Just some stuff...

A za ovaj kisni dan, ja vam preporucujem ...

Ne govori nista, prepusti se, uhvati ritam
Nitko nam nista ne moze, uhvati ritam
Sanjas o lijepim stvarima
Zar ne znas da su one u nama

Igraj svoju igru, opusti se, uhvati ritam
Nitko nam nista ne moze, uhvati ritam
Prije ili kasnije
Bit ce svima jasnije


Slusaj ljubav kako dolazi
Ljubav ce nas jednog dana voditi
Iz daljine ponekad se cuje glas
Strpi se jos malo doci ce red na nas


Ti i ja suncan dan, eto razloga za smijeh
Mislit' svojom glavom, ponekad, nije grijeh
Kad bi mene pitali
Svi bi stalno plesali

Igraj svoju igru, opusti se, uhvati ritam
Nitko nam nista ne moze, uhvati ritam

Opet mi u sobi odzvanjaju neke teske melodije, bas onako mucne..I ne znam zasto to radim sebi, obicno ljudi kad su tuzni, neraspolozeni, potisteni, traze nesto sto ce im popraviti dan, rasterati oblake..Ja nazalost nisam taj tip..Kad me boli-boli me..A danas mi se srce steglo...Kad bi ste videli kako iz kore drveta izlaze kapi krvi..eto, toliko, toliko me boli..Ma ne..ja ipak ovo ne mogu..ne umem da napisem, ne nalazim reci...

Bas ne podnosim svet u kome sam odrasla, nikako, ne uklapam se, ne idem...I ponekad krivim njih za sve to a nisu oni nista krivi..neke stvari ne mozete u zivotu da birate..niti da uticete na njih...i sve ovo ne treba da ide u pravcu u kom sam ja krenula..Trebala bih se fokusirati na jednu stvar koja me muci..ali nazalost ona je povukla jos 50..I ne volim da se zalim, nikada to nisam umela da radim, praktikovala.. Danas sam cak bila ljuta na neke ljude bez razloga..ili sa razlozima ali ne dovoljnim da to u meni probudi ljutnju...samo sreca moja te praktikujem to da mi je ipak mozak brzi od jezika, pa sam fino sakrila svoje..pa ne znam ni kako da ga nazovem..A sve to samo zato sto sam danas tuzna..zato sto napolju stoji sivilo koje me mirno posmatra i smeje se..zato sto ona nije umela drugacije...zato sto je on daleko a ja sam polozila sve svoje nade u to da cu mu se danas isplakati na ramenu...zato sto "jedan d-mol me dobije..u sobi je.."..zato sto je me neko razume i vise nego sto bi trebalo a meni to prija...zato sto sam shvatila da sam lagala samu sebe kada sam rekla "Mogu sve sama"...

Vreme..faktor...vidi samo te podrugljive osmehe koje mi salje..I kao da me godinama prati i ceka kad cu da popustim pred njim....Kao da horda vojnika stoji oko mene i kaze "Pao je list, pozuteo, uveo..dole gospodjice..dosta nam je vase vedrine"..Zar je moguce da je nekome toga dosta?!Ma ne, samo je ljudski da i ja budem nesto sto nisam, ali je to tesko shvatiti..ajde shvatiti, kao da je to nuznost..ali prihvatiti..Ja cu jos i umeti ali okolina ne..Zato se ponekad jednostavno ne javljam na telefon..Zaturila sam ga negde, jbg... a uopste nije tako..Ali vreme je visa sila..ne mogu da uticem..

A ne mogu ni na nju..Ona nije visa sila, ali je sila..i to ne ona koja se "iznenada pojavljuje i resava stvar" vec ona koja vam je godinama tu ispred nosa i vi je gledate u punom cvatu..a pojma nemate da ste pored nuklernog oruzja..Znate da okolo stoji znak "Opasno po zivot" samo niste sigurni da li je zajebancija ili stvarno (vazda stavljaju lazne znakove da zastite ko zna sta)..a negde duboko u sebi ipak znate u kom smeru sve to ide..i ne mozete nista da uradite, ruke su vam vezane..A prizor je...kao kad bi vam na zivo sekli kaziprst (ne bilo koji)..Koliko god da ja morbidno zvucim, ali bas tako..i sto je najgore, shvatite da ne mozete ni glasa da pustite, kao da ste u nemom filmu..ni reci da kazete, ni uzdah bola ...a jedete se u sebi..i sve to tamo neki kutak cuje..Eh, kad bi zidovi mogli da pricaju...Neciji je zid placa..

