Just some stuff...

Predosecanje

Poezija! — Autor antistresna @ 12:12

Poznala sam te kad sneg se topi,
topi, i duva vetar mlak.
Blizina proleca dusu mi opi,
opi, pa zudno udisah zrak.
S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ces biti mi drag,
drag u zivotu celom.

Poznala sam te u zvonak dan,
dan pijan, svez i mek.
Cinjase mi se vec davno znan,
znan kad te poznadoh tek.
S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ces biti mi drag,
drag u zivotu celom.

Poznala sam te kad kopni led,
led, dok se budi proletnji dah;
kad dan je cas rumen, cas setan, bled,
kad sretno se i tuzno u isti mah.
S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ces biti mi drag,
drag u zivotu celom.

Desanka Maksimović

KO SAM?STA SAM?

Poezija! — Autor antistresna @ 13:16


Ko sam? Sta sam? Samo sanjalica
kojoj oko ispi magle let.
I svoj zivot uzgred, tuzna lica,
ja proziveh uz ostali svet.

I s tobom sanjam da se ljubim po navici -
mnogo puta vec se ljubih s drugom,
k'o da kresem vatru po sibici,
nezne reci sapucem ti dugo.

"Draga moja", "mila", "znaj, doveka" -
dusa hladna ostaje u svemu,
kad se darnu strasti kod coveka,
nema vise istine u njemu.

Zato moja dusa i ne preza
od ljubavi ledom zalivene,
ti si moja lutalica breza
sazdana za druge ali ne za mene.

Ali uvek, trazec' srodnu sebi,
muceci se bez neznosti pune,
nimalo se ne ljutim na tebe,
nimalo te i nikad ne kunem.

Ko sam? Sta sam? Samo sanjalica
kojoj oko ispi magle let,
i voleh te uzgred, tuzna lica,
isto tako k'o ostali svet

Sergej Jesenjin

Odgovor!

Poezija! — Autor antistresna @ 14:14

Pobrala sam spokojno reci tvoje plahe

i pune nekakvog bola,

jer znam, neces otici u monahe,

kao sto zbog neceg kaza.

O, veruj mi, bice i drugih staza

kojima ces pobeci od mene ti.

 

Pomisli samo kako mene nije ni bilo;

kako sam ja samu sebe izumela

samo da bi me ti voleo,

samo da bih umela

biti san tvoj o meni,

tvoj san koji me je gorko boleo.

 

Ili poveruj jednog dana

kako mi dusa smeta

da imam duse,

kako mi srce smeta

da te volim celim srca toplim dnom.

Pomisli kako sam ja satkana

od nadopunjavanja zivota snom.

 

Pomisli sve sto ti je uteha.

Poveruj kako sam ja kriva

sto u meni jos pre rodjenja,

pre detinjstva i pre mladosti

gori bolna i ziva

strast da svoje i tudje radosti

pretvaram u bol.

 

Ili pomisli da je moglo biti

sve za cim tvoja pesma zali,

bilo bi tek za tren, za malo,

pa vecnost celu opet ne bismo znali

jedno o drugom;

u nepovrat i nistavilo ipak bi sve palo.

 

Pomisli, izgubicemo se u noc

kao pesme tvoje odjek tuzni

u moj kraj;

i znaj, i san i covek

i bol i sreca prolazna da je;

i da nista nema toliku moc 

da vecno traje.

 

Ili, kada gorku ovu

od mene dobijes vest,

pomisli da je isti ceo svet,

i bolnu o meni svest

uzberi kao otrovan cvet

i baci je na drum.

 

I pomisli ponovo

kako mene nije ni bilo, 

kako sam ja samu sebe izumela

samo da bi me ti voleo,

samo da bih umela

biti tvoj san o meni,

tvoj san koji me je gorko boleo....

 

Desanka Maksimovic 


Ceznja!

