Just some stuff...

Opet ja pored prozora...opet komsijski zid..opet cigareta u ruci (a u fazi sam ostavljanja istih..ali sve to traje dok ne izadjem u grad i dohvatim se alkohola...onda duvam kao sasava :s)..opet sve isto ono, samo se nocas ne vide zvezdice...putanja je ipak malo drugacija..a i ja se osecam drugacije..Danas sam tuzna..uvukla se neka seta, prazninu neku osecam..i ne znam sta mi je..imam apsolutno sve uslove da se smejem do ludila, da sam srecna (sto i jesam)..ali poslednja dva dana sam tako neko drugo bice..I ova kisa, ova kisa tako ubija..ili sam samo ja izraziti meteoropata..

Petak je, sve i da je lepo vreme ne bih izlazila..ostala bih pokraj ovog prozora, kao sto i cinim, i zevala tako dugo, dugo..u prazninu, nemir..sa tupavim izrazom lica...Ili je to jednostavno zato sto mi nedostaje...tako bih ga zagrlila sada jako, jako, zaplakala na njegovom ramenu, pokvasila mu ruke...Tako mi fali..i istovremeno sam i srecna (jer me cini da se tako osecam) i tuzna..istovremeno sam lutka i pajac, kisa i sunce, vetar i povetarac...Istovremeno sam zivot i nistavilo....umem, umem da budem..

Juce dobih 25 ruza..kako su me samo obradovale, nemate pojma..ne postoji rec da zameni cvet, jedan jedini, koji vam neko moze pokloniti...Ja sam dobila 25, ali sam jednu poklonila i sama..kako se samo obradovala devojka kojoj sam je dala..rekla sam joj jednim potezom milion stvari...ili sam joj samo prenela deo moje srece, kako god, nasmejlaa se i zagrlila me je jako, jako..Drago mi je, volim da usrecim ljude oko sebe..makar ih i ne poznavala nista specijalno, makar bili samo na kratko tu pored mene..

Samo mi je zao sto sinoc preturih bolne izraze preko lica, srecom nisu se videli, sto mi je ruka drhtala ..a ne znam iz kojih sve razloga..u stvari znam, ali uvek je dobro praviti se da ne znas..a jebeno ne mozete da pobegnete od toga..Pa vas onda ortakinja pored nesto pita, a vi se cas vratite u normalu i imate savrseni osmeh najsrecnijeg bica na svetu..Sto i jeste, ali ste samo malo poremeceni u momentu i noc je takva kada to ne treba da se vidi...

I dalje pada kisa...kako je samo tuzna..kao da vidim svet kako place, kako su deciji obrazi mokri..toliko je ne volim...baca me u ocaj..i tako neka zbrka mi je u glavi, uopste ne znam vise ko sam..znam ko nisam..znam da zelim da sam u basti prepunoj mirisnih stvari, drveca..i da tako skakucem vesela, vedra, nasmejana..da imam neku bujnu dugu kosu, da sam bosa, u nekoj staroj odeci...koja ima neku svoju vrednost...nesto gde svaka nit te stvari nosi pricu..Nesto....nesto...

Hocu da sam neki mali decak..da jurim svuda, nezaustavljiva ..hocu da mi je kosa rascupana i da ne mislim o tome jesam li lepa ...hocu da nosim svoje ruzicaste naocare i nikada ih ne skinem (eventualno da ih zamenim plavim jer je i kroz njih svet nekako lep, samo je urbaniji..mada ja i urbanizam..al' ajde)..

I nemam pojma sta sam htela..valjda mi se samo pricalo uz ovu kisu..ali da to ne bude bice pored mene...nego kao da pricam vetru, sa namerom da odnese tugu negde daleko, daleko..Da, tuzna sam, ali ne znam zasto....ipak....okean se zatalasao, boja nikad tako plava nije bila, a Sunce me opalilo..posred cela...i susi okean, uzasno ga jebeno susi...a ti steno rasti, samo rasti...ali bez mene..sve neka je bez mene...

Opet zid, moje pljuge i ja, neka jako lagana stvar, dovoljna da me raspali posred srca..neciji sms, kisa....he, evo mi ih i dzukele..zdravo :)..Volim ja svoje pse, ali volim da im kazem "Gde ste dzukele jedne?!" :s..Nisam ja zdrava...

Turn off....