe trenutke u zivotu..To je za Dunju uvek bila bolna tema i nerado je govorila o tome.

Vlatko je ljudina..Covek koga mozete u pola noci da probudite i ocekujete njegovu pomoc..Mnogo je ludovao, prosao sve i svasta, video pola sveta, potrosio brdo para, imao mnogo zena u zivotu,dosao do tacke zasicenja i sve sto je zeleo jeste da se ozeni..Da pored sebe ima dobru i lepu zenu koja ce mu roditi klince koji ce na kraju upotpuniti smisao njihovog postojanja..Imao je sve to, samo bez dece, Ivona jednostavno nije bila spremna za to i u to vreme nije bila neko ko bi se starao o detetu..Danas je to malo drugacija prica ali teza za ispricati..Upoznali su se u kaficu u kom je ona radila, i prema njegovim recima to je bilo to..Znao je da ce ozeniti tu devojku..


Mesec u vodi..IV

Izbeglica iz besmisla.. — Autor antistresna @ 17:44

Ivona...mogao bih o njoj govoriti danima...Delovala je kao izgubljeno dete..imala je crtne lice mladog i neiskvarenog bica ali su joj oci odisale nekom tugom..Vidi se da je zivot nije mazio i da je jedino sto je zelela zaborav a to nikada sama sa sobom nije uspela da resi..Niti ce..Neki ljudi se tako jednostavno rode.. "Pazi sta radis mali, imas blago u rukama"..govorila bi...Mrzeo sa to njihovo "mali" bez obzira sto su obe bile starije od mene..U stvari, u celo ovoj prici ja sam najmladji ali najprljaviji..Jbg..I kada pogledam sada, manji sam nego sto sam ikada bio..u njihovim ocima..Nosila je cudnu frizuru crvene boje, videlo se da voli da experimentise i da joj je odlazak kod frizera ravan bandziju..Uvek bi iz salona izlazila blesavija nego ikada..Nosila je naocare koje su odavale dozu inteligentice i koje su uspevale da koliko toliko prikriju ono sto je nosila u ocima..bio je to pre svega umor..Sa samo dvadeset i nesto bila je umorna od zivota..Nosila je kupaci nekog blesavog dizajna, nisam mogao da pohvatam gde sta ide ali sve je to savrseno stajalo njenom telu koje nije radjalo, njenom struku, grudima, mrsavim nogama...I uzasno je patila od toga ako izgleda..to je prva razlika izmedju njih dve..prva razlika izmedju NJE i svih ostalih devojaka..Ona je prosto bila drugacija..Ali nju cu kasnije opisati, tek onda kada ruka bude cisto pisala na papiru..

Ivona je izuzetno tezak lik..Smejala se kad god je mogla ali dobro sam znao da se pojedinih osmeha treba paziti..Naucena iskustvom znala je da provali kad su ljudi losi, da posumnja u pravom trenutku i da do smrti brani ono sto voli..Bila je jedna od noih koji ce vam sve reci sta misle ma koliko god da vas to boli..naravno ako to zasluzite..Umela je da ujede za srce, pusti otrovan jezik, napravi sranje kakvom se nikada ne biste nadali, legne na pod i place satima a zatim ustane, polupa sve po stanu, popije 5 rakija na ex i shvati sta joj je ciniti..Kao i vecina nas uzivala je u travi, alkoholu, zabavi bilo koje vrste, voella je izazove i uzbudjenja i kontao sam da bi me ona razumela..I jeste, ali ne kada sam njeno blago prokockao..Slusala je r'n'r i to onaj cisti, nikada nije volela da zalazi u pravce i ne prihvata nista sto nije gitarski zvuk..Mrzela je knjige, laz, naporne ljude..Imala je male usi, i krive prste i stalno se ljubila sa debelim tipom koga niko nije mogao da provali..Kasnije sam saznao da je to njen muz Vlatko...