Poezija! — Autor antistresna @ 15:03

Sanjam da ces doci:

Jer mirisu noci, a drvece lista, 

i novo se cvece svakog jutra rodi;

Jer osmesi ljupki igraju po vodi,

i proletnim nebom sto od srece blista;

 

Jer pupe topole, i kao da hoce

k nebu, pune tople, nabujale zudi;

Jer u dusi bilja ljubav se vec budi,

i mirisnim snegom osulo se voce;

 

Jer zbog tebe ceznje u vazduhu plove;

svu prirodu Gospod za tvoj docek kiti.

Cvece, vode, magle, jablanovi viti,

sve okolo mene ceka te i zove.

 

Dodji!Snovi moji u gustome roju

tebi lete.Dodji, bez tebe se pati!

Dodji!Sve kraj mene osmeh ce ti dati

i u svemu ceznju opazices moju.

 

Desanka Maksimovic


Opomena!

Poezija! — Autor antistresna @ 11:38

Cuj, reci cu ti svoju tajnu:

ne ostavljaj me nikad samu

kad neko svira.

Mogu mi se uciniti

duboke i meke,

oci neke

sasvim obicne.

Moze mi se uciniti

da tonem u zvuke

pa cu ruke

svakom pruziti.

Moze mi se uciniti 

lepo i lako,

voleti kratko

za jedan dan.

I mogu kom reci u tome casu

cudesnu tajnu

koliko te volim.

O ne, ne ostavljaj me nikad samu

kad neko svira.

Ucinice mi se negde u sumi...

Ponovo sve moje suze teku

kroz samonikle neke cesme.

Ucinice mi se crn leptir jedan

po teskoj vodi krilom sara

sto nekad neko reci mi ne sme.

Ucinice mi se negde kroz tamu

neko peva i gorkim cvetom

u neprebolnu ranu, ranu srca dira.

O ne, ne ostavljaj me nikad samu,

nikad samu,

kad neko svira..

 

 

 


Ljudska komedija..

Poezija! — Autor antistresna @ 13:57

Sneg je samo nekoliko puta

zavejao moje stope

sto su kraj tvojih trcale,

nekoliko samo puta su venule

sume male

za koje si govorio 

da ih pretvaram u raj,

i kraj, vec je i secanjima svima kraj.

 

Konca nije bilo nasem samopouzdanju,

mislili smo da nam Bogovi nisu ravni,

a sve se dogodilo ljudski jadno i nama,

ni mi nismo bili u stanju

u neprolaznog ognja visinama.

 

A da je neko rekao

da ce sve kraj nas izumreti,

da ce sunce prestati da greje:

pre bismo verovali,

nego da ce tvoj smeh negde

bez moga da se smeje,

da cemo ziveti opet

svako svoj zivot

prazan i mali.

 

Desanka Maksimovic


Cekaj me!

Poezija! — Autor antistresna @ 12:34

Cekaj me i ja cu sigurno doci,

samo me cekaj dugo.

Cekaj me i kada zute kise noci ispune tugom,

cekaj i kada vrucine zapeku

i kada mecava brise,

cekaj i kada druge niko ne bude cekao vise.

Cekaj i kada pisam prestanu stizati iz daleka,

cekaj me i kada cekanje dojadi svakome koji ceka

Cekaj me i ja cu sigurno doci....

 

Ne slusaj kada ti kazu da je vrijeme da zaboravis

i da te nade lazu,

nek' povjeruju i sin i mati da vise ne postojim,

neka se tako umore cekati i svi drugovi moji...

I gorko vino za moju dusu nek' piju kod ognjista...

 

Cekaj,

i nemoj sesti s njima

i nemoj piti nista..

Cekaj me i ja cu sigurno doci,

sve smrti me ubiti nece..

 

Nek' rekne ko me cekao nije, taj je imao srece,

ko cekati ne zna taj nece shvatiti, niti ce znati drugi

da si me spasila, ti jedina, cekanjem svojim dugim..

Nas dvoje samo znat' cemo kako prezivjeh vatru kletu,

naprosto, ti si cekati znala kao niko na svijetu...

 

Konstantin Simonov

 

#Nadam se da ce vam se dopasti barem upola koliko i meni..Cudne su romanticne duse :)


 


Powered by blog.rs