Just some stuff...

0:12..ne secam se kada sam poslednji put nocu pisala..sada bas imam neku inspiraciju..valjda zato sto na prokletoj kutiji zvanoj tv nema apsolutno nista, ili pak ima nego ja prosto ne volim, ili mozda zbog ove neke hladnoce koju osecam pod nogama usled otvorenog prozora..Duva vetar napolju, cuju se zrikavci i koje kakvi insekti..pecatiraju noc svojim zvukom kao vrsno uvezbanom pesmicom..recitacijom...A nisam ni neki filmofil, odavno sam iste zamenila knjigama..

Jos jedna noc sa problematicnim spavanjem..insomnia je cudo..valjda puno razmisljam, oduvek je noc bila ili za potpunu samocu za sabiranje misli, ili za neko ludilo sa dragim vam ljudima..Ja sam iskreno i za jedno i za drugo, nisam se jos uvek umorila..

Prilazim prozoru..naginjem se, slusam..Cigareta?Divno..Sta cete, tata je odavno zabranio bilo kakav oblik (?) duvanskog dima u sobi..kuci..Postujem, postujem, ipak je on nepusac..I tako mi se misli uvek negde gube sa tom cigaretom na prozoru..Istina, prvo udare u komsijski zid koji mi se uvek cinio previsokim za preskakanje..a nije...al' visok je, jebeno je visok..ili to ja nemam hrabrosti da skocim..Upaljeno svetlo u dvoristu kod njih..Poginuo komsija, nestao..kao da ga nikad nije ni bilo..Sta ti je zivot..danas dobijes prvo dete kome se istinski obradujes,sutra te zakopaju i gurnu par metara ispod zemlje i nema te sine, nestao si...

Elem sa zida na neke zgrade koje se kao naziru..pa se onda zapitam spavaju li svi tamo, sta sanjaju, o cemu budni razmisljaju, sanjari mastaju, lucidni zude...Sta je meni zaboga u glavi..?!Znate, koliko god da svaka misao krene sa sumiranjem dana, sta sam, sta nisam, sta je trebalo, sta ce biti..uvek se zavrsi sa nekom misli o ljubavi...bilo prosloj, bilo sadasnjoj ili o nekoj o kojoj svako od nas masta..Tako mastam i ja, nije da ne..Al' sam se nekako uvek bojala ti svojih mastarija..ma, mislim da ja samo nisam zelela dovoljno da mastam jer sam uvek bila racionalna, nikada nisam volela da se zanosim..A pri tom, nisam shvatala da mastanje ne znaci odlazak negde u beskraj i dug boravak tamo..vec samo poseta...Pa nije ni cudo sto su mi snovi kao najgori psiho filmovi...

Sa zida do obliznje zgrade, tumacenje dana i onoga sto nas sutra ceka (pogresno, to niko ne zna ali ajde), ljubav (koja je prisutna u svakom segmentu - pa ista nas i pokrece na sve), nebo...Oh, to divno nebo, beskrajno, tajnovito, varljivo..tuzno...mracno a ipak tako vedro..sa svim svojim zvezdama, planetama, cudima..pa jos kad je mesecina..(ne mora biti pun, ja sam tada obicno ista, osim sto mi je zelja za sexualnom aktivnoscu izuzetno pojacana, ne znam kako je kod drugih zena)...pa sa neba pogled na cigaretu..dogorela je..Mozda je vreme da pokusam da zaspim..

Gasim komp..vreme je opet neko bezveze, satnica nije mrdnula mnogo..ali vristi nekako..jos jedna noc..jos jedna noc..Prestaje zujanje kompa, tv vec odavno ne radi..ostala sam sama sa svojim zrikavcima, pikavcem, komsijskim zidom, zgradama u daljini, nebom i njegovim zvezdicama (au, ima nas)...ruka ispod jastuka, cebe preko stomaka, oci zatvorene...Necemo da sanjamo!

Ovih sam dana nesto u novosadskom fazonu...slusam Balasevica..Dugo nisam pustila diskografiju pa da sve ide onako random, kako komp odredi...I tako i ja, kao i on, plivam neki rekama, doduse manjim, ali opet ne tako beznacajnim..Ne znam sta vi radite, sta vam je u glavi..Meni nekako misli prazne, malo me je dotuklo ovo vreme..Meteoropata, cudo jedno..