I zao mi je sto ce na njemu stati i drago mi ime..ime moje..milo moje...Da mi je da te samo zagrlim, da mi samo jedan otkucaj tvog srca koje cujem kad prislonim glavu na tvoje grudi obrise Rusiju sa karte zivota..oduva je..Kakva federacija, srce je tvoje sila nevidjena..Ali jbg, trenutak je kao sto je i uvek bio..nemam pojma, neko se valjda rodi sa tim da gura sam, ja sam izgleda bila onaj "pec" u brzalici..  Kako mi samo nedostajes...i to me je dotuklo, mislila sam da ce nam se danas treptaji spojiti..da ce me grejati tvoji dlanovi, da ce mi kosa biti cupava..ali ne od vetra, vec od igre tvojih nemirnih prstiju...Stvarno mi treba jedna doza tvog optimizma sada...jer ti ga uvek imas, i kad te sto muka gura ispod tepiha.."Ja ne mogu poslati ljubav jer se ne salje, nit' sam mog'o poneti sobom tvoje poljupce.."

Lezala sam do malopre na istom, bas uz taj d-mol...ona je primetila da danas nisam pricljiva, da se ne osmehujem..ali se ne usudjuje da me pita jer...ko zna sta se i njoj sirotoj mota po glavi..Zato cu ti prici malo kasnije da te poljubim u celo...tek toliko da osetis da nije nista strasno, u stvari, da budes sigurna da je sve u najboljem redu..I da je to samo jedno od onih mojih jutara kad sam kao zapeta puska..Jutro se produzilo, ali nadam se da neces obratiti paznju na to...

"..Ni svi ruski postari ne mogu ti doneti pismo koje pisem ja, marka s likom Lenjina, i u pismu, jedina, tuga sto me razbija.."

 ...............................................

Pustila sam REM - The one I love..i vrti se tako vec sat vremena, dok se meni mozdane vijuge preplicu po zidovima lobanje..pa mi uporno lupaju na "vratima" da ih pustim napolje..Morala sam, prave preteranu buku..

Ne znam sta mi je, nekako nikada nisam imala resenje za prosutu kofu na sred puta..ona nad kojom cete se uvek zamisliti, a ni sami niste sigurni zbog cega, posmatrajuci kako tecnost pravi cudesne oblike..spaja se, razdvaja..pa se onda zapitate zasto nekoga sve to podseca na zivot, a svesni ste da bi opaska mogla biti, u stvari ne mogla nego da jeste, tacna ali nekako vam to ne pije vodu jer u vasim ocima to izaziva tugu..Ne vidimo svi isto, ne osecamo..ne otkljucavaju se sva vrata jednim kljucem..Tako se i ja redovno zamislim na tom putu sa tom nekom mrljom..to tako prosto mora, samo je problem sto ja ne umem da se izborim sa istim..Pa kad kazem da onda imam osecaj kao da ceo svet place nisam dovoljno jasna..Ni ne treba da budem, samo eto..

I onda shvatis da nisi dovoljno pozitivan da upijes (ili ubijes, sto je nemoguce te se necemo zanositi) svu negativnu energiju koju svet moze da ti donese, los dan, pogresan trenutak,pogresni ljudi..dobar dan, dobar trenutak i dobri ljudi..Da, da, sve je moguce..ovih sam dana definitivno izgubila svoje naocare..ponekad pomislim da ih namerno sakrijem negde, zapecatim ih na par dana i prosto necu da ih otkrijem i ako to neko mozda ocekuje od mene..Ponekad...pomislim...

