Just some stuff...

Konacno sam kuci..provodim popodne u svojoj fotelji i ponovo slusam sve one stvari koje su mi uzasno isle na zivce..Iskreno, bojala sam se ovog slobodnog popodneva jer kad sam kuci potpuno se opustim i onda od malih stvari napravim velike, od tuge napravim nauku..Samo nikako da je savladam..Rano mi je jos..Smeta mi posao i nedostatak zivota ali s druge strane mi odgovara jer onda nemam kada da ti se potpuno posvetim, da sve svoje mislim usredsredim na tebe..Iskreno, ne smem..I ovako se lose osecam, postala sam mehanizam..I veruj mi, ne razumes me i nikada neces..I ne zelim..ne zelim da ovo iko razume..

Sinoc sam zelela da pocnem da gutam sve ovo sto mi stoji, da napravim korak dalje..Nisam bila spremna..i to sam shvatila tek kada sam se nasla u masi nasmejanih ljudi, vedrih, svetlucavih..prosto na mestu gde nema tuge, bola, promasenih ljubavi, izgubljenih kljuceva ..patetike...Bilo je klasicno partijanje i provodjenje zivota, trosenje godina..a ja sam samo zelela da stane..da se sto pre zavrsi, da odem kuci i legnem u postelju ne razmisljajuci ni o cemu..Ni o tebi..tezak si mi, strasno..Sve mi je tesko..Trazila sam te na svakom licu, u svakom pogledu, gestu, ocajnicki sam lutala za tvojom senkom..izvlacila lepotu koju nosis iz stranih ljudi, trazila iglu u plastu sena..I samo sam sedela tako dugo..Imala sam neki tupavi osmeh na licu jer kazu da se treba smejati i kad je najteze, ali nisam dozovoljavala tudje poglede u produzenom izdanju..bezala sam..pa uglavnom od sebe..

Zabranila sam pomen o tebi..ne zelim da me pitaju, ne zelim da cujem..Nista ne zelim..Trebalo mi je i vremena da zapocnem ovo..Tek je nedelja dana..Boze, kako je grozna, odvratna, bleda...7 dana 7 godina..I nemoj mi govoriti vise nikada kako da se osecam..Treba mi da budem onakva kakvom se stvarno osecam..krenucu onda kada razum nadvlada srce..kad prestanem da budem najobicnija picka koja cmizdri jer si ti otisao..A do tada me pusti..ne tesi me, ne govori kako ce sve biti ok jer meni nista nije dobro, meni se srce slomilo..I necu te cekati nikada vise..koliko god da ja sebicno zvucim..Ovo sam sada uradila i nikada vise..

Mozes slobodno otici dalje, tragati za onim za cim vecina danas zudi..ali moje te oci vise nece traziti..Izvini, ja to prosto ne mogu..Nisam ja toliko jaka...sve i da jesam, ja sam starac..to moras da shvatis..Citam "Kaludjera koji je prodao svoj ferari"..kupicu ti je, zelim da znas za kakvim stanjem ja zudim, tragam..Za bogatstvom bogova, mirom i tisinom..blagostanjem..za cvetnim poljima, suncem, mekoj kosi, povetarcu..vetrenjacama i vodi..Ne, ne zivim ja u bajci, ja samo nemam vise sportskog duha u sebi..Razumem ja tebe, opravdavam odlazak..ali to je tvoj svet...znam da ga gradis zbog nas..sve ja znam..

Volim te...vise nego onog dana kad sam shvatila da tvoje oci odisu toplinom..

Nedostajes mi..vise nego ikada..

Cuvaj se..

Otisao...

Slomila sam se...