Te sunce, te kisa, te toplo, te hladno...k'o neka pokvarena kaseta, dovoljno dotrajala da ne lici bas ni na sta..al' opet je slusana jer je draga..He...kad ste poslednji put pustili kasetu?Plocu?Poslali pismo?Procitali knjigu (cast onima koji citaju, i ja sma medju njima :D)..Al' ne mislim samo na obrazovnu literaturu, nje mi je vala dooostaaaa..al' dobro, jos malo ;)..

I eto tako, opet ja sedim ispred neke masinerije koja mi vise greje sobu nego li sluzi za nesto korisnije :P, davim i vas i sebe, skacem sa grane na granu, s tarabe na tarabu :D..Ma lupam ljudi, nemam nesto pametno da vam kazem...samo blebecem kao..kaooooo.....nem' pojma, gora sam od najgoreg komentatora..He, kad sam kod toga, gledam juce odbojku (tuga zbog poraza al' ajde, mamu im 'ebem :/), poveli Amerikanci 1:0 u setovima (grrrr), zavrsnica drugog seta, i kaze komentator "Dao bih celu platu smao da nasi osvoje ovaj set..jest' da nije neka, ali nema veze"..i dade covek platu :D..Hehehe

E, ne znam sta sam htela da vam kazem, odo' da poOsim, aj' zdravo :D

Cuj, reci cu ti svoju tajnu:

ne ostavljaj me nikad samu

kad neko svira.

Mogu mi se uciniti

duboke i meke,

oci neke

sasvim obicne.

Moze mi se uciniti

da tonem u zvuke

pa cu ruke

svakom pruziti.

Moze mi se uciniti 

lepo i lako,

voleti kratko

za jedan dan.

I mogu kom reci u tome casu

cudesnu tajnu

koliko te volim.

O ne, ne ostavljaj me nikad samu

kad neko svira.

Ucinice mi se negde u sumi...

Ponovo sve moje suze teku

kroz samonikle neke cesme.

Ucinice mi se crn leptir jedan

po teskoj vodi krilom sara

sto nekad neko reci mi ne sme.

Ucinice mi se negde kroz tamu

neko peva i gorkim cvetom

u neprebolnu ranu, ranu srca dira.

O ne, ne ostavljaj me nikad samu,

nikad samu,

kad neko svira..

Sneg je samo nekoliko puta

zavejao moje stope

sto su kraj tvojih trcale,

nekoliko samo puta su venule

sume male

za koje si govorio 

da ih pretvaram u raj,

i kraj, vec je i secanjima svima kraj.

Konca nije bilo nasem samopouzdanju,

mislili smo da nam Bogovi nisu ravni,

a sve se dogodilo ljudski jadno i nama,

ni mi nismo bili u stanju

u neprolaznog ognja visinama.

A da je neko rekao

da ce sve kraj nas izumreti,

da ce sunce prestati da greje:

pre bismo verovali,

nego da ce tvoj smeh negde

bez moga da se smeje,

da cemo ziveti opet

svako svoj zivot

prazan i mali.

Desanka Maksimovic

Cekaj me i ja cu sigurno doci,

samo me cekaj dugo.

Cekaj me i kada zute kise noci ispune tugom,

cekaj i kada vrucine zapeku

i kada mecava brise,

cekaj i kada druge niko ne bude cekao vise.

Cekaj i kada pisam prestanu stizati iz daleka,

cekaj me i kada cekanje dojadi svakome koji ceka

Cekaj me i ja cu sigurno doci....

Ne slusaj kada ti kazu da je vrijeme da zaboravis

i da te nade lazu,

nek' povjeruju i sin i mati da vise ne postojim,

neka se tako umore cekati i svi drugovi moji...

I gorko vino za moju dusu nek' piju kod ognjista...

Cekaj,

i nemoj sesti s njima

i nemoj piti nista..

Cekaj me i ja cu sigurno doci,

sve smrti me ubiti nece..

Nek' rekne ko me cekao nije, taj je imao srece,

ko cekati ne zna taj nece shvatiti, niti ce znati drugi

da si me spasila, ti jedina, cekanjem svojim dugim..

