Pita od spanaca, jogurt, bakica i Srki celavi!
Dan mi je poceo u jurnjavi..kao i uvek..u stvari, ne znam je li dan tako krenuo ili prethodno vece..Nedeljama vec pada dogovor o odlasku u kafani k'o stvorenoj za mene i sinoc se isti i ispunio...Ubili smo po tri krigle u Podrumu, uz tamburicu i posto su nas isterili u ponoc (btw, vec 3h se trudim da napisem blog, ali neeee, radim jos 958 stvari istovremeno) krenuli smo dalje..uz prvobitno pola sata moljakanja Mileta da krene sa nama, jer ne, ona je tetka u srcu i dusi...Ali jbg, Igor i ja smo resili i to je..plus se Igor lozi na Mileta pa mozete misliti..Otisli mi do devetnaestice a tamo MigelE pegla sa muzikom, neki haus u kurac, ma ono zeludac ne moze da mi svari..a jos kad vidim onu usijanu celu, ajoooj, muke moje..Pa jos establisment oko mene...aaaaaaaaaaaa, mnogo se zalim, znam, ali tako je, bas pocinjem da ne varim sve i svasta oko sebe..I tamo jos po tri Tuborga..i Mile naravno patos..ona popije dve case i sva je cupava, sve priznaje i ide da se ljubi sa komsijom..hahahaha, zamlata!
Lm, ja uopste ne htedoh o tome ali to je uvod u ne znam sta :D..I tako ja u 3h krenem da kukam kako zelim da me strpaju u krevet jer ustajem u 9h idem na predavanja, a onda jurcam bus za Bo da idem da jedem zivu decu..i malo starije :D..Smestim se, legnem, naravno nece me san, budna sam bila do pola 5 i ustajem u 9h a bazdim na pivo uzas...da sam se barem odvalila posteno pa da znam zasto, samo me zagrejala ona kolicina alkohola.. Nista, dizem se ja, keva kuva kafu, svi familijarno pijemo, dosla cak i baka i krece ono jutarnje blebetanje i atak na moj umoran mozak..Krecem, moram, zurim, sorry :P..Odvukla se i do faxa, kurac, ispitni rok u toku, svi kabineti zauzeti..Ajmo u klub da kafenisemo..ajde..Gde svi tu i ja :D..Sretnem drugaricu iz Bg-a i zajebem i predavanja i sve zivo, ispijem jos brdo kafa i pogledam 12h..Ajde mala dizi guzicu, trci do pekare pa na bus..Skotrljam se i ja do pekare, usput bacam pogled na neke cizme koje me uopste ne interesuju ali ajde, da jednom budem zensko..Dodjoh i do pekare da nesto pojedem s nogu, sto uvek cinim, jer stomak zavija jos od juce popodne..Uzas kako se hranim..kako stignem..kao kucu da nemam...:S
Gospodja sa kapicom na glavi mi daje moju pitu sa spanacem i ajde popicu i jogurt i posto mi je muka vecitog varenja u hodu, sednem ja lepo kao covek da pojedem sve ono...Muvam po onoj kesi, otvaram jogurt i pogled mi privlaci sam ugao pekare..Bakica...mala, niza i od mene, tiha, tuzna..Jede svoj rucak onako polako i razmislja ko zna o cemu..ali evidento je da je zivot nije mazio..niti da joj je sada lako..Odjednom podize glavu i ja se susrecem sa njenim plavim ocima...mutnim, tuznim..mislim da taj pogled nikada necu zaboraviti..Svasta sam procitala, imala sam osecaj kao je htela da mi kaze sta joj je na dusi...da je potpuno sama na ovom svetu..iz tih istih plavih ociju sam procitala da je bila izuzetno lepa zena..Ma ne mogu vam opisati sta sam sve videla u njenim ocima, ali jedno sam znala...Ne zelim da ostarim..I ne, ne bojim se, ali me nekako uzasava ta pomisao..Ja sam ziva vatra i za mene je ubistvena cinjenica da cu jednog dana morati da stanem..a interesantno je..ne bojim se smrti..
Razmisljala bih ja jos ko zna koliko da me sat na zidu nije opomenuo da je pola 1 i da je vreme da se dizem..skupljam ono svoje djubre i kao svako uredan bacam u kantu, brisem ruke, skidam mrvice sa sebe...mota mi se neko dete oko nogu, guzva u pekari, osnovci se vracaju iz skole..pa ogladneli..Krecem, a na vratima me docekuje Srki celavi...razvaljen od dopa...tetura se, ne moze da hoda koliko je sredjen...Podize pogled, onaj onako izgubljen, prazan, tipican narkomanski (ne zelim vam da to vidite) ...i kao pruza palac u fazonu "Sve je ok"..