Mesec u vodi..III

Izbeglica iz besmisla.. — Autor antistresna @ 11:57

Mirko i Marina...Delovali su uvek spokojno ali mislim da u stvari nikada nisam mogao da prokljuvim ko je ludji od njih dvoje..Da li on koji vozi 200 km/h jer mu to, pored dobre droge, predstavlja najveci vrhunac u zivotu ili ona, koja sve to mirno posmatra, razbacuje svoju plavu kosu i deli osmehe cudnog karaktera..Vidite samo koliko su to plitki umovi...Mislim, evidentno je da sam i ja to cim sam u brlogu pomenutih..pa sve i da nisam, poprimio sam dosta toga..Ona je ih je uvek gledala sa odredjenom rezervom..Jednostavno nije ih kontala..Znala je da se vole ali osecala je da su jednostavno oni vrsta ljudi sa kojima nema apsolutno sta da trazi..i bila je u pravu!Ali dosta o njima, rekoh vec da su njih dvoje sporedni likovi koji su se prosetali njenom pistom zivota a ona se nije trudila da tome pridaje znacaja..I zasto bi?Ona jeste poput andjela ali nije ni malo marila za nesto sto joj apsolutno nije bilo bitno i mislim da to svi vole kod nje..To ne znaci da je sebicna, vec se jednostavno umorila od pustanja pogresnih ljudi u njen zivot..a ni sama nije znala da se igra crvenih rukavica..Ni sama nije znala da spava sa djavolom i da ce se taj isti usuditi da se posle niz godina vrati u njen zivotu..samo ovoga puta pognute glave..Iskreno, zaboleo me je taj tvoj stisak ruke kada si me prvi put ugledala posle toliko vremena...shvatio sam sta sam napravio..

Prica pocinje u letnjem periodu kada sam ja sljakao za Mirkovu firmu i bio mu, pa slobodno mogu reci desna ruka, skoro u svemu..Gledao sam blagodeti vodene povrsine nasega grada i shvatao iz dana u dan sta sve priroda moze da ti pruzi..Divio se pejzazu i ako sam ga znao napamet, uzivao uz zvuke koje bi gazda lokalnog bara pustao i potajno cekao da se nesto desi..da neko naidje..Sezona ista kao i svake godine, u stvari mozda cak i slabija jer su konacno svi resili da idu negde dalje i provedu leto..jedino je ona resila da bude tu, sasvim blizu, da jednostavno uziva u lepotama koje priroda pruza i da to za nju bude ravno citavom bogastvu..jer, imala tu pesnicku sliku, mogla recima da nacrta ceo jedan mozaik, da ni od cega napravi remek delo, da crno pretvori u belo, da obnovi knjigu staru milion godina..

Navario sam se kao stoka, narucio pivo, stavio slusalice i naocare i zavalio se dopustajuci suncu da  me siba po licu..ko zna gde sam bio u tim trenucima..gubio sam se u sopstvenoj smoli, bas sam bio u nekom transu..malo sam razmisljao i o coveku sa plavim ocima..Voleo bih da je sada tu pored mene, pivo bi mi bilo draze..ali jbg, ne ide sve kako zelimo, pa tako je i on uveliko sluzio otadzbini...Doci ce, mislio sam, sve ce biti kao i pre..Bojao se samo da ga to jos vise ne sjebe, a bili smo vec prilicno u nekoj slepoj ulici..Zaglavili se...ni posoa mi nije pomagao, moje koleginice koje su pokazivale naklonost...nista..U svom tom bunilu prvo sto sam cuo dok sam dolazio k sebi bio je njen glas..Blebetala je, nista je nisam razumeo, smejala se, slikala neke momke sa kojima je bila..Pomislih "Zajebi, ne mogu ni da odmorim..", hteo sam da je ljubazno zamolim da umukne ali kada sam se sreo sa njenim ocima znao sam da sam tog trenutka bio nemocan..Imala je pogled koji je muskarce ostavljao zakopane, ponekad nisam mogao da je procitam..Gledala je ocima devojcice, zene, ljutog muskarca..Ponekad su me njeni nadrkani pogledi navodili na razmisljanje da u stvari ja ne znam u sta sam se upleo..Nasledila je to od oca..on je izuzetno tezak covek a ona je to slepo postovala..Ona je u stvari sve slepo postovala, jedino je sebe gazila kako je stigla..Gledao sam tako u nju, gubio se u njenim ocima, ostavila me je nemog a mi smo vodili borbu..bio sam manji od makovog zrna..."Malecka, dodji pomozi, sta si se ukipila?"...cuo sam devojku koja joj se obraca..Nosila je naocare, bila ofarbana u crveno, videlo se da je izuzetna osoba i da moze da bude vrlo problematicna..Kasnije sam saznao i koliko..Tako sam upoznao Ivonu..njenu sestru..