Tih dana sam jako puno radio sa Mirkom..Ljudi kao da su odjednom dobili na lotou i krenuli masovno da trose svoj novac..Bio sam zatrpan, i realno, to mi nikada nije smetalo, sta vise, davalo mi je podsticaja i ispunjavalo zivot, a i konkretno, imao sam love uvek, tako da nisam mogao da pohvatam vreme kada su dosli, kada je ona bila tu..Odlazio sam do jezera samo kada nisam radio..I ocajnicki sam zeleo da je vidim, i ako se izmedju nas nikakav vid komunikacije nije desio..Osim onog jednog..Ocima..Mislim da je u stvari to kljuc svega, ne znam, barem ja tako gledam na te neke stvari..Samo smo se nemo gledali kada bi smo se nasli na istom mestu, bez i jedne jedine reci..a rekli bi jedno drugom mnogo toga..

Posmatrao sam je tako dok sam se pravio da lezim na lezaljci i da spavam, da sam hladan i nezainteresovan..To kod nje nije palilo, mogla je, tacnije umela je da provali coveka..sta ljudi misle kad je vide, sta joj zele kad je pogledaju u oci..Znala je sve pre mene, i kako ce se zavrsiti, znala je negde u dubini duse, kasnije, da je ne volim i nikada necu, ali valjda to nije sebi zelela da prizna..Bila je jedina devojka drugacijeg stila, jedina koja je umela satima da lezi i przi se na suncu, bude tiha, jedina koja bi na plazi citala knjigu..(Tada sam razmisljao o tome ko jos na plazi cita knjigu..??Vise njih..menjala je pisce, sa debljih na tanje i obrnuto..).Jednom prilikom mi je rekla da cita knjigu o nasem zajednickom omiljenom bendu..Iznenadio sam se..U stvari, to se desilo kada smo vec poceli da se druzimo..Pozvao sam je i pitao "Gde je malena?"..rekla je kako seta psa sa ocem i sestrom, kako koristi poslednje lepe dane leta, prosto uziva, i tada sam trazio da mi docara svoj svet muzike..Rekla je da joj je ikona Edi..tu sam se zaledio...Po ukusu smo bili isti, razlikovala su nam se razmisljanja..ja sam lutao, kao i uvek, ona je zelela da se smiri..U stvari, bila je u konfuziji i sama jer je relativno skoro izasla iz duge veze koja nije bila ni malo prijatna i ni sama nije znala sta hoce..I cinilo joj se da se i previse opustila, dozvolila sebi neke stvari koje joj bas i ne prilice..Svi smo joj govorili da je jednostavno pocela da zivi..Klimnula bi glavom i rekla "U pravu ste!"..Svi smo uglavnom pili, zezali se, vukli se tamo ovamo..Ona je prosto delovala ozbiljno.. I bila je, mozda mi je i to malo smetalo, ali jbg, neko je jednostavno takav..ja to nisam umeo da prihvatim, cini mi se..

Nosio sam stalno sa sobom jednu drvenu skulpturu, malu..Bila je to jedna slika muskarca i zene stopljenih u jedno, odraz jinga i janga, surovosti i blagodeti, mene i nje, vas i nekog treceg..To sam dobio od coveka koji se bavio izradom drvenarije, rezanjem, klesanjem, bio je umetnik svoje vrste..Mudrac..Rekao je "Uzmi i kad nadjes osobu kojoj mislis da ovo pripada a ti je prenesi, dodjk.."..Kada sam je video znao sam da je to ona, da je to pripadalo njoj..Ne znam kako, ne mogu da objasnim, jednostavno je to islo uz nju, predstavljalo je..Kazem vam, ona je u sebi nosila i zenu i muskarca, borila se sama sa sobom..Jednom prilikom sam joj poklonio to, ispred jednog hotela u njenom gradu, kada sam je iznenadio po ko zna koji put.A znao sam da ne voli iznenadjenja ali jbg, nisam zeleo da budem predvidiv..Uvlacio sam joj se pod kozu, to je to..I gledala je sve to mirno i prepustala se..Nasmejala se i rekla: "Budalo, nemoj mi poklanjati nista vise, nisi duzan.."..Da, tada nismo bili zajedno..jos uvek...