Just some stuff...

21:51 Kabina

Whitesnake – The deeper the love ..Ovo je opet trebalo da bude negativno razmisljanje ali je telefon zazvonio i sa druge strane žice se čuo Zino, guy from India i oraspložio me je ..barem za tih 5 minuta ćaskanja.Uvek se smeje i kad ima puno posla da radi i kad je pod stresom tu je..to je lepo čuti i zaista sam jako zahvalna, to znači puno, posebno ovde gde zaista nemam na koga da se oslonim.Ne mogu ni na njega ali je lepo čuti to.Zna on to i sam.Izgleda da ću se opet skenjati, sve na to miriše.Nja!

Sv je to zato što mi jebeno mnogo nedostaje.Da je ovde, možda bih bila drugačija, možda bih pružila šansu svemu ovome, ovako sam totalno u fuck-u.Bolje sam nego što sam bila u početku, povratila sam malo i kilažu i radim na tome da je vratim skroz jer izgledam zaista loše ili kako bi rekao jedan italijan sa bridge-a, izgledam kao da mi treba pomoć.Sve je jasno.Stojim tako za onim prokletim deskom i čekam da naiđe..maštam o tome..Šta ako se sada pojavi u ovoj masi ljudi, prepoznala bih ga na hiljadu kilometara i verovatno bih se tu i srušila..Uzbuđenje, ljubav i ko zna šta još jer za njega nemam niti jedno niti malo osećanja, za njega imam sve na svetu.E baš si glup!

Ne mogu da se požalim na tim, zaista, sjajni su i vrlo vrlo od mopoći.Ne računajući Šona koji stvarno glumi prepotentnog kretena.A viim da nije takav ali ne mogu da trošim živce na ljude koje poznajem manje ood 3 nedelje i koji odlaze za 2 dana.Fuck off, safe plane, happy life ..

Pada mi koncentracija, ne znam zašto.Da budem iskrena, nemam je puno ovde ali nisam sigurna da li je to zato što previše razmišljam, brinem i puna sam neke negative ili je to jednostavno zato što, kao što sam već pomenula, ne dajem šansu ovome, niti bilo kome iz cele ove priče.Life, oh life..

Ne veruju kada kažem da sam  muškarac...velim, jesam!Zaista su mi neka razmišljanja ravna muškom mozgu i volim to kod sebe, manje boli glava i na stvari nekako gledaš vedrije.Stvarno je tako devojke bi trebalo to da probaju.E, ali sa druge strane, kada živiš u zemmlji kao što je Srbija, to te odmah markira kao kretena.Da me ne shvate pogrešno, volim svoju zemlju, više nego šta sam mogla i da zamislim.To shvatiš kad dođeš na prelepu Aljasku..ali samo to i jeste, prelepa, ne dobra za život jer je jebeno hladno i ima snega i planina i gori more i ne.And I think to myself, what a wonderfull world.

Tik-tak, on and off..uvek sam imala problema sa vremnom, ma sve je to namerno znam ja.Protiv vetrenjača, priča jednoog ludaka.

Jsam li pomenula italijana ili doktora iz južne afrke, ne?Well, kao što obično biva, start me up a kod mene crveno.Nije kao da je šteta, just for a record.Ma šta serem, to nije ni vredno pomena.Anyway, jedva čekam da dođem kući, ma gde ona bila i hoću, one way or another.Pre ili kasnije.

Mogu, mogu da preguram ovo, ali ne želim.Ne vidim se u ovome uopšte a čini mi se da je 6 meseci prevelika žrtva.Posle svega..nije mi stalo do novca, stalo mi je do tebe.Ja sam neko ko je oduvek žudeo za slobodom, zbog toga što sam generalno uvek bila sputavna u svemu što radim i svaki moj korak je imao dužinu.To sam morala da poštujem i tome sam morala da se klanjam, ovome zaista ne moram niti mogu.Dala sam sebe u pogrešne ruke više puta, nemam više ni vremena ni živaca da se trošim na budale.Shvati ovo kako hoćeš.Znam da su razlozi mnogo drugačije, ali moraš da me razumeš..a ponekad ništa ne razumeš i ako klimaš glavom.Vidim, osetim to pre ili kasnije.

Da se vratim na početak ove priče.Imala neki trening danas o pozitivnom i negativnom razmišljanju..Da, lako je prekrstiti ruke i reći ja to ne mogu, ovo je previše ovo je ovakvo,, ovo onakvo..Ja nikada nisam bila takva a evo me sada upravo u takvoj situaciji.kao najgora moguća babeterina sedim i žalim se i kukam iznova i iznova i nemam želje da apsolutno bilo šta uradim po to pitanju.Šta se dešava sa mnom..or at least, šta se dogodilo?I'm I really dead?