Just some stuff...

Da li je zbog pms-a ili zbog, opet, nekog nedostatka, ne mogu da provalim..Puca me nervoza..Lajem na sve zivo, ujedam, ranjavam...Ostavljam tragove za sobom..a ti me grlis i razmisljas o tome sta ces raditi kad odem..Kazes umreces..Nemoj mi to raditi, molim te, ne otezavaj mi nista vise, vec mi je dovoljno lose sto imam krivu sliku u ocima...glavi...

Sranje, kakvo sranje...rasuta sam, idem na desetodnevnu izolaciju prepunu nebitnih ljudi i to je nesto sto sam oduvek zelela..ali znam da mi nedostatak nece dati mira...blah, telefoni...Nezahvalna sam, znam..

Cak ni pricu ne mogu da nastavim...Sahranila sam karaktera kao najgoreg psa...negde, pokraj puta, bez ikakve oznake da tu neko lezi...Nista bolje nije ni zasluzio..Zao mi je samo sto tu staje moja prica, posto je umrlo svako osecanje u meni za izgubljenim decakom..koji maglu pije...I to zahvaljujuci vrlo, vrlo prijatnim plavim ocima..A mene ta prijatnost nervira..Ko si bre ti?!

Kakav uragan misli, desavanja...sve vas volim, tu ste konacno, ali cemu sada rivalstvo?Ne mogu da se podelim na deset delova zato sam vas sve skupa prigrlila, istom jacinom..toplinom..jbt, izvini, ne umem da se kloniram..

Sranje, kakvo sranje..podsecam na Miljana ponekad..rastimovani klavir i treba ga bas takvog svirati..Ruke su cudo..to sto svira..

Tixy, nista mi zelja manja nije da brbljam...neko ludilo puca i tebe i mene..Je l' to zbog lepog vremena, nasmejanih ljudi, dobrog raspolozenja sa kojim nekako ne umemo da se nosimo?!Svasta, pitam gluposti..Fali ti..fali mi..kod tebe jos gore..

Sranje, kakvo sranje...