Mesec u vodi..(II)

Izbeglica iz besmisla.. — Autor antistresna @ 22:08

Rodio sam se, sada vec u vremenu zaborava, ali ne kazem to samo zbog godina vec zato sto sam stvarno rodjen u takvom nekom vremenu..i ako godina mog rodjenja nije ikona toga..ali ja jesam..klasican tip koga cete zaboraviti ne zato sto ni malo niste vezani za njega, nije ostavio nikakav trag u vasem zivotu, vec zato sto zelite ocajnicki da ga zaboravite..jer ce vas samo moj osmeh ujesti za srce..Jbg, nije kao da sam ponosan na to ali sam jebena seljacina..E ja sam taj tip ljudi, pa koliko god da sam ja pozitivac (??)..

Moje mesto je predgradje, slepa ulica..Nekada grad koji je mnogo obecavao, pomogao razvoju danasnje imperije, danas sivilo, pepeo i prasina...A nekada je bio jako lep..ona ga nikada nije volela..Pre cele ove price zadrzavala se tamo samo na 5 minuta i bivala u istom samo kad je morala..Ukoliko bi je put sa ocem tu naneo, ili neka nuzda dovela poput burnog vetra.."Ne volim sto je sirok, preterano prostran i razbacan a povrsinski je isti kao i moj grad..Jedino vam je standard bolji, ali propadate iz dana u dan..Zato ste i svi tako malo blesavi" - govorila je uvek ovo uz dozu osmeha..ali znao sam da je ozbiljna..ona je ozbiljna cak i kada se smeje..Sad skoro sam joj napisao u poruci da su ljudi poput nje, i oslovio sam je sa magicnom, ponekad naporni..a ona to nije bila, samo nije znala da jednostavno mora da me pusti..ali ne zameram joj, nista joj vise ne zameram..Zameram sebi sto to tada nisam umeo da cenim, a sada ocigledno kopam po necemu sto uopste nema smisla..Rekao sam joj isto tako, tacnije napisao, ne bih smeo da se suocim sa njom, da je ona bila u epizodi..Dobio sam zustar odgovor..ali ne zato sto je to nju naljutilo, mislim da je ona u dubini duse to oduvek znala, vec zato sto sada moze da me pljune u lice i da ne trepne..ne vezuju je nikakva osecanja vise za mene..samo secanje..gorko..A ja je se secam kao dobar dan, jutarnju rosu, kao prvi pupoljak..tako sam je doziveo, sve jedno sto je nisam voleo..Ne znam samo zasto sam lagao..?!

