Just some stuff...

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

9:34 pm

21.05.2010.

Imala  sam loše dane u životu, ali čini mi se ne ovakve..ili možda jednostavno nemam više snage da se borim sa stvarima koje me zateknu iz ovih ili onih razloga zbog sebe ili drugih ljudi..Na žalost, uvek je to zbog drugih ljudi i ono što najviše nervira jeste to što uvek moraš da se žrtvuješ... pet puta lupiš glavom o zid...i on nikada ne pukne...

Jbg..

Čak ni ljubav više ne poznajem onakvu kakvoj sam se oduvek nadala..i kakvoj sam se davala..Istina!Nisam ja to tako htela, nametnulo se..imala sam samo jedan zadatak a to je da biram.Nikad ne znaš šta ćeš na kraju dobiti.Na kraju, sedim u kabini Diamond Princessa i totalno sam u out-u..Fizički se još i držim, jedem na silu jer znam da ako nemam apetita ne gine mi bolnica...tempo je ubitačan..Ne spavam, ne ide..previše sam umorna da bih spavala, čini mi se da sam previše umorna da bih zaista bila to što jesam.povukla sam se skroz, emigrirala.Što je najgore, ne pripadam nigde, stranac.

Možda čak i ovde napišem knjigu..onu o kojoj sam nekada maštala.Mislim da polako odustajem od te činjenice samo zato što su mi misli baš crne..onako glupo, džukački..od sajnšajna sam prešla na ful mun..ali teši me činjenica da mesečina može da bude mnogo lepa..U just have to give her a time...kao i svemu u životu.

Nemam sa kime da razgovaram..kad mi najviše trebaju  nisu tu..ili imam šesnaest centi i jedan minut da razgovaram...ili broj koji zovem trenutno nije u mogućnosti da prihvati moj poziv..ili je satelit zauzet....ili je jednostavno daleko.Ovde uvek pomaže Yan...ne, ne pomaže, samo može da me smesti niže..nema veze i onako nemam razloga da se smejem..jesam, živa sam, zdrava i hvala Bogu na tome...ali sam u rasulu..totalni kolaps ljudskog bića..ne organizma, za sada sve funkcioniše kako treba.

Imala sam danas lud dan..emotivno sam sjebana i na sve ovo su mi dolazili raznorazni idioti koje, na žalost, moram da trpim..nije stvar u tome, nije mi teško ali kad uzmeš kantu za đubre u ruke u kojoj bi trebalo da je diploma (još nije zvanično jer kasne ovi sa faxa kao železnica) i kad te jaše neka bugarka, baksuz neviđeni, prosto poželiš da sklopiš oči i da umreš.Tako ja ponekad razmišljam..samo zatvoriš oči i nema te..preumoran si da tražiš bilo kakvu radost u životu, sve se okrenulo naopako..ne tvojom krivicom, neke stvari..nemaš kontrolu..oh, sve bi dao da si tu...bih...samo da me zagrliš, ništa više, ne treba mi ništa više...očajnički umire za tim, jer to vredi više nego hiljadu reči..posebno kad je od tebe..Bože, tako mi mnogo nedostaješ, ne znam šta da radim, kao slepo kuče..solo, ol baj maj on..i nije to najstrašnija stvar, smi smo rođeni sami umiremo..možda ja uopšte ne treba da pišem iz ove perspektive..izgleda kretenski..

Stvarno imam težak period u životu, najviše me nervira to što ne mogu da iskuliram, nerviram se, bunim, žalim i to jasno pokazujem..ne trudim se ni da sakrijem..tako sam  umorna od stiskanja...baš, onako ljudski, pošteno.

Barem sam shvatila da mi nedostaje kuća..ona u kojoj sam odrasla i gde je sve bio ne sjajno, ali bilo je dobro.I na žalost to shvatiš uvek kasnije, uvek.Nedostaje mi moj mali gradić i tesne ulice, nedostaje mi pivo kod Milene na terasi..nedostaju mi glasovi..nedostaje mi moj broj 18 i dva psa ispred.Nisam stigla da se adaptiram i na novi broj 18 ni na nedostatak dva psa a već sam u kabini, nemam čak ni prozora.Idem iz zone u zonu, iz kuće u kuću..iz gluposti u glupost.Može li ovaj ples večeras da bude moj?

I ne, nisam jača posle svega ovoga..umornija sam, sve radim sa manje optimzma i sve više počinjem da gubim interesovanje za sve stvari koje se oko mene dešavaju.To je posledica toga.

Noću mi na grudima nema nikoga..niko ne spava.Nikoga mi nema iza leđa, ne oseća se miris nikakvog parfema..čudo jedno kako pamtimo sve detalje a nismo toga ni svesni..Nedostaje mi da me noću drži za ruku, da osetim kako mu srce kuca, da mu ujutru spremim doručak, poljubim ga i poželim mu dobar dan.Mislim da ne valja što tako mnogo razmišljam o tome,ali ne umem drugačije.Ne mogu, to mi je stalno pred očima.Kiša i blato, čak i za tim žudim..sve mi sa tobom nedostaje..rakija i večera..i niša posle toga.Hoćeš doći da me zagrliš?Nemoj samo da me ostavljaš tako i da nestaješ, nije lepo.Ovo vreme me ubija, ne mogu da nas pohvatam, ni tamo ni ovamo..ti radiš i ko zna ko naleće na tebe ne znajući koliko neko žudi za tim.Zašto si mi ovo uradio?Zašto si dozvolio da ovoliko patim?Ne razumem, ponavljam sebi to pitanje stalno i znam da imam odgovor ali mislim da to nije dovoljno.Budna sam mnogo dugo i preumorna sam da razmišljam drugačije..

Biće ovo duga noć ako nastavim ovim tempom i u ovom mudu.

U pičku materinu..na tečnom srpskom!

Šteta je što ne mogu da objasnim šta to zaista znači, jer nema pravog prevoda a dobro je…dobro je u pičku maternu.

Danas sam čak razmišljala I o plesu.Nedostaje mi jer to je jedini način da zbacim sve iz sebe na pravi način I da pri tom imam koristi.Emotivne.Kao kad posadiš drvo pa traži pažnju, moraš da ga zalivaš..pa, jedno sigurno znam a to je da moje nikada neće presušti.

Zajednica..pa kao I svaka druga..i svaki put slažem kad kažem da je ne očekujem, da joj se ne radujem..svi se tome raduju i uplašeni su do jaja, zato neki nekada pogreše..ništa strašno.but I guess were’re not on the same page.Nema veze, baš ništa nisam rekla, glupo bi bilo reći bilo šta, samo dođe normalno da očekuješ tako nešto, ne?

A da me zagriš samo jednom..neću ti zameriti ništa..možda se neću nasmejati ali nemoj mi uzeti za zlo…to je iznad mene, baš nikako ne mogu da utičem na to..znam da je glupo ali je tako.Opet pička materina.

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

9:34 pm

21.05.2010.

Imala  sam loše dane u životu, ali čini mi se ne ovakve..ili možda jednostavno nemam više snage da se borim sa stvarima koje me zateknu iz ovih ili onih razloga zbog sebe ili drugih ljudi..Na žalost, uvek je to zbog drugih ljudi i ono što najviše nervira jeste to što uvek moraš da se žrtvuješ... pet puta lupiš glavom o zid...i on nikada ne pukne...

Jbg..

Čak ni ljubav više ne poznajem onakvu kakvoj sam se oduvek nadala..i kakvoj sam se davala..Istina!Nisam ja to tako htela, nametnulo se..imala sam samo jedan zadatak a to je da biram.Nikad ne znaš šta ćeš na kraju dobiti.Na kraju, sedim u kabini Diamond Princessa i totalno sam u out-u..Fizički se još i držim, jedem na silu jer znam da ako nemam apetita ne gine mi bolnica...tempo je ubitačan..Ne spavam, ne ide..previše sam umorna da bih spavala, čini mi se da sam previše umorna da bih zaista bila to što jesam.povukla sam se skroz, emigrirala.Što je najgore, ne pripadam nigde, stranac.

Možda čak i ovde napišem knjigu..onu o kojoj sam nekada maštala.Mislim da polako odustajem od te činjenice samo zato što su mi misli baš crne..onako glupo, džukački..od sajnšajna sam prešla na ful mun..ali teši me činjenica da mesečina može da bude mnogo lepa..U just have to give her a time...kao i svemu u životu.

Nemam sa kime da razgovaram..kad mi najviše trebaju  nisu tu..ili imam šesnaest centi i jedan minut da razgovaram...ili broj koji zovem trenutno nije u mogućnosti da prihvati moj poziv..ili je satelit zauzet....ili je jednostavno daleko.Ovde uvek pomaže Yan...ne, ne pomaže, samo može da me smesti niže..nema veze i onako nemam razloga da se smejem..jesam, živa sam, zdrava i hvala Bogu na tome...ali sam u rasulu..totalni kolaps ljudskog bića..ne organizma, za sada sve funkcioniše kako treba.

Imala sam danas lud dan..emotivno sam sjebana i na sve ovo su mi dolazili raznorazni idioti koje, na žalost, moram da trpim..nije stvar u tome, nije mi teško ali kad uzmeš kantu za đubre u ruke u kojoj bi trebalo da je diploma (još nije zvanično jer kasne ovi sa faxa kao železnica) i kad te jaše neka bugarka, baksuz neviđeni, prosto poželiš da sklopiš oči i da umreš.Tako ja ponekad razmišljam..samo zatvoriš oči i nema te..preumoran si da tražiš bilo kakvu radost u životu, sve se okrenulo naopako..ne tvojom krivicom, neke stvari..nemaš kontrolu..oh, sve bi dao da si tu...bih...samo da me zagrliš, ništa više, ne treba mi ništa više...očajnički umire za tim, jer to vredi više nego hiljadu reči..posebno kad je od tebe..Bože, tako mi mnogo nedostaješ, ne znam šta da radim, kao slepo kuče..solo, ol baj maj on..i nije to najstrašnija stvar, smi smo rođeni sami umiremo..možda ja uopšte ne treba da pišem iz ove perspektive..izgleda kretenski..

Stvarno imam težak period u životu, najviše me nervira to što ne mogu da iskuliram, nerviram se, bunim, žalim i to jasno pokazujem..ne trudim se ni da sakrijem..tako sam  umorna od stiskanja...baš, onako ljudski, pošteno.

Barem sam shvatila da mi nedostaje kuća..ona u kojoj sam odrasla i gde je sve bio ne sjajno, ali bilo je dobro.I na žalost to shvatiš uvek kasnije, uvek.Nedostaje mi moj mali gradić i tesne ulice, nedostaje mi pivo kod Milene na terasi..nedostaju mi glasovi..nedostaje mi moj broj 18 i dva psa ispred.Nisam stigla da se adaptiram i na novi broj 18 ni na nedostatak dva psa a već sam u kabini, nemam čak ni prozora.Idem iz zone u zonu, iz kuće u kuću..iz gluposti u glupost.Može li ovaj ples večeras da bude moj?

I ne, nisam jača posle svega ovoga..umornija sam, sve radim sa manje optimzma i sve više počinjem da gubim interesovanje za sve stvari koje se oko mene dešavaju.To je posledica toga.

Noću mi na grudima nema nikoga..niko ne spava.Nikoga mi nema iza leđa, ne oseća se miris nikakvog parfema..čudo jedno kako pamtimo sve detalje a nismo toga ni svesni..Nedostaje mi da me noću drži za ruku, da osetim kako mu srce kuca, da mu ujutru spremim doručak, poljubim ga i poželim mu dobar dan.Mislim da ne valja što tako mnogo razmišljam o tome,ali ne umem drugačije.Ne mogu, to mi je stalno pred očima.Kiša i blato, čak i za tim žudim..sve mi sa tobom nedostaje..rakija i večera..i niša posle toga.Hoćeš doći da me zagrliš?Nemoj samo da me ostavljaš tako i da nestaješ, nije lepo.Ovo vreme me ubija, ne mogu da nas pohvatam, ni tamo ni ovamo..ti radiš i ko zna ko naleće na tebe ne znajući koliko neko žudi za tim.Zašto si mi ovo uradio?Zašto si dozvolio da ovoliko patim?Ne razumem, ponavljam sebi to pitanje stalno i znam da imam odgovor ali mislim da to nije dovoljno.Budna sam mnogo dugo i preumorna sam da razmišljam drugačije..

Biće ovo duga noć ako nastavim ovim tempom i u ovom mudu.

U pičku materinu..na tečnom srpskom!

Šteta je što ne mogu da objasnim šta to zaista znači, jer nema pravog prevoda a dobro je…dobro je u pičku maternu.

Danas sam čak razmišljala I o plesu.Nedostaje mi jer to je jedini način da zbacim sve iz sebe na pravi način I da pri tom imam koristi.Emotivne.Kao kad posadiš drvo pa traži pažnju, moraš da ga zalivaš..pa, jedno sigurno znam a to je da moje nikada neće presušti.

