Just some stuff...

20 Jun, 2010

Bzv..i ostale lepe stvari..

Alaska — Autor antistresna @ 05:56
Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

9:34 pm

21.05.2010.

Imala  sam loše dane u životu, ali čini mi se ne ovakve..ili možda jednostavno nemam više snage da se borim sa stvarima koje me zateknu iz ovih ili onih razloga zbog sebe ili drugih ljudi..Na žalost, uvek je to zbog drugih ljudi i ono što najviše nervira jeste to što uvek moraš da se žrtvuješ... pet puta lupiš glavom o zid...i on nikada ne pukne...

Jbg..

Čak ni ljubav više ne poznajem onakvu kakvoj sam se oduvek nadala..i kakvoj sam se davala..Istina!Nisam ja to tako htela, nametnulo se..imala sam samo jedan zadatak a to je da biram.Nikad ne znaš šta ćeš na kraju dobiti.Na kraju, sedim u kabini Diamond Princessa i totalno sam u out-u..Fizički se još i držim, jedem na silu jer znam da ako nemam apetita ne gine mi bolnica...tempo je ubitačan..Ne spavam, ne ide..previše sam umorna da bih spavala, čini mi se da sam previše umorna da bih zaista bila to što jesam.povukla sam se skroz, emigrirala.Što je najgore, ne pripadam nigde, stranac.

Možda čak i ovde napišem knjigu..onu o kojoj sam nekada maštala.Mislim da polako odustajem od te činjenice samo zato što su mi misli baš crne..onako glupo, džukački..od sajnšajna sam prešla na ful mun..ali teši me činjenica da mesečina može da bude mnogo lepa..U just have to give her a time...kao i svemu u životu.

Nemam sa kime da razgovaram..kad mi najviše trebaju  nisu tu..ili imam šesnaest centi i jedan minut da razgovaram...ili broj koji zovem trenutno nije u mogućnosti da prihvati moj poziv..ili je satelit zauzet....ili je jednostavno daleko.Ovde uvek pomaže Yan...ne, ne pomaže, samo može da me smesti niže..nema veze i onako nemam razloga da se smejem..jesam, živa sam, zdrava i hvala Bogu na tome...ali sam u rasulu..totalni kolaps ljudskog bića..ne organizma, za sada sve funkcioniše kako treba.

Imala sam danas lud dan..emotivno sam sjebana i na sve ovo su mi dolazili raznorazni idioti koje, na žalost, moram da trpim..nije stvar u tome, nije mi teško ali kad uzmeš kantu za đubre u ruke u kojoj bi trebalo da je diploma (još nije zvanično jer kasne ovi sa faxa kao železnica) i kad te jaše neka bugarka, baksuz neviđeni, prosto poželiš da sklopiš oči i da umreš.Tako ja ponekad razmišljam..samo zatvoriš oči i nema te..preumoran si da tražiš bilo kakvu radost u životu, sve se okrenulo naopako..ne tvojom krivicom, neke stvari..nemaš kontrolu..oh, sve bi dao da si tu...bih...samo da me zagrliš, ništa više, ne treba mi ništa više...očajnički umire za tim, jer to vredi više nego hiljadu reči..posebno kad je od tebe..Bože, tako mi mnogo nedostaješ, ne znam šta da radim, kao slepo kuče..solo, ol baj maj on..i nije to najstrašnija stvar, smi smo rođeni sami umiremo..možda ja uopšte ne treba da pišem iz ove perspektive..izgleda kretenski..

Stvarno imam težak period u životu, najviše me nervira to što ne mogu da iskuliram, nerviram se, bunim, žalim i to jasno pokazujem..ne trudim se ni da sakrijem..tako sam  umorna od stiskanja...baš, onako ljudski, pošteno.

Barem sam shvatila da mi nedostaje kuća..ona u kojoj sam odrasla i gde je sve bio ne sjajno, ali bilo je dobro.I na žalost to shvatiš uvek kasnije, uvek.Nedostaje mi moj mali gradić i tesne ulice, nedostaje mi pivo kod Milene na terasi..nedostaju mi glasovi..nedostaje mi moj broj 18 i dva psa ispred.Nisam stigla da se adaptiram i na novi broj 18 ni na nedostatak dva psa a već sam u kabini, nemam čak ni prozora.Idem iz zone u zonu, iz kuće u kuću..iz gluposti u glupost.Može li ovaj ples večeras da bude moj?

I ne, nisam jača posle svega ovoga..umornija sam, sve radim sa manje optimzma i sve više počinjem da gubim interesovanje za sve stvari koje se oko mene dešavaju.To je posledica toga.

Noću mi na grudima nema nikoga..niko ne spava.Nikoga mi nema iza leđa, ne oseća se miris nikakvog parfema..čudo jedno kako pamtimo sve detalje a nismo toga ni svesni..Nedostaje mi da me noću drži za ruku, da osetim kako mu srce kuca, da mu ujutru spremim doručak, poljubim ga i poželim mu dobar dan.Mislim da ne valja što tako mnogo razmišljam o tome,ali ne umem drugačije.Ne mogu, to mi je stalno pred očima.Kiša i blato, čak i za tim žudim..sve mi sa tobom nedostaje..rakija i večera..i niša posle toga.Hoćeš doći da me zagrliš?Nemoj samo da me ostavljaš tako i da nestaješ, nije lepo.Ovo vreme me ubija, ne mogu da nas pohvatam, ni tamo ni ovamo..ti radiš i ko zna ko naleće na tebe ne znajući koliko neko žudi za tim.Zašto si mi ovo uradio?Zašto si dozvolio da ovoliko patim?Ne razumem, ponavljam sebi to pitanje stalno i znam da imam odgovor ali mislim da to nije dovoljno.Budna sam mnogo dugo i preumorna sam da razmišljam drugačije..

Biće ovo duga noć ako nastavim ovim tempom i u ovom mudu.

U pičku materinu..na tečnom srpskom!

Šteta je što ne mogu da objasnim šta to zaista znači, jer nema pravog prevoda a dobro je…dobro je u pičku maternu.

Danas sam čak razmišljala I o plesu.Nedostaje mi jer to je jedini način da zbacim sve iz sebe na pravi način I da pri tom imam koristi.Emotivne.Kao kad posadiš drvo pa traži pažnju, moraš da ga zalivaš..pa, jedno sigurno znam a to je da moje nikada neće presušti.

Zajednica..pa kao I svaka druga..i svaki put slažem kad kažem da je ne očekujem, da joj se ne radujem..svi se tome raduju i uplašeni su do jaja, zato neki nekada pogreše..ništa strašno.but I guess were’re not on the same page.Nema veze, baš ništa nisam rekla, glupo bi bilo reći bilo šta, samo dođe normalno da očekuješ tako nešto, ne?

A da me zagriš samo jednom..neću ti zameriti ništa..možda se neću nasmejati ali nemoj mi uzeti za zlo…to je iznad mene, baš nikako ne mogu da utičem na to..znam da je glupo ali je tako.Opet pička materina.


Komentari

  1. mikehinton mikehinton mikehinton.

    Autor mikehinton — 03 Avg 2010, 21:45


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs