Ljudska komedija..
Sneg je samo nekoliko puta
zavejao moje stope
sto su kraj tvojih trcale,
nekoliko samo puta su venule
sume male
za koje si govorio
da ih pretvaram u raj,
i kraj, vec je i secanjima svima kraj.
Konca nije bilo nasem samopouzdanju,
mislili smo da nam Bogovi nisu ravni,
a sve se dogodilo ljudski jadno i nama,
ni mi nismo bili u stanju
u neprolaznog ognja visinama.
A da je neko rekao
da ce sve kraj nas izumreti,
da ce sunce prestati da greje:
pre bismo verovali,
nego da ce tvoj smeh negde
bez moga da se smeje,
da cemo ziveti opet
svako svoj zivot
prazan i mali.
Desanka Maksimovic
3 Komentari |
0 Trekbekovi
lep izbor...
Autor keri — 27 Jul 2008, 14:06
Neponovljiva Desanka!! Lepo što si je se setila!
Autor sanjarenja56 — 27 Jul 2008, 14:32
Jedna od najlepsih pesama po meni.
Autor Ivana — 18 Mar 2013, 13:51