Zajednica..pa kao I svaka druga..i svaki put slažem kad kažem da je ne očekujem, da joj se ne radujem..svi se tome raduju i uplašeni su do jaja, zato neki nekada pogreše..ništa strašno.but I guess were’re not on the same page.Nema veze, baš ništa nisam rekla, glupo bi bilo reći bilo šta, samo dođe normalno da očekuješ tako nešto, ne?

A da me zagriš samo jednom..neću ti zameriti ništa..možda se neću nasmejati ali nemoj mi uzeti za zlo…to je iznad mene, baš nikako ne mogu da utičem na to..znam da je glupo ali je tako.Opet pička materina.

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

21:51 Kabina

Whitesnake – The deeper the love ..Ovo je opet trebalo da bude negativno razmisljanje ali je telefon zazvonio i sa druge strane žice se čuo Zino, guy from India i oraspložio me je ..barem za tih 5 minuta ćaskanja.Uvek se smeje i kad ima puno posla da radi i kad je pod stresom tu je..to je lepo čuti i zaista sam jako zahvalna, to znači puno, posebno ovde gde zaista nemam na koga da se oslonim.Ne mogu ni na njega ali je lepo čuti to.Zna on to i sam.Izgleda da ću se opet skenjati, sve na to miriše.Nja!

Sv je to zato što mi jebeno mnogo nedostaje.Da je ovde, možda bih bila drugačija, možda bih pružila šansu svemu ovome, ovako sam totalno u fuck-u.Bolje sam nego što sam bila u početku, povratila sam malo i kilažu i radim na tome da je vratim skroz jer izgledam zaista loše ili kako bi rekao jedan italijan sa bridge-a, izgledam kao da mi treba pomoć.Sve je jasno.Stojim tako za onim prokletim deskom i čekam da naiđe..maštam o tome..Šta ako se sada pojavi u ovoj masi ljudi, prepoznala bih ga na hiljadu kilometara i verovatno bih se tu i srušila..Uzbuđenje, ljubav i ko zna šta još jer za njega nemam niti jedno niti malo osećanja, za njega imam sve na svetu.E baš si glup!

Ne mogu da se požalim na tim, zaista, sjajni su i vrlo vrlo od mopoći.Ne računajući Šona koji stvarno glumi prepotentnog kretena.A viim da nije takav ali ne mogu da trošim živce na ljude koje poznajem manje ood 3 nedelje i koji odlaze za 2 dana.Fuck off, safe plane, happy life ..

Pada mi koncentracija, ne znam zašto.Da budem iskrena, nemam je puno ovde ali nisam sigurna da li je to zato što previše razmišljam, brinem i puna sam neke negative ili je to jednostavno zato što, kao što sam već pomenula, ne dajem šansu ovome, niti bilo kome iz cele ove priče.Life, oh life..

Ne veruju kada kažem da sam  muškarac...velim, jesam!Zaista su mi neka razmišljanja ravna muškom mozgu i volim to kod sebe, manje boli glava i na stvari nekako gledaš vedrije.Stvarno je tako devojke bi trebalo to da probaju.E, ali sa druge strane, kada živiš u zemmlji kao što je Srbija, to te odmah markira kao kretena.Da me ne shvate pogrešno, volim svoju zemlju, više nego šta sam mogla i da zamislim.To shvatiš kad dođeš na prelepu Aljasku..ali samo to i jeste, prelepa, ne dobra za život jer je jebeno hladno i ima snega i planina i gori more i ne.And I think to myself, what a wonderfull world.

Tik-tak, on and off..uvek sam imala problema sa vremnom, ma sve je to namerno znam ja.Protiv vetrenjača, priča jednoog ludaka.

Jsam li pomenula italijana ili doktora iz južne afrke, ne?Well, kao što obično biva, start me up a kod mene crveno.Nije kao da je šteta, just for a record.Ma šta serem, to nije ni vredno pomena.Anyway, jedva čekam da dođem kući, ma gde ona bila i hoću, one way or another.Pre ili kasnije.

Mogu, mogu da preguram ovo, ali ne želim.Ne vidim se u ovome uopšte a čini mi se da je 6 meseci prevelika žrtva.Posle svega..nije mi stalo do novca, stalo mi je do tebe.Ja sam neko ko je oduvek žudeo za slobodom, zbog toga što sam generalno uvek bila sputavna u svemu što radim i svaki moj korak je imao dužinu.To sam morala da poštujem i tome sam morala da se klanjam, ovome zaista ne moram niti mogu.Dala sam sebe u pogrešne ruke više puta, nemam više ni vremena ni živaca da se trošim na budale.Shvati ovo kako hoćeš.Znam da su razlozi mnogo drugačije, ali moraš da me razumeš..a ponekad ništa ne razumeš i ako klimaš glavom.Vidim, osetim to pre ili kasnije.

Da se vratim na početak ove priče.Imala neki trening danas o pozitivnom i negativnom razmišljanju..Da, lako je prekrstiti ruke i reći ja to ne mogu, ovo je previše ovo je ovakvo,, ovo onakvo..Ja nikada nisam bila takva a evo me sada upravo u takvoj situaciji.kao najgora moguća babeterina sedim i žalim se i kukam iznova i iznova i nemam želje da apsolutno bilo šta uradim po to pitanju.Šta se dešava sa mnom..or at least, šta se dogodilo?I'm I really dead?

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

22:37 lokalno vreme

Umorna...cim trepnem osetim da mi treba sna.U kabini sam, pijem pivo.Imam jos 9 minuta na kartici za internet, manje od 20$ u novčaniku, izgubila sam karticu za mobilni telefon i u frizu ima samo još jedno pivo.Pijem na imaginarno-stvarnom računu koji ću platiti 15og juna kad primi platu..za kojom ginem i fizički i psihički.

Cimerka mi je u principu smor.

Polažem sutra neki test o cash handleingu..mislila da sam školu završila.Kad si srećan lupi tada dlan o dlan.Tšina.

Rekla mi je prvog dana da se nada da ne voli tv.Od istog se ne odvaja kad nije za deskom.Nema veze, sve to ide s godinama.Ali baš prvog dana.

I ponovo izgubila sam karticu..nije da sam nešto potrešena zbog toga ali to je moja prva kartica, pola života na njoj...Nema veze, koristiću drugu, platiće tata.Nedostaje mi, čudno.Bodri me,hrabri, gura..Znači, mnogo znači.

Nije šteta ako se napijem, treba izdržati tempo.Smara to što znam da sutra ustajem relativno rano i da je turn around day...jbt, šta ja radim..Boga pitaj, motivacija mi je očajna i sve se držim za neke slamčice.Ne drži me više ni činjenca zašto sve to radim, sve što želim jeste da pobegnem..To naravno nije rešenje, već najlakši način da pomogneš sebi.A osećam se kanda krivo zbog toga (kanda ne ide u prilog raspoloženju ni poreklu ali zvuči onako poetski).What ever!

Mašinerija.Eto baš takva kakva je.Gradovi su im isti, kao na filmu, nema ama nikakve razlike.Razmaženi su, totalno drugačiji od drugih, ne koriste mnogo mozak i što je najgore, imaju para.Šta ćeš, bolje biti pijan nego star.

Izgubila sam za 3 dana 3 kilograma, gotovo da uopšte nisam jela.Izgledam kao zombi koji polako počinje da se vraća u normalu.Barem što se kilaže tiče.Emotivno sam rastrzana i nemam dovoljno pameti da razmišjam.Nemam dovoljno pameti da radim bilo šta.A čeka me float od 5000$...Bože, treba biti skoncentrisan.A ja zurim u jednu tačku i ponavljam sebi ''Budi srećna, radi ono što te čini srećnom, život je jedan i kratak je''.Moja sreća nije tu..prosto je nema..Negde na nekoj Azuri, sedi u kabini i možda pije isti Beck's kao moj, možda ne gleda filmove jer svi jebeno imaju istu kraj..ne sluša tužne pesme jer od njih samo može gore da bude..

Opereš zube i legneš da spavaš.I pritisak čini svoje, stvara se još jedna pukotina.Tri puta udahnem pred spavanje, ne znam da li ću ostati budna i plakati za trenucima koje sam ostavila iza sebe.Boli.

Otvoriš oči sa istm onom mišlju sa kojom si ih i zatvorio i shvatiš da ne prolazi..da nikada neće.Uzdah tri puta, silazak niz stepenice, pogled u ogledalo..njegov odraz.Suza...mnogo njih.

I nisam svoja..zvuči glupo ali teško mi je da razmišljam bez njega, jebeno mi je sve mnogo teško bez njega.Šta će meni sve ovo, zašto ja, zašto meni, zašto mi, zašto nama?

22:58 lokalno vreme na Aljasci ..U mojoj maloj Srbiji, u sobici u kojoj se budim pored tebe 8:58...Suze..Ponekad pomislim da će jednostavno prestati da kuca, eto toliko krvari..Želiš li da ti nešto kažem?Da te volim više nego sebe, da živim za dan kada ću postati tvoja do kraja života, za bebin prvi plač, za naše dobro jutro u troje..Da!  

Idem u pičku materinu!

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

22:37 lokalno vreme

Umorna...cim trepnem osetim da mi treba sna.U kabini sam, pijem pivo.Imam jos 9 minuta na kartici za internet, manje od 20$ u novčaniku, izgubila sam karticu za mobilni telefon i u frizu ima samo još jedno pivo.Pijem na imaginarno-stvarnom računu koji ću platiti 15og juna kad primi platu..za kojom ginem i fizički i psihički.

Cimerka mi je u principu smor.

Polažem sutra neki test o cash handleingu..mislila da sam školu završila.Kad si srećan lupi tada dlan o dlan.Tšina.

Rekla mi je prvog dana da se nada da ne voli tv.Od istog se ne odvaja kad nije za deskom.Nema veze, sve to ide s godinama.Ali baš prvog dana.

I ponovo izgubila sam karticu..nije da sam nešto potrešena zbog toga ali to je moja prva kartica, pola života na njoj...Nema veze, koristiću drugu, platiće tata.Nedostaje mi, čudno.Bodri me,hrabri, gura..Znači, mnogo znači.

Nije šteta ako se napijem, treba izdržati tempo.Smara to što znam da sutra ustajem relativno rano i da je turn around day...jbt, šta ja radim..Boga pitaj, motivacija mi je očajna i sve se držim za neke slamčice.Ne drži me više ni činjenca zašto sve to radim, sve što želim jeste da pobegnem..To naravno nije rešenje, već najlakši način da pomogneš sebi.A osećam se kanda krivo zbog toga (kanda ne ide u prilog raspoloženju ni poreklu ali zvuči onako poetski).What ever!

Mašinerija.Eto baš takva kakva je.Gradovi su im isti, kao na filmu, nema ama nikakve razlike.Razmaženi su, totalno drugačiji od drugih, ne koriste mnogo mozak i što je najgore, imaju para.Šta ćeš, bolje biti pijan nego star.

Izgubila sam za 3 dana 3 kilograma, gotovo da uopšte nisam jela.Izgledam kao zombi koji polako počinje da se vraća u normalu.Barem što se kilaže tiče.Emotivno sam rastrzana i nemam dovoljno pameti da razmišjam.Nemam dovoljno pameti da radim bilo šta.A čeka me float od 5000$...Bože, treba biti skoncentrisan.A ja zurim u jednu tačku i ponavljam sebi ''Budi srećna, radi ono što te čini srećnom, život je jedan i kratak je''.Moja sreća nije tu..prosto je nema..Negde na nekoj Azuri, sedi u kabini i možda pije isti Beck's kao moj, možda ne gleda filmove jer svi jebeno imaju istu kraj..ne sluša tužne pesme jer od njih samo može gore da bude..

Opereš zube i legneš da spavaš.I pritisak čini svoje, stvara se još jedna pukotina.Tri puta udahnem pred spavanje, ne znam da li ću ostati budna i plakati za trenucima koje sam ostavila iza sebe.Boli.

Otvoriš oči sa istm onom mišlju sa kojom si ih i zatvorio i shvatiš da ne prolazi..da nikada neće.Uzdah tri puta, silazak niz stepenice, pogled u ogledalo..njegov odraz.Suza...mnogo njih.

I nisam svoja..zvuči glupo ali teško mi je da razmišljam bez njega, jebeno mi je sve mnogo teško bez njega.Šta će meni sve ovo, zašto ja, zašto meni, zašto mi, zašto nama?

22:58 lokalno vreme na Aljasci ..U mojoj maloj Srbiji, u sobici u kojoj se budim pored tebe 8:58...Suze..Ponekad pomislim da će jednostavno prestati da kuca, eto toliko krvari..Želiš li da ti nešto kažem?Da te volim više nego sebe, da živim za dan kada ću postati tvoja do kraja života, za bebin prvi plač, za naše dobro jutro u troje..Da!  

Idem u pičku materinu!