Nas dvoje samo znat' cemo kako prezivjeh vatru kletu,

naprosto, ti si cekati znala kao niko na svijetu...

Konstantin Simonov

#Nadam se da ce vam se dopasti barem upola koliko i meni..Cudne su romanticne duse :)

Danas je bio neobican dan....u stvari, sasvim obican, ali su ga moje oci videle onako kako su htele..zapravo kako su trebale..Danas sam ti dugo, dugo posmatrala oci pokusavaju da shvatim sta je to u njima sto me je vise puta vracalo tebi...Tisina!Upravo to...hladnoca koja se nikako ne uklapa uz mekocu tvog bica..da, da, duso, mek si kao pamuk, ali si vakumiran, jbg...Srecom, ja sam shvatila da je vakum prljav posao kod koga nisi siguran hoces li ga otvoriti ukoliko nisi dovoljno jak..Ah, ja to jesam, samo sam umorna od teskih brava, izgubljenih kljuceva i kutija prepunih nekog smeca..

Danas sam cak bila srecna zbog nekih senka koje su ti prelazile preko lica...zbog nabora na celu koji nisi mogao da sakrijes..Danas sam bila "ledena kraljica" kakva inace nisam...a ti si me "vakumirani" tiho posmatrao..ne znam, imala sam osecaj kao da gledas kako zivot ide pored tebe a ti stojis sa strane..kao da su ti ruke vezane...zaustavio si se kod nekog drveta da odmoris i ne ides odatle...Pogledah te i rekoh "Decak"...vreme je da pustis kofice i lopatice...

Danas smo setali kao dva odrasla coveka...nekarakteristicno za tebe..ali morao si, uhvatio si se u kostac sa "zenom"...Danas ti rekoh da zelim da se zaljubis, da pruzis sebi sansu kakvu ja sebi pruzim..danas sam pokusala da te naucim da pustis kad ne ide....Opsuj, ako ce ti tako biti lakse...ali idi, kreni jer..."ti mislis da je ljubav mirno more da bi njime plovili.." ..Ne bi ti ni razumeo sve i da cujes tu stvar..

Danas sam ti rekla da si pasivan..a ta te tisina nece nigde odvesti..danas sam sebe potapsala po ramenu i udelila si blagi smesak..Mislim da si i ti to isto uradio, jer si znao da zasluzujem sve to...video si koliko mi je srce otvoreno i razum sirok....

I ne, cak mi vise nisi ni drag..ti si sada samo senka coveka koji mi je prstima malo jace prosao kroz kosu..dovoljno jako da me teme zaboli...

                         "Jer ja sam samo zena, lose rame za plakanje,

                                ili budi stena il' trazim novu stenu za skakanje,

                           ma nemoj da se lazemo..." 

Kategorija i naslov ce vam dovoljno reci :)

Kada u srcu osetite toplinu, ljubav, ma kakva ona bila, prijateljska, rodbinska, komsijska, svalerska :P, ona cista decija, kada ste srecni, obicno ste u poletu, i sve oko vas je veselo, razmrdano ima neku melodiju..Tako sam se i ja cini mi se rodila, sa melodijom u glavi..Znate ono kada je zena trudna, pa beba lupi onaj cuveni kick, mislim da je to kod mene jos tada bio plesni korak, ili kako terminologija kaze, step :)

Pocela sam da radim na svojim plesnim koracima davne '95, kada uopste ni znala nisam sta mi to moze doneti uzivotu, ne materijalno naravno jer kad nesto iskreno volite nikada na to ne gledate iz tog ugla, a i po prirodi nisam materijalista..Sve je pocelo iz ljubavi prema musici kojoj sam uvek bila sklona..kao i vecina nas, cini mi se..Samo sto ja ne mogu zamisliti zivot bez iste.. Nisam ni bila svesna svog talenta, valjda nikada to i nismo, uvek je neko drugi taj koji to vidi u nama..Moji nisu bili taj slucaj, tako da sam cisto svojom voljom i zeljom tezila ka napredovanju..Vezbalo se, nije da nije, traclo, plivalo, radile kondicione vezbe pre svakog treninga..I onda dodjete na trening sa nekim sumanutim izrazom lica, u fazonu "ljudi, je l' ste normalni, pa srusicu se?!"..Ali ja sam imala Mariju, koja je uveliko bila profesionalna plesacica i koja nije morala nista da mi kaze, dovoljan je bio njen ledeni pogled.."Radi. kad mogu ja mozes i ti"...Hvala joj, bila je potpuno u pravu :)

Onda su dosle prve pripreme za takmicenje, pa kupovina plesnih sandala (Boze, ja sam i dan danas operisana od toga, verovali ili ne), ali tada sam delovala bas kao neka klinceza..radujem se svojoj plesnoj haljinici, kostimu, sva u sljokicama..nasminkana, slatka, ma mamino i tatino detence...Btw, ja ne umem da savladam stikle, ne nosim ih iskreno nikada, ali kada u njima treba igrati, ja sam kraljica visokih potpetica (u jbt, ovo zvuci kao "Sex and the city" :s)..

Necu vam pisati o mojim uspesima i neuspesima sa takmicenja, nije to poenta plesa..nekima jeste, meni nije..najbitnije mi je to zadovljstvo koje osecam u toku plesa, sva ona mucnina koja mi se javljala u stomaku kada stanem na plesni podijum, za ruku me drzi moj plesni partner..ocekujete pocetak prvog plesa, uvek je to cha-cha-cha...5 sudija su oko vas..imate osecaj kao da nista nece videti, ni kada pogresite, niti da ce vam procitati nervozu sa lica, jer prvo pravilo plesa jeste osmeh na licu..pokazati da zaista uzivate u tome sto radite..A cuka u vama bije ne znam ni ja kojim ritmom na H..i srecni ste, jako, jer ste deo te mase, te tenzije, svih onih zavisnih plesacica (zene su uvek bile takve jbg), koje vam probijaju srce pogledom govoreci "Skloni se vestaku, ja sam najbolja..." i pri tom se negde hlade diplomom..Hehehe...pa posle svakog takmicenja ide neka zurka gde su svi plesaci "civili"...i mozete samo zamisliti kakav je to dozivljaj kad recimo hiljadu coveka zna da plese..neobavezno ali savrseno :)

Danas, posle punih 13 godina, ucim klince iz svog grada da plesu, i ne samo njih..od 7 do 77 :)
I dobar je osecaj pruziti nekome makar delic onoga sto vi znate...Bitno je ono sto nosite u srcu, kako se osecate dok plesete..Meni je to uvek bio dobar izduvni ventil..desavalo mi se par puta da sam toliko besna i nervozna, odem na trening, odigram najbolje sto umem i pri tom se jako smirim..Nemate kada da razmiljate dok plesete..prepustate se, to je neki drugi svet..A bilo je i suza u toku plesa, to je onaj vrhunac, doziveli ste tacku topljenja..posebno kada vam trener pusti rumbu uz koju ste vise puta pozeleli da vas sahrane na podijumu (mozda sam ja malo morbidna,ali tako je)..

Ko nije nikada plesao neka proba, makar uzmite 10 casova salse, shvaticete kakvo je to zadovoljstvo u zivotu...

Ja imam tri zivotne zelje...sada cu pomenuti samo jednu..Odlazak na Kubu, pre svega da upoznam kulturu i civilizaciju, i zbog njihove ritmicnosti i to kako im je ples u svakoj pori njihovih bica..samo da jednu noc odigram u njihovom lokalu salsu, da popijem cuveni cuba libre i da pustim celom kolektivu plesnog kluba "Bailando" sms, "Ej ljudi, plesom do Kube" :D

Obicno mi nije potrbna inspiracija za pisanje, niti da mi se nesto znacajno desi da bih bilo sta prenela na papir (?) ali danas sam procitala jedan komentar na neko moje izlaganje koji me nije ni malo pogodio, ali me je prilicno iznenadio..Bio je krajnje povrsan!

Mozda sam zelela da dans pisem o plesu recimo, koji ovde neki zeljno iscekuju, ali da prethodno rezimiram neke stvari..Nije ovo nikakvo objasnjenje, niti moje pravdanje nekome (pobogu, ovde sam svega 4 dana) ali jednostavno sam se uvek trudila da razoruzam povrsnost, barem u svojoj okolini..