Ja sam prvo dete koje su moji roditelji dobili..iz ljubavi ili ne nikada nisam u to ulazio, to je izmedju njih..i bolje je da ne zabadate nos u takve stvari, ko zna kakav cete odgovor dobiti jos cete se vise iznenaditi sopstvenom reakcijom..Voleo je da pije...jebeno mnogo..voli tacnije..ne znam zasto sam o njemu uvek govorio u proslom vremenu..Ona je bila nekada jako divna zena, majka, puna svega sto zena moze da ima i pruzi, danas je gospodja sa sakom lekova u ruci i sizofrenijom kao dijagnozom..No, nema veze, prica ide dalje..Milion sam se puta, pa ne mogu da kazem pravdao pricama o njima, ali nekako sam mislio da ce ljudi mozda razumeti zasto sam takav..Ne znam zasto, ali zeleo sam da me ljudi razumeju..I ako sam znao da to nisu dovoljno dobri razlozi..Tako sam i njoj puno puta pricao o njima, govorio kako me on nervira, bezao od kuce, uzimao extazi da bi mi bilo dobro..I verovao sam, pravdam se, da da, imam dovoljno dobar razlog da se sredim..a da me ona ne zapitkuje previse.. da me okruzenje njeno, moje, strano, dobro i zlo, bolesno i normalno razume..to je sve sto sam trazio..Dobio sam ga, barem od nje..i to sam jebeno pregazio..kao da mi nista nije dala, kao da nije bilo dovoljno..Sklanjala se svaki put kad je videla da pizdim, da me jede nesto, zapitkivala je ali kada bi videla da ne ide cutala bi..ne bi zvala, cekala bi me..da se javim..a ja sam to uporno izbegavao..Sam Bog zna sta je njoj tada prolazilo kroz glavu, kome je i koliko plakala izgovrajuci moje ime kroz suze...To sma ona zna..i njena sestra..ali o njima cu kasnije..

Ne znam da li posatoji pravi nacin da predstavim sebe a da se previse ne ispljujem ali o tome biste valjda trebali da cujete od mojih prijatelja..Neki od njih su mrtvi, neki rasuti po svetu, neki rasuti od droge..svi smo u jebeno istom sranju..Ali imam nekoga na koga uvek mogu da se oslonim..Valjda jedini covek sa kojim nisam morao da zivim u lazima, jer je i on sam bio laz kao i ja koju je stvarala droga svoje vrste i valjda smo se tako nekako drzali..Ne znam, znam da kad dodje devojka malo nam se odnosi hlade jer onda on pokusava da bude straight a ja ne znam gde teram..Kako bilo, ja volim tog coveka..Nasao mi se tu vise puta u zivotu, odrasli smo zajedno.. Covek sa plavim ocima..tako su ga one zvale, tako cu ga u daljem kontekstu i pominjati..A imao sam i Mirka, Marininog..ali vec odavno je samo Mirko bez Marine...a mozda samo i Marina..


Mesec u vodi..

Izbeglica iz besmisla.. — Autor antistresna @ 22:06

U daljini cujem neke tihe glasove..laganu muziku, koja ne prija mojim usima, buka, saobracaj...ne zelim da otvaram oci, znam, probudio sam se opet tamo...svaki put jedna ista stvar, svaki put kazem isto..Isti cenario na vidiku..skuvacu kafu, zapaliti pljugu..potraziti omiljenu radio stanicu jer uvek u 9h ide vulgarni momak cudnog mozga, obicno bira pesmu koja je i meni omiljena..Kao pogadja, a? ..Ma jebes ga, rano je za jutarnju filozofiju a i umoran sam..sve mi bore na celu o tome govore..ne o godinama..Mlad sam, ali mi je dusa stara..ne duh, dusa...Otvoricu oci...prozor..tamo sam proveo veci deo svog zivota..sedeo tako, gledao kroz isti, gubio se u sopstvenom lavirintu misli, gustom dimu cigareta..ispijao mnogo flasa, popusio mnogo dzoksa..radio sam jednostavno sta mi se htelo..bas tamo, u tom uglu gde niko nije mogao da me porazi, uzme mi komad iz mozga koji sam zarko zeleo da zadrzim za sebe..svi to mi negde zelimo..Da, da, negde, ali kutak je vecini ljudi problem..kad smo napolju-bojimo se odletece, kad je zatvorena prostorija sa puno ljudi-bojimo se ugusice se..ovako sam ja pronasao kutak, gde su mi tragovi i dalje cisti..njeni tragovi..Vidis, uvek se budim sa mislju o tebi..ali ne postoji vise tuga..to je seta, ugusena zelja, tudja ljubav..da tudja, jer te je voleo covek koji je u srcu nosio sunce, na usnama izvor, u ocima mesec..Mislim da je konacno nestao..a to cu ti reci onda kada ti se budem dovoljno priblizio..Ali ti to nikada neces znati..priblizicu se tek toliko da mogu sam sebi da kazem neke stvari..tj da se suocim sa njima, ako ovo vec nije to..Ne, ne, ipak nije, ovo ti se ja obracam jer ne umem drugacije, ne usudjujem se, ugrizem se za jezik da bilo sta kazem..Proklet sam, nije mi prvi put..Neka sam, ne mogu da zalim za necim sto nikada nisam posmatrao sa tom dozom velicanstvenosti..