Okrenula sam pescani sat ponovo..broji, broji, odbrojava..neka racuna, sto pre, sto brze..zelim da legnem, da spavam..da vreme prodje i proleti, da preskocim kofu posute vode po ulici..je li to necije mozda..Izvinjavam se, preskocicu ipak, stvarno sam danas rainy sunshine...u stvari nisam samo danas, poslednjih 6 meseci sam tiha voda..ali ona prokljucala.. Za rukovanje oprezno, pece..przi..ili samo tako deluje...Umem kad hocu, ali necu, bas me mrzi da trcim..Spora sam, eto to je sve..ili samo zelim da usporim, da sam i ja jednom troma u zivotu...I uopste ne licim na sebe, nisam sklona pesimizmu ali ova kisa...tako me lomi na komade, pa kad shvatim da je tako ja se uplasim..nisam navikla da pricam o tome..Mozda i nema o cemu da se prica..

No proci ce, kao i svaka konfuzija, svaki lavirint u kome upadnemo..samo eto, ostanes negde u dubini sam sa sobom pa ces se ili prepasti ili obradovati..stvar je toga sa koliko racionalnosti gledas na neke stvari...Samo nemojte da slusate "Fields of Gold"...bolece vas i vise nego sto ste ocekivali a da toga niste ni bili svesni..

"Zlatna slova, njeno ime budi rijeke zaspale, svojim dahom pali vatru iz iskri sto su ostale.."...danas sam ona tipicna ja, zaljubljena tatina devojcica koja ce se na isto samo nasmejati jer je konacno dozivela osecaj za kojim je tako dugo zudela, ono sto ljudi nazivaju ludoscu a samo je zaljubljeni shvataju..Da napisem definiciju iste ne mogu..ne umem..mislim da je i nema...znam samo da je ima i da postoji...Da kada zatvorim oci, udahnem duboko, necije lice mi izlazi pred oci..neciji blag osmeh, mile oci...Boze, kako je to lep osecaj...Cak je i ova kisa danas lepa, romanticna, cak sam i ja vesela za septembarsku nedelju..za 18:13h u dukserici...cak i ova soba dobija svetlost...I nisam izabrala obicnu ljubavnu pesmu..izabrala sam Parni Valjak..cini mi se ponekad da je Aki stvoren da peva o ljubavi...ili sam se to ja vratila onim danima kad sam uz baladu mogla da se smejem i placem istovremeno..

Heh..procitah malopre jedna blog u kome jasno stoji objasnjenje kakvi s,o sto se tice nekih stvari sa 8, 16, 22 i 25 godina.. Vrlo lepo napisano, moram pohvaliti..Meni secini da mi se sa godinama sto se tice ljubavi nista nije promenilo..ama bas..jedino sam naucila neke stvari na ovaj ili onaj nacin...tezi ili laksi, naucila sam..Mada, covek se uci dok je ziv, tako da ni ja necu mnogo da pametujem..I znate, evo setih se svoje prve ljubavi..sada je vec miljama daleko..i znate kako je lepo cuti ga posle 11 godina..nasmejanog a vi konacne vodite razgovor kao dvoje odraslih ljudi..samo u drugim smerovima..Pa oboje pitate jedno drugo o tome hoce li se neko skoro udati, ozeniti i bas se pitate hoce li se nesto u vama pomeriti pri odgovoru "Da"...Heh, cudno je to, ne kazu za dzabe da prva ljubav zaborava nema..Ja cu ga voleti uvek, na sebi znan nacin, ili cu barem voleti uspomenu na te dane kad smo stvarno bili bezbrizni i jedino sto smo umeli jeste da se volimo...Kad ja kazem mami idem ja na rodjendan a mene nema uopste u mom gradu..Hehe, kakvi smo klinci bili a? :)..Pre 11 godina...a svasta se kroz iste izdesavalo i izmenjalo..samo smo mi ostali isti..i srecni smo sto smo prvenstveno prijatelji..jedino mi je zao sto se 10 godina nismo videli, predaleko smo..Evo ja danas osecam nesto slicno..u stvari, nisam jos sigurna..ali imam njega pored sebe zbog koga bih otisla na Mesec i natrag..i sto je najlepse, nisam jedina..Znas kako bih volela da ti pricam o njemu, znam da bi razumeo u potpunosti, zagrlio bi me i rekao "Zasluzila si" :)..On je divan..toliko brine o meni, tako me cuva..kao princezu, a ja to nikada nisam bila..Ne sijaju meni krune na glavi..sijaju u srcu...I eto, sa mojih 25 ja sam opet blesavica kakva sam bila sa 14 kad sam prvi put zavolela..joj ala sam bila mlada...ali nema tu pravila, desi se..dodje..samo vas osine..

