Mesec u vodi VII
Tih dana sam jako puno radio sa Mirkom..Ljudi kao da su odjednom dobili na lotou i krenuli masovno da trose svoj novac..Bio sam zatrpan, i realno, to mi nikada nije smetalo, sta vise, davalo mi je podsticaja i ispunjavalo zivot, a i konkretno, imao sam love uvek, tako da nisam mogao da pohvatam vreme kada su dosli, kada je ona bila tu..Odlazio sam do jezera samo kada nisam radio..I ocajnicki sam zeleo da je vidim, i ako se izmedju nas nikakav vid komunikacije nije desio..Osim onog jednog..Ocima..Mislim da je u stvari to kljuc svega, ne znam, barem ja tako gledam na te neke stvari..Samo smo se nemo gledali kada bi smo se nasli na istom mestu, bez i jedne jedine reci..a rekli bi jedno drugom mnogo toga..
Posmatrao sam je tako dok sam se pravio da lezim na lezaljci i da spavam, da sam hladan i nezainteresovan..To kod nje nije palilo, mogla je, tacnije umela je da provali coveka..sta ljudi misle kad je vide, sta joj zele kad je pogledaju u oci..Znala je sve pre mene, i kako ce se zavrsiti, znala je negde u dubini duse, kasnije, da je ne volim i nikada necu, ali valjda to nije sebi zelela da prizna..Bila je jedina devojka drugacijeg stila, jedina koja je umela satima da lezi i przi se na suncu, bude tiha, jedina koja bi na plazi citala knjigu..(Tada sam razmisljao o tome ko jos na plazi cita knjigu..??Vise njih..menjala je pisce, sa debljih na tanje i obrnuto..).Jednom prilikom mi je rekla da cita knjigu o nasem zajednickom omiljenom bendu..Iznenadio sam se..U stvari, to se desilo kada smo vec poceli da se druzimo..Pozvao sam je i pitao "Gde je malena?"..rekla je kako seta psa sa ocem i sestrom, kako koristi poslednje lepe dane leta, prosto uziva, i tada sam trazio da mi docara svoj svet muzike..Rekla je da joj je ikona Edi..tu sam se zaledio...Po ukusu smo bili isti, razlikovala su nam se razmisljanja..ja sam lutao, kao i uvek, ona je zelela da se smiri..U stvari, bila je u konfuziji i sama jer je relativno skoro izasla iz duge veze koja nije bila ni malo prijatna i ni sama nije znala sta hoce..I cinilo joj se da se i previse opustila, dozvolila sebi neke stvari koje joj bas i ne prilice..Svi smo joj govorili da je jednostavno pocela da zivi..Klimnula bi glavom i rekla "U pravu ste!"..Svi smo uglavnom pili, zezali se, vukli se tamo ovamo..Ona je prosto delovala ozbiljno.. I bila je, mozda mi je i to malo smetalo, ali jbg, neko je jednostavno takav..ja to nisam umeo da prihvatim, cini mi se..
Nosio sam stalno sa sobom jednu drvenu skulpturu, malu..Bila je to jedna slika muskarca i zene stopljenih u jedno, odraz jinga i janga, surovosti i blagodeti, mene i nje, vas i nekog treceg..To sam dobio od coveka koji se bavio izradom drvenarije, rezanjem, klesanjem, bio je umetnik svoje vrste..Mudrac..Rekao je "Uzmi i kad nadjes osobu kojoj mislis da ovo pripada a ti je prenesi, dodjk.."..Kada sam je video znao sam da je to ona, da je to pripadalo njoj..Ne znam kako, ne mogu da objasnim, jednostavno je to islo uz nju, predstavljalo je..Kazem vam, ona je u sebi nosila i zenu i muskarca, borila se sama sa sobom..Jednom prilikom sam joj poklonio to, ispred jednog hotela u njenom gradu, kada sam je iznenadio po ko zna koji put.A znao sam da ne voli iznenadjenja ali jbg, nisam zeleo da budem predvidiv..Uvlacio sam joj se pod kozu, to je to..I gledala je sve to mirno i prepustala se..Nasmejala se i rekla: "Budalo, nemoj mi poklanjati nista vise, nisi duzan.."..Da, tada nismo bili zajedno..jos uvek...