Otvaram oci..Boze kako su umorne..osecam se kao stari slikar koji nikako da zavrsi dugo ocekivano delo..(obicno ga i ne zavrsi)..ali moja prica nece imati tuzan kraj..Ja nisam rodjen da bih bio tuzan covek, ja sam se samo umorio..Cim sam nosio sunce u srcu i sve ono ostalo na sebi znaci da sam se sa tim i rodio, a ne da sam to naucio, stekao, imao pa nemao..Boli me glava.to je opet zbog vina koje sam prosuo u sebe..da, prosuo, jer sam odavno izgubio osecaj, uzivanje..pijem jer mi treba, to mi leci ova umorna jutra o kojima pricam..Moja bela kosulja u kojoj si volela da spavas, moje ruke u kojima si trazila sigurnost...kosa rascupana, dan topao i dug,..Palim pljugu, uspravljam se pored prozora i zapocinjem svoju pricu...

Dunja..u narodnim pesmama mirise sa ormara, meni je mirisala u srcu, rukama, krasila mi sobu...a ja sam bio halapljiv i nisam umeo da zvacem 20 puta u minuti..zeleo sam sve..odmah i odjednom..zeleo sam i vise nego sto sam mislio..znao...

Jos jednom bacam pogled na stan..odavno sam se oslobodio onih prostorija koje vam guse misao..sada sam konacno sam, bas onako kako sam zeleo, sada sam konacno niko i nista, bas onako kako nisam zeleo..Soba lepa, vedra, odise tvojim stopama, tragovima..vedrinom tvoga lica..malog, neiskvarenog, dobrodusnog..plivala si u djavoljem loncu a da o tom' nista nisi znala..Nisam ni ja znao da sam covek crvenog lica..ili da barem takav mogu da budem...Nikada nisam voleo pretrpane sobe, kuce..voleo sam malo ali sa ukusom, moderno a opet retro, voleo sam i bio posve neobican sto se tice ukusa..Neke stare slike na zidu, ogromne, jer su upravo takve bile sobe..ceo stan je delovao mali ali prostran, sa visokim zidovima koje su imale boju antickih kuca u Italiji..imao sam slikare na zidu o kojima sam dosta toga znao, ili sam ih barem dobrim delom razumeo..ali tebi to nikada nisam hteo da kazem..Imao sam jedan stub kako bih slusao "Slike zivota u 9h", nekog mladog coveka, umornog poput mene, koji prica price iz zivota koje su tako obicne a iz njih izvodite neveravatne zakljucke..Imao sam tebe da mi kazes "Izgleda divno"...

Gledao sam te tako dok se vrtis po stanu, cesljas kosu ispred ogledala, isprobavas moje kosulje, peres zube u fotelji ispred tv-a..gledao sam te i nisam imao pojma da si satkana od ciste dobrote..iako si umela da budes zustra na jeziku.. gledao sam te i nisam ni o cemu razmisljao, nisam znao da cu se ikata pokajati..nisam bio spreman na to..Nisam bio spreman ni na sta u vezi sa tobom..

Ovo je moja prica..o zeni koja me je volela i to joj je bio najveci greh, o njoj koja je umela da cmizdri 2h preko telefona jer nije znala sta ce samnom, sa sobom, sa nama, ovo je prica o prijateljima koji nisu razumeli nista a sve su znali, o lazima i prevarama, o mom pokajanju, o tome kolika sam stoka ispao za par meseci koliko mi je dozvolila, koliko sam joj pruzio...o mojim roditeljima koji su mnogo pogresili, o braci i sestrama koji su bili previse mali da bi shvatili, o ljudima koje sam usput povredio a da toga nisam bio ni svestan..Ovo je prica o meni..

Powered by blog.rs