Ponovo se radujem zvuku telefona, znam on je...pa ocekujem neku dobru zajebanciju s druge strane jer to je on, blesavi covek izuzetno zgodnih nogu (u nasem slucaju ja sma fudbaler a moja jaca polovina manekenka) :D..Kada smo pricali o ozbiljnosti pre par dana rekao je "Skroz"..Boze, kako sam se samo uplasila..a tek obradovala...i onda sam dhvatila da me to sve ceka, da je normalno...To je ljubav..I cekam, cekam da dodjes, da te uhvatim za ruke, pogledam u oci i kazem ti nesto sto naslucujem u srcu..znam da znas, da se osecas..vidi se...leti oko mene, ne mogu da kontrolisem...Kako sam samo srecna, hvala ti...I pune mi se oci suzama dok ove redove posvecujem tebi, ti to zasluzujes..."Kada me dotakne,ja protrnem i Bogove i vragove zovem ako mogu vrijeme da zaustave.."..Eto to si ti, takvom me cinis, teras da tako srce bije ludo, da pritisak skoci naglo..Cekala sam te, cekala te tako dugo..

I da, ovih dana sam bas ljubavna, nevezano sto sam imala nagle promene raspolozenja..Ma cini mi se kao da su svi...Drugarica je pre par dana obradovana recima "Volim te"..kako se samo radujem zbog njih dvoje..Volela bih da su svi u osecaju sada, pa makar bio i samo dok citaju ovaj moj blog, jer tako je dobar i vredi ga proziveti i kroz tudju pricu...A svi ga zele, traze, iscekuju..samo ce neki to lako prevaliti preko usana, neki ce to reci kroz suzu, neki ce samo ocutati...ali tu je izvor, spas, utociste...

"U mojoj dusi tisucu svijeca sja i sve do jedne, sve do jedne, ona je upalila.."

Danas je dan kada sam pozelela da zguzvam hiljadu papira svojim mislima..pa nisam to uradila..Boze kako me samo pici svasta po glavi..I ceo jebeni dan sam za ovim prokletim sranjem (i ne mogu da se izvinjavam sto psujem, radim to i gotovo,,cenzurisite to negde u mozgu)..Prevalila sam milijardu misli u glavi, milion koraka napravila da bih presla neki put koji je vazda poznat a hodam prvi put..i znate sta, ja u stvari najvise mrzim kad se trudim da iz ljudi izvucem ono najbolje, jer kao vidim u njima to nesto, a oni se na sve to prave mutavi i igraju svoju blesavu igru pokusavajuci da nametnu svoje nerazumevanje..Pa sta ti imas u zivotu toliko nerazumno?!Problem?Okruzenje?Lucidne ljude?Pogresno vreme?E da, meni je sjajno, sve da sam birala bilo bi ovako..Sve ko se, sto li se pa ja trudim...Budala, ja sma vam ljudi moji tipican primer..Pa onda, ne stani, reci mi, objasni..ma nema potrebe, ne razumemo se mi..A vazda me mrzi da kopam po nekom recniku i da vrsim translaciju toga sto bi ti oci rekle..a umes li da citas?Jooj, ja ne umem..pobegla sam sa casa kad se o tome pricalo..sram me bilo..Vidis, od malih nogu sam bila baraba..namazana jbt!

