Just some stuff...

"S tugom jednostavno treba umeti...

 Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama,

 samo se uporno moras praviti da je ne primecujes pa ce se kad tad okrenuti i otici,

 iako ti se u prvi mah cini da ce zauvek cvileti kraj stola...

 I pazi...

 Poklonis li joj samo mrvicu paznje nece se smiriti dok ti ne uvali citavu korpu..

 I onda si gotov...

 Jer tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih musterija...

 I nikada te vise nece zaobici...."

                                 - Jedan od onih zivota - 

                                      Djordje Balasevic

Nikada nisam umela da se nosim sa tugom..Bezala bih (sto i danas radim) od ljudi, skrivala se u svojim pesmama, pricama..Nikada nikoga nisam zelela da opterecujem, iako mi se iz ociju vidi da nisam kako treba..Lako je provaliti me jer sam po prirodi izuzetno vesela...Ne umem da je sakrijem..ne zelim..kad mi se place-placem, kad me boli-boli me..Ne zelim da rastuzujem bilo koga oko sebe..valjda zato i bezim...Sta je sa vama?Koliko paznje posvecujete "starici koja prodaje karanfile po kafanama"?

Probah da mutnu reku pretocim u kristalni svod,

da najdublji kamen bacim daleko iza broda..

da ruze sakupim i podarim milost,

uzmem i dam

sve sto cini sklop jedne duse...

Ucinih sve to al' bese zalud..

Brod je odavno krenuo

a moja karta ostala da ceka,

kamen je vec odavno napravio vir u vremenu...

dubok i nepremostiv..

Jedina, malena..podigni glavu..Krv nije voda!