Just some stuff...

Nikada nisma volela da pisem o onim klasicnim temam, gde "ona place a on je nezno ljubi" ili o "drugarici-prokletnici" (gde izvukoh ove narodnjake, a joj :P)..ali kad pogledate, sve se nekako oko toga vrti...

Bivamo povredjeni onda kada to najmanje ocekujemo, od ljudi koje obicno beskrajno volimo..a Boga pitaj iz kog je to razloga...heh, pa nije ni vazno..Ja sam odavno prestala da trazim razloge u zivotu..uzaludno je..

I ne bih da vam recimo pisem o nastanku sveta, spasenju, miru, ratovima, istoriji, geografiji, filozofiji, psihologiji, ljubavi i drugim demonima..Nista ja ne bih, ali nekako se uvek nametne..Kako izgledam negativno iz ove perspektive..Covek bi rekao "Vid' ovu, idem idem..sahta" :D..Lepo je to Aki Rakimovski objasnio stihom "U mojoj glavi se svadja gomila ljudi, nadam se da se ne cuje"

Isto tako necete zameriti sto ce moji blogovi uglavnom biti bez nekih veeeelikih pouka, objasnjenja, razotkrivanja, o tome kako sma ja pametnica, bistrica, mamina i tatina, kako se u zivotu nisam napila i kako su zaboga cigarete smrtne..Svi smo, pa sta?!Jos ako mi i pivo izbrojite, volecu vas k'o rodjene, majke mi :P

I cekaj, ajde mi objasnite zasto trazite poentu u ovim redovima?Je l' citate vi naslov? :D

I eto tako, as usual, nisam htela nista pametno da kazem...htela sam samo da kazem..idem da popijem pivo, zapalim cigaretu, pustim Akija da svojim glasom probije komsijske prozore, dignem noge na stolicu i kazem "Ma 'ebes ga, dobro je!"

Ne znam koliko ce naslov ovog mog izlaganja imati veze sa onim sto zelim da napisem ali, avaj, naziv pesme uvek ide na kraju, zar ne?

Probudih se i konacno shvatis da je vreme da presecem neke stvari u svom zivotu, i ako to nikada nisam radila na nacin na koji bih sada to zelela..tj.na koji cu uraditi..I to u stvari nije nista lose, samo sam ja navikla da ne budem toliko okrutna...cak ni kada to neko zasluzi..I evo, grow up or get old (izgleda da ipak ima smisla)...

Ne znam kome bih se prvo zahvalila na jacini koju osecam u srcu..da li prijateljima koji me beskrajno vole i daju mi svakodnevnu podrsku, da li onome koji me je zgazio kao da sam poslednja cigareta u koju je zapalio u zivotu..Ona koju ispusite sa besprekornim uzivanjem ali je isto tako i olako bacite jer prosto shvatite da mozete da zivite bez nje...Ili njemu, koji se iznenada pojavio, i sakupio sav pepeo koji je prethodnik rasuo..?!

Kako bilo, zadrzacu osmeh na licu i reci "Zbogom"...a ti decace, pa neces se iznenaditi mojom racionalnoscu, ali hoces hrabroscu..Vidis, glavna razlika izmedju nas dvoje je sto sam ja odavno izasla iz sveta lutaka, klikera, imaginarnih likova koji se rado prate..A ti ces, dragi moj, vecito ostati zarobljen u plasticnom automobilu, svetu decijih igara, gde su osecanja izrazita ali ti pojma nemas sta ona znace..

Pa i kako bih, ti si decak lepog lica, dopadljiv svima, sta ti znas sta je imati pa nemati..?!Ali si savladao zivotinjsko carstvo, svaka cast..Fali ti panda u kolekciji...verujem, nikada je neces saupiti..Ili ce ti se sama prilepiti, ali ne kao tvoj pecat, vec trag..

I tako ja odrastam, iz minuta u minut, dana u dan..ali to shvatis tek kad nakon svake zavrsene recenice stavis tacku...Moja je stavljena, crvena, vedra, i govori o nastavku..ali sa drugom posvetom :)

I hvala, ja sam barem izvukla sustinu, ti ni uvod zapoceo nisi.. :)