I stvarno cu raditi na svojoj ozbiljnosti jer ocigledno da ce me neki ljudi tek tada razumeti..pa dobro, ako moram da budem stoka da bi me razumeli vazi, nije problem uopste..samo je nehumano..I aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa..ma sta ja to radim..sto dozvoljavam da me dotakne?Vreme je da naucis da pricas, da zamenis tastaturu recima, da se ne tesis netom kao sto bi to ucinio zagrljaj..ne zbog mene, ja sam proslost i tamo me i trebas drzati, vec zbog onoga u sta odrastas, zbog nekih novih ljudi koji ce ti se na ovaj ili onaj nacin uvuci pod kozu..Pa mislim, kako se ono deca danas igraju?lete lopte svuda po ulicama pa se razbija..a Telekom na tome zaradjuje..wow...Losa ti je zamena...Samo ne znam da li ja to na pogresan nacin pokusavam nesto da objasnim ili se ti bojis mojih objasnjenja, ali veruj mi, sve je ovo dobra namera..moja dobra volja..Ne moram ja ovo, ne moram nista..samo eto, ne mogu da gledam kad se neko gubi..a ti vazda svasta mas u glavi..i previse,,klikeri k'o jaje jbt...i nisam ja plemenita, ja sam dobra..citaj budala, to mu dodje isto..

Ali eeej, '"mnogo bi mi bilo lakse da sve to kazem na starnom jeziku"..:s..pa ja ne znam moze li se to razumeti.mislim sta je tu iskreno kad ti cak ni onim sto ti je od Boga dano ne mozes da se posluzis jer...Znam ja taj tip..evo je na 10ak minuta od mene.."Mene niko ne razume, mene ovo, mene ono, ja ovo, ja ono.."..ja, ja, ja, jbg, jbg, jbg...A gde sam ja mater vam nezrelu???!!

I jesam, jako sam kriticna danas...tako treba..(pita me drug je l' se drogiram??)..Zavisnik sam!!!Idem da kopam kanal dok ne pukne cev..morace!

Bas ne volim kad me saceka ovakvo jutro..Kisovito, oblacno, totalno bezveze..a ja nisam tip koji ce spavati kad je kisa, jer zaboga, tako vreme nalaze...Kad bih mogla, ne bih spavala uopste, nekako mi je zivot suvise kratak da bih ga na to tracila..iako je to neophodno...Ali eto pustila sam Stonse da me malo oraspoloze..pa cu kuvati kafu uz Anybody seen my baby..jos kad bih imala i neke slusalice prilepljene pa da volume bude po mojoj zelji da niko ne mora da trci zamnom u fazonu "Stisaj to, rano je, nema potrebe da vice" i bla, bla, bla..mislim u pravu su ali ajde..

Bice ovo jedan dug i dosadan dan...vidim, osecam..a nije nedelja, obicno mi je nedeljom tako,,sva je depresivna..apaticna..Joj dolazi jesen...nja, ne volim, ne volim i ne volim..al' ko pa mene sta pita..O, Vaya con Dios..'ocu jednog dana, sad cu samo da slusam :)

Opet laje pas, ako su gosti ja nisam tu..spavam, ucim, kopam kanal...ne mogu, bas nisam in the mood (neko bi rekoa "Cuj ovu" ali sam sigurna da i vi imate ovakve dane)..I sanjala sam nocas opet neke gluposti, ne volim da sanjam jer su mi snovi obicno bezveze..sta li mi je u glavi pobogu :s..A moj rodni grad isti kao sto je i vazda bio..nista se nije promenilo, mislim, sta sam pa ja ocekivala..a svugde se nesto gradi, desava..a mi u fazi stagnacije..obicno posle toga ide opadanje..ajoj..al' nema veze meni je love came to town :D..O daaa :)

E da, i ne znam zasto, ali uvek me neko prekine dok pisem blog..pa mi se tu raspolozenje obicno promeni, ili zaboravim smisao svega sto sam pocela, htela, pa mi prica na kraju obicno dozivi neki drugi end..ili ostane nedorecena..Da nemam neku cam u sobi?! :p I moja kafa, na pola ispijena..soljica na kojoj pise "I love U"..hehe, bio mi je to drag poklon, vise nije..iskreno..i srecna sam zbog toga :) (ne, ne, nisam ja weird, znam odlicno o cemu govorim)..

