Tik-tak..
Cula sam te danas posle duzeg vremena...posle svih kisa koje su pratile moju tugu..posle slucajnih prolaznika, rascvetalog cveca, decijeg osmeha...Rekla sam ti kako mi nedostajes, kako mi treptaj u oku odise tvojim imenom..Trazim te..na svakom cosku, na svakom uglu, ispod kamencica i lista..trazim to skroviste u koje si se uvukao i stavio znak da je zauzeto...bez vremenskog ogranicenja...
Lutam..danima i nocima, jurim guzvu i ona juri mene..samo ja nikako da je stignem, a ona me je jednim korakom pregazila..Delovala sam, delujem....trazim sebe, puno razmisljam, malo sam se izgubila tamo negde ispod planine na kojoj spavas, nekako sam navikla da me cuvas...sad stojim isto tamo gde si me i ostavio, samo sam malo rastrzana..vreme me muci, minuti, sati...Mislim da se zbog ovakvih nekih stvari nisam usudila da stavim sat...podseca, ogranicava..Ne pitam vise ni koji je dan..sve znam, svi su isti, svaki pocinje i zavrsava se sa tobom..
Ne pricam puno ovih dana...barem ne o tebi..gotovo uopste..Ali zato odlicno govorim kineski..smejao bi mi se kada bi me video sada...Bilo bi ti jasno sta mi se dogodilo..samo tebi..i ako kazes da tek sada razumes neke stvari..Zao mi je, zaista mi je zao sto si morao to da razumes..
Pricala sam ti o tome kako sam znala da cu te uzasno voleti jer kad sam te videla srce mi je zaigralo..zatreperilo..unorvozila sam se, a ja nikada nisam nervozna sa muskarcem..k'o malo dete kada se prvi put zaljubi..i to i dan danas traje..Igra, sve u meni igra kada pomislim na tebe, cujem te...
Umorna sam bebi...mnogo sam umorna...a ne mogu da stanem...
42...
Odavde pa do kraja..