Necu citirati komentar, tooooo jeee takooo dosadno...

Znate, postoje ljudi koji se dosledno drze svojih stvari, shvatanja i zelja, koji su drugaciji, postoje oni koji slepo prate tu neku svakodnevnicu, olako prihvataju stvari..i to je ponekada dobro, ponekada se mozete jako prevariti..Ja sam uvek bila ona racionalna!Tri put meri, jednom seci!Sa svojih 24, prilicno sam zadovoljna svojim zivotom, zavrsavam fakultet, zaljubljena sam, sve je to normalno..To sto nisam udata, nemam dece, i pijem pivo i pri tom uzivam, verujem (i sigurna sam da ce te se sloziti samnom) da me to ne cini jos jednom izgubljenom dusom...pa jos i tuga iza toga..Ajoooj...

Pa cemu to?Ne treba u zivotu pozurivati ni sa cim, niti siliti nesto..moj clanak je bio o detinjstvu, nije zalud napisan dragi blogeru :)..Neki ljudi nikada ne odrastu, mozda sam ja medju njima, ili sam odrasla ali jednostavno zelim da jos malo ludujem u svetu gde nema bas puno briga..barem ne onih ozbiljnih, ukoliko dilemu oko oblacenja Barbike ne smatrate prevelikim zadatkom :D

Elem, da ne davim puno, poenta svega ovoga je bila, da ne treba zakljucke nikada donositi na osnovu jedne price, u kojoj ja mozda delujem kao neka polupana riba sa pola mozga i verovatno tupavim ciljem u zivotu..Znate, ponekad je jedna recenica dovoljna da provalite sta se krije iza ogledala, ponekad procitate knjigu i pojma nemate sta je pisac hteo da kaze..

Uzivajte, ja znam da hocu :)!

Juce sam posle, ma sta posle, po prvi put, na putu do drugarice obisla ceo svoj komsiluk...Vazda se nista nije promenilo, a sve je drugacije..Hodajuci tako lagano, stigla sam i do kuce svoje nekadasnje jako dobre drugarice (sve je ona to i danas, samo na 250 km odavde)...Necete verovati kako sam se zamislila nad tom kucom..Gledam kako se neko dete igra u dvoristu, jurca, trckara, kao muva bez glave...I vracam se tamo u neke godine kad smo tu bile nas tri..cetiri...Heh, umela sam da se uvalim u Juga njenog caleta i da razdndam sve po autu..djavo sam bila, zvrk..

Umela sam da prodjem pored njih i namerno ih gurnem da se isprljaju...da uzmem im lutkice i pokidam im glave jer, to je takav klise, a ja ih nikada nisam volela..Ja sam volela klikere, automobile, bila sam zenski decak..Nisam imala pisu, jedino to :P ...Ali sam isto tako umela i da se sibam sa klincima u komsiluku, koji su nas zadirkivali..da oladim mamin frizider za 10 jaja i da ih razbacam po komsiluku...nisam dozvoljavala da mir mojih cupavih i slinavih drugarica rusi neko drugi, to pravo sam imala iskljucivo ja...

Bio je tu i jedan stari gospodin, koji nam je svakog jutra pred polazak u skolu brao ruze i davao nam ih za dobar pocetak dana..Objasnjavajuci pri tom kako su zene poput cveca, treba ih negovati..Idi bre deda, otkud ja znam sta je zena?!Ja, koja se u zivotu nisam ocesljala i koja sam se smejala kada ove blesave poblesave u kupatilu i izadju transformisane...al' sa razmazanom sminkom..:P..Bio je to dobar covek, lupetam i ja svasta..I uvek mi je na putu do komsijskog brda, na kome su nam se desavale sve moguce zgode i nezgode, davao neku lepu knjigu da procitam..Uglavnom sam je koristila da smestim dupe na istoj, ali nema veze, covek se trudio, svaka cast..

Cak je i Draganina kuca napustena, tu vise niko ne zivi..Kad se samo setim koliko smo se bojale da krocimo u to njeno dvoriste..Zona sumraka jbt!!!A sad je tako beznacajno, napusteno, mirno, kao da nikada zivota nije bilo u njoj..a bilo je, i vise od toga..