On je odavno mrtav u dusi, matoriji je i od mene i od bakice barem za 20 godina..a nema niceg goreg..Ne zelim da mlada ostarim..nikada!
Lm, ja uopste ne htedoh o tome ali to je uvod u ne znam sta :D..I tako ja u 3h krenem da kukam kako zelim da me strpaju u krevet jer ustajem u 9h idem na predavanja, a onda jurcam bus za Bo da idem da jedem zivu decu..i malo starije :D..Smestim se, legnem, naravno nece me san, budna sam bila do pola 5 i ustajem u 9h a bazdim na pivo uzas...da sam se barem odvalila posteno pa da znam zasto, samo me zagrejala ona kolicina alkohola.. Nista, dizem se ja, keva kuva kafu, svi familijarno pijemo, dosla cak i baka i krece ono jutarnje blebetanje i atak na moj umoran mozak..Krecem, moram, zurim, sorry :P..Odvukla se i do faxa, kurac, ispitni rok u toku, svi kabineti zauzeti..Ajmo u klub da kafenisemo..ajde..Gde svi tu i ja :D..Sretnem drugaricu iz Bg-a i zajebem i predavanja i sve zivo, ispijem jos brdo kafa i pogledam 12h..Ajde mala dizi guzicu, trci do pekare pa na bus..Skotrljam se i ja do pekare, usput bacam pogled na neke cizme koje me uopste ne interesuju ali ajde, da jednom budem zensko..Dodjoh i do pekare da nesto pojedem s nogu, sto uvek cinim, jer stomak zavija jos od juce popodne..Uzas kako se hranim..kako stignem..kao kucu da nemam...:S
Gospodja sa kapicom na glavi mi daje moju pitu sa spanacem i ajde popicu i jogurt i posto mi je muka vecitog varenja u hodu, sednem ja lepo kao covek da pojedem sve ono...Muvam po onoj kesi, otvaram jogurt i pogled mi privlaci sam ugao pekare..Bakica...mala, niza i od mene, tiha, tuzna..Jede svoj rucak onako polako i razmislja ko zna o cemu..ali evidento je da je zivot nije mazio..niti da joj je sada lako..Odjednom podize glavu i ja se susrecem sa njenim plavim ocima...mutnim, tuznim..mislim da taj pogled nikada necu zaboraviti..Svasta sam procitala, imala sam osecaj kao je htela da mi kaze sta joj je na dusi...da je potpuno sama na ovom svetu..iz tih istih plavih ociju sam procitala da je bila izuzetno lepa zena..Ma ne mogu vam opisati sta sam sve videla u njenim ocima, ali jedno sam znala...Ne zelim da ostarim..I ne, ne bojim se, ali me nekako uzasava ta pomisao..Ja sam ziva vatra i za mene je ubistvena cinjenica da cu jednog dana morati da stanem..a interesantno je..ne bojim se smrti..
Razmisljala bih ja jos ko zna koliko da me sat na zidu nije opomenuo da je pola 1 i da je vreme da se dizem..skupljam ono svoje djubre i kao svako uredan bacam u kantu, brisem ruke, skidam mrvice sa sebe...mota mi se neko dete oko nogu, guzva u pekari, osnovci se vracaju iz skole..pa ogladneli..Krecem, a na vratima me docekuje Srki celavi...razvaljen od dopa...tetura se, ne moze da hoda koliko je sredjen...Podize pogled, onaj onako izgubljen, prazan, tipican narkomanski (ne zelim vam da to vidite) ...i kao pruza palac u fazonu "Sve je ok"..
On je odavno mrtav u dusi, matoriji je i od mene i od bakice barem za 20 godina..a nema niceg goreg..Ne zelim da mlada ostarim..nikada!
3 Komentari |
0 Trekbekovi
I neces.
ljubim te,ne strahuj:)
P.S.poslala sam ti mail:)
Autor tijanas — 26 Okt 2008, 10:40
stari se, matora. :)
mada, ima onih kozmetickih proivoda i sve to.
pepelinno@gmail.com
Autor pepelinno — 26 Okt 2008, 21:36
imas moj mail, ja tvoj nemam pa ...
aj javi se :)
Autor pepelinno — 26 Okt 2008, 21:39