Juce se po hiljaditi put razglabalo o gay populaciji i uopste mi nije jasno zasto potezu neke stvari oko kojih ce se nategnuti 500 ljudi sa 500 razlicitih misljenja, pa jos sve to doziraju psovkama, uvredama..bla bla, kako smo samo nekulturni..(nisma ja kadra da o tome pricam, psujem kao luda ali ajde)..Neka svako zivi kako mu je volja..Danas ce verovatno razglabati o smrti..i tu sam rekla sta imam..umiremo pa sta, bespotrebno je cimati se..i to je normalno..Ne zelim da zivim hiljadu godina..lepo rek'o Cane..

Ajd' da krenem, dok ne pocnem da vam objasnjavam smisao pesme Sympathyfor the Devil..ili pak objasnjavam kako je ona koriscena u Kingovoj knjizi..joj, jutarnja filozofijo..Uzivajte, neka dan ne bude kakav je..ruzicaste naocare ljudi..a mozete i plave :)

Eto tako me je nazivao dok smo setali pored plaze..tako govorio dok je izjutra milovao moje lice..dok su mu se ruke gubile u mojoj kosi..Kako samo volim kada me dotakne :)..Kad se kao ludak smeje ulicom dok mi radostan kaci cvet u kosi i peva "Jer ti se ljubis na tako dobar nacin.."..a ja prateci vokal :D..Dzepna krestalina haha..

Eh..kako mi je u ustima jos uvek osecaj nekog drugog sveta, neke stvarnosti koju samo dvoje ljudi mogu da podele, nekih snova kojih smo uvek zeljni..A takvi smo ti i ja..u stvari takve su nam okolnosti, uvek cemo biti zeljni jedno drugog..I to je divno, samo me ponekad tako boli sto ti ruka trenutno nije pokraj moje..sto nam ramena ne stoje u ravni..sto nocu nema ko da me uhvati oko struka i privuce jako ..samo da me poljubi..Kako volim kad to uradis..razbudi me tvoj poljubac u toku noci na trenutak..imam osecaj kao da ne zelis da i jednog trenutka zaboravim da sam voljena..da sam tvoja dzepna venera..Pa kako bih i mogla da zaboravim kad mi poljubis dlan..i kazes "To je mesto gde se ljudi najmanje ljube jer je najprljavije"..i u pravu si...

A ovih sam dana bila pogubljena.previse me je ljudi sacekalo otvorenih ruku, meni nepoznatih, i nekako nisam umela da odreagujem..pa sam se odlucila za varijantu povlacenja...dete..hehehe...A milo mi je, ne mogu ti opisati koliko..mislim da se to ni ne moze opisati..Otkud znam, stvarno se osecam k'o zaLjubljena tinejdzerka :s..Joooooooooojjjjjjjjjjjjjj Gagooooooooooooooooooooooooooooooooo.............

I uplasila sam se svetski..ma prepala..imam osecaj da bezim od sebe same..a tu vam je mrtva trka..a njegove me oci gledaju uporno, pokusavajuci da sakriju tugu jer me put vodi na drugu stranu...A ja moje ne smem ni da podignem...kako...kad mi biseri sijaju a nije lepo videti ih ...

Skroz.aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa................ Kada si mi to danas rekao..mislila sam srusicu se..a srce..tinja, gori, otkud znam..ja kao vojnik stojim naspram vatre ne sa jednim aparatom za gasenje pozara, nego sa celom cisternom..al' dzaba..neke se vatre prosto ne mogu ugasiti..a plamen ce samo vrisnuti iz mene i nema skrivanja..e, previse sam uzbudjena da bih pisala..evo jedan video za kraj..from him to me :)