Evo posle 10 i jace godina, ja i dalje pozelim da sma ona ista musava klinka koju roditelji nisu mogli da nateraju da sedi kuci jer, zaboga, imam ozbiljne situacije sa svojim cupavim drugaricama..Kakve smo klinke bile..eh..Ipak su mi jaja bila najjace oruzje, po tome me je pamtio ceo komsiluk :D..Falio mi je samo slem :D..E da, imala sam i moj BmX, hvala mu, bio je brz kad god su me jurili jer sam se pravila pametna :D

A danas, sve isto i sve drugacije...Dve drugarice se udale, rodile troje preslatke decice, jedna se razvela ali opet ima svoju srecu pored sebe..a ja..Ja pijem pivo i zavrsavam fakultet, startuju me komsike oko udaje...Gledaju me deca nekim cudnim ocima, valjda isto onako kao sto sam i ja gledala devojke kad prodju pored mene ("zelim da odrastem", to vam je taj fazon)..

I sve je to normalno, morali smo da odrastemo, ne zalim ni za cim, eto cisto prisecanje..Moj komsiluk i dalje stoji, sve one ulice, svaki kamencic, nase brdasce (sada vec oraslo travom ali ajde, jer klinci se ne igraju vise kao mi..)..al' pusto je..sada deca umesto lopte koriste dzojstike, umesto "jaja" koriste tastaturu i drnadju mobilni telefon...

Ide sve, tako i mi...

Nikada nisma volela da pisem o onim klasicnim temam, gde "ona place a on je nezno ljubi" ili o "drugarici-prokletnici" (gde izvukoh ove narodnjake, a joj :P)..ali kad pogledate, sve se nekako oko toga vrti...

Bivamo povredjeni onda kada to najmanje ocekujemo, od ljudi koje obicno beskrajno volimo..a Boga pitaj iz kog je to razloga...heh, pa nije ni vazno..Ja sam odavno prestala da trazim razloge u zivotu..uzaludno je..

I ne bih da vam recimo pisem o nastanku sveta, spasenju, miru, ratovima, istoriji, geografiji, filozofiji, psihologiji, ljubavi i drugim demonima..Nista ja ne bih, ali nekako se uvek nametne..Kako izgledam negativno iz ove perspektive..Covek bi rekao "Vid' ovu, idem idem..sahta" :D..Lepo je to Aki Rakimovski objasnio stihom "U mojoj glavi se svadja gomila ljudi, nadam se da se ne cuje"

Isto tako necete zameriti sto ce moji blogovi uglavnom biti bez nekih veeeelikih pouka, objasnjenja, razotkrivanja, o tome kako sma ja pametnica, bistrica, mamina i tatina, kako se u zivotu nisam napila i kako su zaboga cigarete smrtne..Svi smo, pa sta?!Jos ako mi i pivo izbrojite, volecu vas k'o rodjene, majke mi :P

I cekaj, ajde mi objasnite zasto trazite poentu u ovim redovima?Je l' citate vi naslov? :D

I eto tako, as usual, nisam htela nista pametno da kazem...htela sam samo da kazem..idem da popijem pivo, zapalim cigaretu, pustim Akija da svojim glasom probije komsijske prozore, dignem noge na stolicu i kazem "Ma 'ebes ga, dobro je!"

Ne znam koliko ce naslov ovog mog izlaganja imati veze sa onim sto zelim da napisem ali, avaj, naziv pesme uvek ide na kraju, zar ne?

Probudih se i konacno shvatis da je vreme da presecem neke stvari u svom zivotu, i ako to nikada nisam radila na nacin na koji bih sada to zelela..tj.na koji cu uraditi..I to u stvari nije nista lose, samo sam ja navikla da ne budem toliko okrutna...cak ni kada to neko zasluzi..I evo, grow up or get old (izgleda da ipak ima smisla)...

Ne znam kome bih se prvo zahvalila na jacini koju osecam u srcu..da li prijateljima koji me beskrajno vole i daju mi svakodnevnu podrsku, da li onome koji me je zgazio kao da sam poslednja cigareta u koju je zapalio u zivotu..Ona koju ispusite sa besprekornim uzivanjem ali je isto tako i olako bacite jer prosto shvatite da mozete da zivite bez nje...Ili njemu, koji se iznenada pojavio, i sakupio sav pepeo koji je prethodnik rasuo..?!

Kako bilo, zadrzacu osmeh na licu i reci "Zbogom"...a ti decace, pa neces se iznenaditi mojom racionalnoscu, ali hoces hrabroscu..Vidis, glavna razlika izmedju nas dvoje je sto sam ja odavno izasla iz sveta lutaka, klikera, imaginarnih likova koji se rado prate..A ti ces, dragi moj, vecito ostati zarobljen u plasticnom automobilu, svetu decijih igara, gde su osecanja izrazita ali ti pojma nemas sta ona znace..

Pa i kako bih, ti si decak lepog lica, dopadljiv svima, sta ti znas sta je imati pa nemati..?!Ali si savladao zivotinjsko carstvo, svaka cast..Fali ti panda u kolekciji...verujem, nikada je neces saupiti..Ili ce ti se sama prilepiti, ali ne kao tvoj pecat, vec trag..

I tako ja odrastam, iz minuta u minut, dana u dan..ali to shvatis tek kad nakon svake zavrsene recenice stavis tacku...Moja je stavljena, crvena, vedra, i govori o nastavku..ali sa drugom posvetom :)

I hvala, ja sam barem izvukla sustinu, ti ni uvod zapoceo nisi.. :)

Mesecima vec razmisljam o tome da krenem sa blogom...ali upravo tako, samo razmisljanje..mozda je zaista je vreme da se bacim na posao...

Sedim i razmisljam, vazda sam u tome bila najbolja..uz zvuke jazza u mojom sobi..Zenskog vokala, jako senzibilnog, valjda donekle devojka peva melodiju mog srca..Pocela sam da slusam Norah Jones zahvaljujuci momku sa kojim sam se zabavljala..i hvala mu zaista..Cudno, dok smo bili zajedno, nije me toliko vuklo da slusam bilo sta sto ima veze sa njegovim osecajem za ritam..a jesmo se kontali oko dosta stvari..I tako sedeci u njegovoj sobi, sa svom nekom tisinom izmedju nas dvoje, on je pustao muziku u kojoj je mozda tesko naci se..ja sam se ipak nasla....Ali neverovatno je tolika smirenost u ritmu, totalno ne tipicna za moju licnost..Ja veseljak, u fazonu "Idemo, patijamo, zezanje, ludila.."...Cuh u daljini zvuke "Sunrise"..Boze, pa to sam ja...samo nemam njega za "morning in eyes"..ali Boze moj, pa doci ce i moje jutro..

Mozda ce nekome svaki moj blog biti dosadan, nezanimljiv, bez neke poente...nekome ce mozda biti zanimljiv..Nekako i ne treba da ima poentu, valjda ovde samo iznosimo razmisljanje..otkud znam, sto ljudi sto cudi...Evo ide "Thinking of you"....Devojko, odakle si se stvorila?!

Ha, pa cak me i Milena drma na msn-u..Idi bre devojko, ne rusi mi mir, volim te, pa znas i sama :Dp

I rekoh sebi sinoc: "Definitivno prelazim na jazZ"..a decko sa cupavom kosom, vazda lepim licem i nedefinisanom licnoscu me je samo pogledao....Bilo je to u fazonu "Devojko, sta ti se dogodilo?!" Nista posebno a opet nista beznacajno, samo sam odrasla u svom nekom svetu i zivim u njemu..ne pustam ikoga da ga poremeti...Dovoljno mi remete ovu, nazovi, realnost...On je tako sedeo i gledao...a ja...pa trazila sam jutro, sunrise, surprise...A nisam shvatila da je iznad mene mesecina, tiha..cudesna...Nisam vampirusa, samo volim noc...Uvek smo se dobro razumele...

I idem sada, da ne guzvam vise ni sebe a ni vas (jeste, da, stavih prvo sebe, sta da vam radim)...Ipak je pitanje hocete li videti sve ovo...

P.S.Mile, ono je bila sala, volim ja tebe tako blesavu..tako malu..tako moju :)

Aj' bye..