Just some stuff...

05 Mar, 2011

Thin Air!

Pljuga na pljugu, jednu na drugu slazem... — Autor antistresna @ 13:22
Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

Uvek dobijem neku vrstu inspiracije kad god pustim Pearl Jam .. U zadnje vreme to ne činim tako često i jasno mi je da sam se udaljila od svega što sam nekada tako duboko imala u sebi.. ili sam jednosttavno odrasla i naučia da se njišem uz neki drugi ritam. Svi se mi, pre ili kasnije, udaljimo od onoga čemu smo težili.. ne ide baš sve kako mi zamislimo.

Nekako vidim sebe u jako negativnom izdanju čitajući sve ono što sam postovala.. nisam takva. Valjda je ovo samo izduvni ventil, mesto za chat, dogovor sa samom sobom.

Izgubila sam mnogo toga sa pojavom nekih novih i velikih stvari u mom životu. Dobila sam mnogo blata za koje sam verovala da mi neće toilko smetati a danas mi kopa oči čim izađem iz kuće... Da li to znači da sam se promenila? Jesam li? Ili mi samo sve promiče kroz ruke a ja nikako da skupim dlanove?! Stičem utisak da više ne umem da se nasmejem kao ranije i ako nemam nekih preteranih razloga da tako nešto kažem. Sve i da imam, life goes on, pomiriš se sa svime i pičiš dalje. Je li baš tako? Ne znam, ja retko kopam po prošlosti i vrlo dobro se mirim sa činjenicama, nekada mi je malo duže potrebno. I držim se toga – bilo pa prošlo!

Ipak, ponekad razmišljam šta bi bilo da sam napravila drugačiji izbor po pitanju svega, šta bi bilo da sam i dalje ona čupava koja je zaljubljena u Milana .. koji danas ne razgovara sa mnom iz Boga pitaj kojih razloga. I to me ponekad tako ošine, baci u razmišljanje. Zašto? Ne znam, možda mi nedostaje ta bezbrižnost, možda mi ponekada nedostaje on čisto da me pita kako sam, jesam li dobro. Jbt, bila sam klinka, ne može mi se ništa zameriti. No, na žalost, neki ljude pamte samo loše stvari. Ja sam većinu svojih iz prošlosti zakopala negde. Tu su, tačno im znam trag ali bilo pa prošlo.

Volim i da pročitam stara pisma, da zagrlim stare drugarice. Sada već i njihovu decu. Kada ću se ja upustiti u sve to, kada ću ja krenuti da zaista razmišljam o porodici? Verovatno sam još uvek zarobljena u onoj fazi, težim ka tome nečemu što, na žalost, polako umire a ja nisa spremna da to tek tako pustim.

I ma koliko se trudila da pustim, ne mislim, ne mogu a da prežalim smrt jednog od najboljih prijatelja. Ne plačem, ne tugujem, nemam trzaj na pomen imena, sem blagog uzdaha, ali imam taj ujed za dušu.. Kao fleš mi proleti i ja ostanem ukopana. Šta bi bilo da si tu? Da li bi voleo da još jednom zaplešemo? I to što nisam bila tu kada je sahranjen, i to što neću biti tu na Meorijalnoj večeri, i  to što se tek tako predao i oterao nas sve do kurca.

Ne znam ...

Zanimajte se, ja ne umem ..

Ali Pearl  Jam ..evo vam inspiracije .. 


Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs