Just some stuff...

...

Wake me up when it's over... — Autor antistresna @ 21:09

Otisao...

Slomila sam se...


Mesec u vodi VII

Izbeglica iz besmisla.. — Autor antistresna @ 11:46

Tih dana sam jako puno radio sa Mirkom..Ljudi kao da su odjednom dobili na lotou i krenuli masovno da trose svoj novac..Bio sam zatrpan, i realno, to mi nikada nije smetalo, sta vise, davalo mi je podsticaja i ispunjavalo zivot, a i konkretno, imao sam love uvek, tako da nisam mogao da pohvatam vreme kada su dosli, kada je ona bila tu..Odlazio sam do jezera samo kada nisam radio..I ocajnicki sam zeleo da je vidim, i ako se izmedju nas nikakav vid komunikacije nije desio..Osim onog jednog..Ocima..Mislim da je u stvari to kljuc svega, ne znam, barem ja tako gledam na te neke stvari..Samo smo se nemo gledali kada bi smo se nasli na istom mestu, bez i jedne jedine reci..a rekli bi jedno drugom mnogo toga..

Posmatrao sam je tako dok sam se pravio da lezim na lezaljci i da spavam, da sam hladan i nezainteresovan..To kod nje nije palilo, mogla je, tacnije umela je da provali coveka..sta ljudi misle kad je vide, sta joj zele kad je pogledaju u oci..Znala je sve pre mene, i kako ce se zavrsiti, znala je negde u dubini duse, kasnije, da je ne volim i nikada necu, ali valjda to nije sebi zelela da prizna..Bila je jedina devojka drugacijeg stila, jedina koja je umela satima da lezi i przi se na suncu, bude tiha, jedina koja bi na plazi citala knjigu..(Tada sam razmisljao o tome ko jos na plazi cita knjigu..??Vise njih..menjala je pisce, sa debljih na tanje i obrnuto..).Jednom prilikom mi je rekla da cita knjigu o nasem zajednickom omiljenom bendu..Iznenadio sam se..U stvari, to se desilo kada smo vec poceli da se druzimo..Pozvao sam je i pitao "Gde je malena?"..rekla je kako seta psa sa ocem i sestrom, kako koristi poslednje lepe dane leta, prosto uziva, i tada sam trazio da mi docara svoj svet muzike..Rekla je da joj je ikona Edi..tu sam se zaledio...Po ukusu smo bili isti, razlikovala su nam se razmisljanja..ja sam lutao, kao i uvek, ona je zelela da se smiri..U stvari, bila je u konfuziji i sama jer je relativno skoro izasla iz duge veze koja nije bila ni malo prijatna i ni sama nije znala sta hoce..I cinilo joj se da se i previse opustila, dozvolila sebi neke stvari koje joj bas i ne prilice..Svi smo joj govorili da je jednostavno pocela da zivi..Klimnula bi glavom i rekla "U pravu ste!"..Svi smo uglavnom pili, zezali se, vukli se tamo ovamo..Ona je prosto delovala ozbiljno.. I bila je, mozda mi je i to malo smetalo, ali jbg, neko je jednostavno takav..ja to nisam umeo da prihvatim, cini mi se..

Nosio sam stalno sa sobom jednu drvenu skulpturu, malu..Bila je to jedna slika muskarca i zene stopljenih u jedno, odraz jinga i janga, surovosti i blagodeti, mene i nje, vas i nekog treceg..To sam dobio od coveka koji se bavio izradom drvenarije, rezanjem, klesanjem, bio je umetnik svoje vrste..Mudrac..Rekao je "Uzmi i kad nadjes osobu kojoj mislis da ovo pripada a ti je prenesi, dodjk.."..Kada sam je video znao sam da je to ona, da je to pripadalo njoj..Ne znam kako, ne mogu da objasnim, jednostavno je to islo uz nju, predstavljalo je..Kazem vam, ona je u sebi nosila i zenu i muskarca, borila se sama sa sobom..Jednom prilikom sam joj poklonio to, ispred jednog hotela u njenom gradu, kada sam je iznenadio po ko zna koji put.A znao sam da ne voli iznenadjenja ali jbg, nisam zeleo da budem predvidiv..Uvlacio sam joj se pod kozu, to je to..I gledala je sve to mirno i prepustala se..Nasmejala se i rekla: "Budalo, nemoj mi poklanjati nista vise, nisi duzan.."..Da, tada nismo bili zajedno..jos uvek...


Mesec u vodi VI

Izbeglica iz besmisla.. — Autor antistresna @ 12:30

20:27...uskoro ce poceti moj radni dan..Sedim u stanu..osecam kako sam umoran, od svega..posve, nesrecan sam..Mnogim ljudima je to tesko da izuste, ja sam se usudio..Prosto je tako!Ne mogu biti srecan kada mi niko ne daje oslonac, barem ne onakav kakav ja ocekujem u zivotu..Posmatrao sam stan u kome zivim..Bio je lep, prijatan..samo nekako prazan..Nije se cuo cak ni osmeh u daljini..Pomeram svoje noge i koracam ka jedinom sigurnom mestu..Pada sneg, zima je..Nikada me zima nije asocirala na nju, ne znam zasto u glavi opet imam te misli..Poslao sam joj poruku pre dve nedelje kada je u nasem gradu jos uvek bilo Sunca..Zadirkivao sam je zbog jezera, opisivao kako je divan prizor..Znao sam kakva ce biti njena reakcija, da ce biti odusevljena jer voli prirodu, iako je za ovo vezuju ruzne uspomene..ali zeleo sam da je podsetim..I ne znam zasto sada to ponovo radim..Kada sam joj proslog meseca prvi put poslao poruku, pitala me je "Je l' ce to leto pre vremena stici kad ti razmisljas o meni?Zasto sve ovo radis?"...Rekao sam joj da se opusti, napisao onu glupost od "epizode" i mislim da ni sam nisam imao odgovora..Mozda iz razloga zato sto je prosla godina bila prva a da mi ona nije cestitala rodjendan, i sad se isti blizi, i siguran sam da mi nece cestitati..Znam da nije zaboravila..Rekla je jednom prilikom : "Zaboravljam imena, stvari, pa cak i lica, ali nikad ne zaboravljam vazne datume dragih ljudi i neka  meni bitna desavanja"..

Sa njima su tog leta bila jos dva lika, i pretpostavljao sam da se sa jednim od njih dvojice zabavljala..bilo bi mi cudno da nema nekoga pored sebe, mamila je muske poglede..Ali, kako to obicno biva kada sudimo o necemu na prvi pogled, prevario sam se..Cesto je sedela i masirala jednog lika sa crvenom maramom na glavi i zaista sma mislio da bi on mogao biti ljubav njenog zivota..To je bio njen brat Ivan..Bili su jako ziahni, prvog dana kada su dosli ceo prostor je odisoa smehom, zvukom njihovog dobrog raspolozenja, prosto niste mogli da ih ne primetite..Bili su ekipa jednom (stro se kaze), i videli smo ih i prosle godine tu, ali ne u punom sastavu..Falila je ONA!!Brat joj je bio izuzetno pametan lik, zavrsavao je neke silne fakultete i u dusi bio jako veliki zajebant, ali nikada nije dozvoljavao da se neko igra sa njima..Cuvao ih je..kao malo vode na dlanu..Nije se mesao ni u jednu njihovu odluku, niti izbor momaka (konkretno) ali bio je tu, primetan, motrio je..I slomio bi svakoga ako bi se pozalile..Naravno, da je to nesto ozbiljno..Jednom sam samo imao prilike da sednem i opet, nesto kratko popricam sa njim jer je momak uvek zurio, zavrsavao svoje poslove, vodio svoj zivot..Cuo je za mene, video me i mislim da mu je to bilo dovoljno..Sta je mislio o meni nisam znao, pitao sma je jednom ali mislim da nije zelela da mi kaze..Na kraju krajeva nije ni bilo bitno..Mada iskreno, patio sma malo od toga sta ce drugi reci o meni..voleo sam da se svima dopadnem..Generalno i bio sma dopadljiv, barem na prvu loptu..

A treci tip je bio..jednom recju mrsav..Ne mogu da ga opisem, cudan je skroz..Bio je cutljiv, u nekom svom svetu, ekstremno mrsav za muskarca i delovao je malo nedostupno..naprotiv, bio je nevidjeni zajebant, samo je brzo gubio interesovanja za neke stvari, lako prelazio s jednog na drugo..Bolovao je od bolesti o kojoj nije voleo da prica, i nikada nam nije bilo jasno zasto o tome ne govori kad je to nesto cega se ne treba stideti, to je jednostavno tako, borba..Ja to najbolje znam..ostao sam jako mlad bez jednog bubrega i cak ni to nije uspelo da u meni promeni lose navike..Kasnije..Tu sam shvatio koliko su u stvari oni humani..


Mesec u vodi V

Izbeglica iz besmisla.. — Autor antistresna @ 10:38

Pre udaje za Vlatka Ivona se zabavljala uglavnom sa slicnim tipovima..Bili su to ljudi poput nje, zeljni nekog desavanja, uvek u akciji, uzivali u drogama i uglavnom nisu radili nista u zivotu..Ne mogu da ih nazovem gubitnicima, jer bih onda to bio i ja, vecina njih je imala dobru dusu ali iskvaren mozak od raznoraznih opijata..Ne mozete tako funkcionisati normalno..Zvao se Goran..Nikada nisam imao prilike da ga upoznam, ali znam da je dugo patila za njim i da je cak ni u braku nije ostavljao na miru.Sa njim je u stvari i poceo ceo njen narkomanski zivot koji je danas dosegao duboko..Srecom pa to kod nje varira, ko zna gde bi sada bila i kako bi se sve zavrsilo..Jednom recju-upropastio ju je..I ako je to izmedju narkomana nemoguce, kod njih je bilo jer je pre njega ona bila samo obicna devojka koja je pusila marihuanu tu i tamo, uslovi u kojima je zivela su je naveli na to, i ako za to nema opravdanja, i jednostavno duh koji je nosila u sebi..Dunja nije volela tog tipa, cak ga je jednom izbacila iz kuce dok je on klecao na kolenima moleci je da ostane i prespava kod njih..Nije mogla ocima da gleda coveka koji joj je upropastio sestru..Mislim da cela porodica, ili barem dobar deo nje koji je bio upoznat sa slucajem, nece zaboraviti to ime..

Desavalo se ponekad da zove u toku noci, znajuci da pored njen spava suprug, da salje poruke kako je voli i zeli natrag, da svim silama pokusa da upropasti toplinu njenog doma, da razrusi mir, jer ona nije bila taj tip coveka..I ja sam se nasao u ulozi nekoga ko nesto kvari, i ne kajem se zbog toga, jednostavno sam zeleo da dobijem ono sto mi je trebalo.. Kako bilo, ona je uspela da mu pokaze gde mu je mesto i da voli coveka sa kim je bila u brak..Brak se desio vrlo spontano i slobodno mogu reci brzo..Zabavljali su sve svega tri meseca kada su shvatili da zele da zive zajedno.Buduci da to ona nije mogla da izvede dozvolom roditelja, tacnije oca koji nista nije zeleo da razume i nikada se nije trudio da im posveti dovoljno paznje, pobegla je..Spakovala stvari i otisla..Dok su je sestra i majka pratile, jedna sa velikim iznenadjenjem na licu druga sa suzama u ocima, otac je sedeo u svojoj radionici i mirno zavrsavao svoj posao..Ili je samo tako izgledalo.Nikada nisu preterano marile za njegovo misljenje i osecanja, on ih je jednostavno vise povredjivao nego im priredjivao lepe trenutke u zivotu..To je za Dunju uvek bila bolna tema i nerado je govorila o tome.

Vlatko je ljudina..Covek koga mozete u pola noci da probudite i ocekujete njegovu pomoc..Mnogo je ludovao, prosao sve i svasta, video pola sveta, potrosio brdo para, imao mnogo zena u zivotu,dosao do tacke zasicenja i sve sto je zeleo jeste da se ozeni..Da pored sebe ima dobru i lepu zenu koja ce mu roditi klince koji ce na kraju upotpuniti smisao njihovog postojanja..Imao je sve to, samo bez dece, Ivona jednostavno nije bila spremna za to i u to vreme nije bila neko ko bi se starao o detetu..Danas je to malo drugacija prica ali teza za ispricati..Upoznali su se u kaficu u kom je ona radila, i prema njegovim recima to je bilo to..Znao je da ce ozeniti tu devojku..


Mesec u vodi..IV

Izbeglica iz besmisla.. — Autor antistresna @ 17:44

Ivona...mogao bih o njoj govoriti danima...Delovala je kao izgubljeno dete..imala je crtne lice mladog i neiskvarenog bica ali su joj oci odisale nekom tugom..Vidi se da je zivot nije mazio i da je jedino sto je zelela zaborav a to nikada sama sa sobom nije uspela da resi..Niti ce..Neki ljudi se tako jednostavno rode.. "Pazi sta radis mali, imas blago u rukama"..govorila bi...Mrzeo sa to njihovo "mali" bez obzira sto su obe bile starije od mene..U stvari, u celo ovoj prici ja sam najmladji ali najprljaviji..Jbg..I kada pogledam sada, manji sam nego sto sam ikada bio..u njihovim ocima..Nosila je cudnu frizuru crvene boje, videlo se da voli da experimentise i da joj je odlazak kod frizera ravan bandziju..Uvek bi iz salona izlazila blesavija nego ikada..Nosila je naocare koje su odavale dozu inteligentice i koje su uspevale da koliko toliko prikriju ono sto je nosila u ocima..bio je to pre svega umor..Sa samo dvadeset i nesto bila je umorna od zivota..Nosila je kupaci nekog blesavog dizajna, nisam mogao da pohvatam gde sta ide ali sve je to savrseno stajalo njenom telu koje nije radjalo, njenom struku, grudima, mrsavim nogama...I uzasno je patila od toga ako izgleda..to je prva razlika izmedju njih dve..prva razlika izmedju NJE i svih ostalih devojaka..Ona je prosto bila drugacija..Ali nju cu kasnije opisati, tek onda kada ruka bude cisto pisala na papiru..

Ivona je izuzetno tezak lik..Smejala se kad god je mogla ali dobro sam znao da se pojedinih osmeha treba paziti..Naucena iskustvom znala je da provali kad su ljudi losi, da posumnja u pravom trenutku i da do smrti brani ono sto voli..Bila je jedna od noih koji ce vam sve reci sta misle ma koliko god da vas to boli..naravno ako to zasluzite..Umela je da ujede za srce, pusti otrovan jezik, napravi sranje kakvom se nikada ne biste nadali, legne na pod i place satima a zatim ustane, polupa sve po stanu, popije 5 rakija na ex i shvati sta joj je ciniti..Kao i vecina nas uzivala je u travi, alkoholu, zabavi bilo koje vrste, voella je izazove i uzbudjenja i kontao sam da bi me ona razumela..I jeste, ali ne kada sam njeno blago prokockao..Slusala je r'n'r i to onaj cisti, nikada nije volela da zalazi u pravce i ne prihvata nista sto nije gitarski zvuk..Mrzela je knjige, laz, naporne ljude..Imala je male usi, i krive prste i stalno se ljubila sa debelim tipom koga niko nije mogao da provali..Kasnije sam saznao da je to njen muz Vlatko...


Mesec u vodi..III

Izbeglica iz besmisla.. — Autor antistresna @ 11:57

Mirko i Marina...Delovali su uvek spokojno ali mislim da u stvari nikada nisam mogao da prokljuvim ko je ludji od njih dvoje..Da li on koji vozi 200 km/h jer mu to, pored dobre droge, predstavlja najveci vrhunac u zivotu ili ona, koja sve to mirno posmatra, razbacuje svoju plavu kosu i deli osmehe cudnog karaktera..Vidite samo koliko su to plitki umovi...Mislim, evidentno je da sam i ja to cim sam u brlogu pomenutih..pa sve i da nisam, poprimio sam dosta toga..Ona je ih je uvek gledala sa odredjenom rezervom..Jednostavno nije ih kontala..Znala je da se vole ali osecala je da su jednostavno oni vrsta ljudi sa kojima nema apsolutno sta da trazi..i bila je u pravu!Ali dosta o njima, rekoh vec da su njih dvoje sporedni likovi koji su se prosetali njenom pistom zivota a ona se nije trudila da tome pridaje znacaja..I zasto bi?Ona jeste poput andjela ali nije ni malo marila za nesto sto joj apsolutno nije bilo bitno i mislim da to svi vole kod nje..To ne znaci da je sebicna, vec se jednostavno umorila od pustanja pogresnih ljudi u njen zivot..a ni sama nije znala da se igra crvenih rukavica..Ni sama nije znala da spava sa djavolom i da ce se taj isti usuditi da se posle niz godina vrati u njen zivotu..samo ovoga puta pognute glave..Iskreno, zaboleo me je taj tvoj stisak ruke kada si me prvi put ugledala posle toliko vremena...shvatio sam sta sam napravio..

Prica pocinje u letnjem periodu kada sam ja sljakao za Mirkovu firmu i bio mu, pa slobodno mogu reci desna ruka, skoro u svemu..Gledao sam blagodeti vodene povrsine nasega grada i shvatao iz dana u dan sta sve priroda moze da ti pruzi..Divio se pejzazu i ako sam ga znao napamet, uzivao uz zvuke koje bi gazda lokalnog bara pustao i potajno cekao da se nesto desi..da neko naidje..Sezona ista kao i svake godine, u stvari mozda cak i slabija jer su konacno svi resili da idu negde dalje i provedu leto..jedino je ona resila da bude tu, sasvim blizu, da jednostavno uziva u lepotama koje priroda pruza i da to za nju bude ravno citavom bogastvu..jer, imala tu pesnicku sliku, mogla recima da nacrta ceo jedan mozaik, da ni od cega napravi remek delo, da crno pretvori u belo, da obnovi knjigu staru milion godina..

Navario sam se kao stoka, narucio pivo, stavio slusalice i naocare i zavalio se dopustajuci suncu da  me siba po licu..ko zna gde sam bio u tim trenucima..gubio sam se u sopstvenoj smoli, bas sam bio u nekom transu..malo sam razmisljao i o coveku sa plavim ocima..Voleo bih da je sada tu pored mene, pivo bi mi bilo draze..ali jbg, ne ide sve kako zelimo, pa tako je i on uveliko sluzio otadzbini...Doci ce, mislio sam, sve ce biti kao i pre..Bojao se samo da ga to jos vise ne sjebe, a bili smo vec prilicno u nekoj slepoj ulici..Zaglavili se...ni posoa mi nije pomagao, moje koleginice koje su pokazivale naklonost...nista..U svom tom bunilu prvo sto sam cuo dok sam dolazio k sebi bio je njen glas..Blebetala je, nista je nisam razumeo, smejala se, slikala neke momke sa kojima je bila..Pomislih "Zajebi, ne mogu ni da odmorim..", hteo sam da je ljubazno zamolim da umukne ali kada sam se sreo sa njenim ocima znao sam da sam tog trenutka bio nemocan..Imala je pogled koji je muskarce ostavljao zakopane, ponekad nisam mogao da je procitam..Gledala je ocima devojcice, zene, ljutog muskarca..Ponekad su me njeni nadrkani pogledi navodili na razmisljanje da u stvari ja ne znam u sta sam se upleo..Nasledila je to od oca..on je izuzetno tezak covek a ona je to slepo postovala..Ona je u stvari sve slepo postovala, jedino je sebe gazila kako je stigla..Gledao sam tako u nju, gubio se u njenim ocima, ostavila me je nemog a mi smo vodili borbu..bio sam manji od makovog zrna..."Malecka, dodji pomozi, sta si se ukipila?"...cuo sam devojku koja joj se obraca..Nosila je naocare, bila ofarbana u crveno, videlo se da je izuzetna osoba i da moze da bude vrlo problematicna..Kasnije sam saznao i koliko..Tako sam upoznao Ivonu..njenu sestru..


Mesec u vodi..(II)

Izbeglica iz besmisla.. — Autor antistresna @ 22:08

Rodio sam se, sada vec u vremenu zaborava, ali ne kazem to samo zbog godina vec zato sto sam stvarno rodjen u takvom nekom vremenu..i ako godina mog rodjenja nije ikona toga..ali ja jesam..klasican tip koga cete zaboraviti ne zato sto ni malo niste vezani za njega, nije ostavio nikakav trag u vasem zivotu, vec zato sto zelite ocajnicki da ga zaboravite..jer ce vas samo moj osmeh ujesti za srce..Jbg, nije kao da sam ponosan na to ali sam jebena seljacina..E ja sam taj tip ljudi, pa koliko god da sam ja pozitivac (??)..

Moje mesto je predgradje, slepa ulica..Nekada grad koji je mnogo obecavao, pomogao razvoju danasnje imperije, danas sivilo, pepeo i prasina...A nekada je bio jako lep..ona ga nikada nije volela..Pre cele ove price zadrzavala se tamo samo na 5 minuta i bivala u istom samo kad je morala..Ukoliko bi je put sa ocem tu naneo, ili neka nuzda dovela poput burnog vetra.."Ne volim sto je sirok, preterano prostran i razbacan a povrsinski je isti kao i moj grad..Jedino vam je standard bolji, ali propadate iz dana u dan..Zato ste i svi tako malo blesavi" - govorila je uvek ovo uz dozu osmeha..ali znao sam da je ozbiljna..ona je ozbiljna cak i kada se smeje..Sad skoro sam joj napisao u poruci da su ljudi poput nje, i oslovio sam je sa magicnom, ponekad naporni..a ona to nije bila, samo nije znala da jednostavno mora da me pusti..ali ne zameram joj, nista joj vise ne zameram..Zameram sebi sto to tada nisam umeo da cenim, a sada ocigledno kopam po necemu sto uopste nema smisla..Rekao sam joj isto tako, tacnije napisao, ne bih smeo da se suocim sa njom, da je ona bila u epizodi..Dobio sam zustar odgovor..ali ne zato sto je to nju naljutilo, mislim da je ona u dubini duse to oduvek znala, vec zato sto sada moze da me pljune u lice i da ne trepne..ne vezuju je nikakva osecanja vise za mene..samo secanje..gorko..A ja je se secam kao dobar dan, jutarnju rosu, kao prvi pupoljak..tako sam je doziveo, sve jedno sto je nisam voleo..Ne znam samo zasto sam lagao..?!

Ja sam prvo dete koje su moji roditelji dobili..iz ljubavi ili ne nikada nisam u to ulazio, to je izmedju njih..i bolje je da ne zabadate nos u takve stvari, ko zna kakav cete odgovor dobiti jos cete se vise iznenaditi sopstvenom reakcijom..Voleo je da pije...jebeno mnogo..voli tacnije..ne znam zasto sam o njemu uvek govorio u proslom vremenu..Ona je bila nekada jako divna zena, majka, puna svega sto zena moze da ima i pruzi, danas je gospodja sa sakom lekova u ruci i sizofrenijom kao dijagnozom..No, nema veze, prica ide dalje..Milion sam se puta, pa ne mogu da kazem pravdao pricama o njima, ali nekako sam mislio da ce ljudi mozda razumeti zasto sam takav..Ne znam zasto, ali zeleo sam da me ljudi razumeju..I ako sam znao da to nisu dovoljno dobri razlozi..Tako sam i njoj puno puta pricao o njima, govorio kako me on nervira, bezao od kuce, uzimao extazi da bi mi bilo dobro..I verovao sam, pravdam se, da da, imam dovoljno dobar razlog da se sredim..a da me ona ne zapitkuje previse.. da me okruzenje njeno, moje, strano, dobro i zlo, bolesno i normalno razume..to je sve sto sam trazio..Dobio sam ga, barem od nje..i to sam jebeno pregazio..kao da mi nista nije dala, kao da nije bilo dovoljno..Sklanjala se svaki put kad je videla da pizdim, da me jede nesto, zapitkivala je ali kada bi videla da ne ide cutala bi..ne bi zvala, cekala bi me..da se javim..a ja sam to uporno izbegavao..Sam Bog zna sta je njoj tada prolazilo kroz glavu, kome je i koliko plakala izgovrajuci moje ime kroz suze...To sma ona zna..i njena sestra..ali o njima cu kasnije..

Ne znam da li posatoji pravi nacin da predstavim sebe a da se previse ne ispljujem ali o tome biste valjda trebali da cujete od mojih prijatelja..Neki od njih su mrtvi, neki rasuti po svetu, neki rasuti od droge..svi smo u jebeno istom sranju..Ali imam nekoga na koga uvek mogu da se oslonim..Valjda jedini covek sa kojim nisam morao da zivim u lazima, jer je i on sam bio laz kao i ja koju je stvarala droga svoje vrste i valjda smo se tako nekako drzali..Ne znam, znam da kad dodje devojka malo nam se odnosi hlade jer onda on pokusava da bude straight a ja ne znam gde teram..Kako bilo, ja volim tog coveka..Nasao mi se tu vise puta u zivotu, odrasli smo zajedno.. Covek sa plavim ocima..tako su ga one zvale, tako cu ga u daljem kontekstu i pominjati..A imao sam i Mirka, Marininog..ali vec odavno je samo Mirko bez Marine...a mozda samo i Marina..


Mesec u vodi..

Izbeglica iz besmisla.. — Autor antistresna @ 22:06

U daljini cujem neke tihe glasove..laganu muziku, koja ne prija mojim usima, buka, saobracaj...ne zelim da otvaram oci, znam, probudio sam se opet tamo...svaki put jedna ista stvar, svaki put kazem isto..Isti cenario na vidiku..skuvacu kafu, zapaliti pljugu..potraziti omiljenu radio stanicu jer uvek u 9h ide vulgarni momak cudnog mozga, obicno bira pesmu koja je i meni omiljena..Kao pogadja, a? ..Ma jebes ga, rano je za jutarnju filozofiju a i umoran sam..sve mi bore na celu o tome govore..ne o godinama..Mlad sam, ali mi je dusa stara..ne duh, dusa...Otvoricu oci...prozor..tamo sam proveo veci deo svog zivota..sedeo tako, gledao kroz isti, gubio se u sopstvenom lavirintu misli, gustom dimu cigareta..ispijao mnogo flasa, popusio mnogo dzoksa..radio sam jednostavno sta mi se htelo..bas tamo, u tom uglu gde niko nije mogao da me porazi, uzme mi komad iz mozga koji sam zarko zeleo da zadrzim za sebe..svi to mi negde zelimo..Da, da, negde, ali kutak je vecini ljudi problem..kad smo napolju-bojimo se odletece, kad je zatvorena prostorija sa puno ljudi-bojimo se ugusice se..ovako sam ja pronasao kutak, gde su mi tragovi i dalje cisti..njeni tragovi..Vidis, uvek se budim sa mislju o tebi..ali ne postoji vise tuga..to je seta, ugusena zelja, tudja ljubav..da tudja, jer te je voleo covek koji je u srcu nosio sunce, na usnama izvor, u ocima mesec..Mislim da je konacno nestao..a to cu ti reci onda kada ti se budem dovoljno priblizio..Ali ti to nikada neces znati..priblizicu se tek toliko da mogu sam sebi da kazem neke stvari..tj da se suocim sa njima, ako ovo vec nije to..Ne, ne, ipak nije, ovo ti se ja obracam jer ne umem drugacije, ne usudjujem se, ugrizem se za jezik da bilo sta kazem..Proklet sam, nije mi prvi put..Neka sam, ne mogu da zalim za necim sto nikada nisam posmatrao sa tom dozom velicanstvenosti..

Otvaram oci..Boze kako su umorne..osecam se kao stari slikar koji nikako da zavrsi dugo ocekivano delo..(obicno ga i ne zavrsi)..ali moja prica nece imati tuzan kraj..Ja nisam rodjen da bih bio tuzan covek, ja sam se samo umorio..Cim sam nosio sunce u srcu i sve ono ostalo na sebi znaci da sam se sa tim i rodio, a ne da sam to naucio, stekao, imao pa nemao..Boli me glava.to je opet zbog vina koje sam prosuo u sebe..da, prosuo, jer sam odavno izgubio osecaj, uzivanje..pijem jer mi treba, to mi leci ova umorna jutra o kojima pricam..Moja bela kosulja u kojoj si volela da spavas, moje ruke u kojima si trazila sigurnost...kosa rascupana, dan topao i dug,..Palim pljugu, uspravljam se pored prozora i zapocinjem svoju pricu...

Dunja..u narodnim pesmama mirise sa ormara, meni je mirisala u srcu, rukama, krasila mi sobu...a ja sam bio halapljiv i nisam umeo da zvacem 20 puta u minuti..zeleo sam sve..odmah i odjednom..zeleo sam i vise nego sto sam mislio..znao...

Jos jednom bacam pogled na stan..odavno sam se oslobodio onih prostorija koje vam guse misao..sada sam konacno sam, bas onako kako sam zeleo, sada sam konacno niko i nista, bas onako kako nisam zeleo..Soba lepa, vedra, odise tvojim stopama, tragovima..vedrinom tvoga lica..malog, neiskvarenog, dobrodusnog..plivala si u djavoljem loncu a da o tom' nista nisi znala..Nisam ni ja znao da sam covek crvenog lica..ili da barem takav mogu da budem...Nikada nisam voleo pretrpane sobe, kuce..voleo sam malo ali sa ukusom, moderno a opet retro, voleo sam i bio posve neobican sto se tice ukusa..Neke stare slike na zidu, ogromne, jer su upravo takve bile sobe..ceo stan je delovao mali ali prostran, sa visokim zidovima koje su imale boju antickih kuca u Italiji..imao sam slikare na zidu o kojima sam dosta toga znao, ili sam ih barem dobrim delom razumeo..ali tebi to nikada nisam hteo da kazem..Imao sam jedan stub kako bih slusao "Slike zivota u 9h", nekog mladog coveka, umornog poput mene, koji prica price iz zivota koje su tako obicne a iz njih izvodite neveravatne zakljucke..Imao sam tebe da mi kazes "Izgleda divno"...

Gledao sam te tako dok se vrtis po stanu, cesljas kosu ispred ogledala, isprobavas moje kosulje, peres zube u fotelji ispred tv-a..gledao sam te i nisam imao pojma da si satkana od ciste dobrote..iako si umela da budes zustra na jeziku.. gledao sam te i nisam ni o cemu razmisljao, nisam znao da cu se ikata pokajati..nisam bio spreman na to..Nisam bio spreman ni na sta u vezi sa tobom..

Ovo je moja prica..o zeni koja me je volela i to joj je bio najveci greh, o njoj koja je umela da cmizdri 2h preko telefona jer nije znala sta ce samnom, sa sobom, sa nama, ovo je prica o prijateljima koji nisu razumeli nista a sve su znali, o lazima i prevarama, o mom pokajanju, o tome kolika sam stoka ispao za par meseci koliko mi je dozvolila, koliko sam joj pruzio...o mojim roditeljima koji su mnogo pogresili, o braci i sestrama koji su bili previse mali da bi shvatili, o ljudima koje sam usput povredio a da toga nisam bio ni svestan..Ovo je prica o meni..

Za sve one na cija vrata seta ponekad zakuca...

Where's music, there's dance! — Autor antistresna @ 13:24

A warning sign,
I missed the good part then I realized,
I started looking and the bubble burst.
I started looking for excuses.

Come on in,
I've gotta tell you what a state I'm in,
I've gotta tell you in my loudest tones,
That I started looking for a warning sign.

When the truth is,
I miss you.
Yeah the truth is,
That I miss you so.

A warning sign,
You came back to haunt me and I realized,
That you were an island and I passed you by,
You were an island to discover.

Come on in,
I've gotta tell you what state I'm in,
I've gotta tell you in my loudest tones,
That I started looking for a warning sign.

When the truth is,
I miss you.
Yeah the truth is,
That I miss you so.

And I'm tired,
I should not have let you go.

So I crawl back into your open arms.
Yes, I crawl back into your open arms.
And I crawl back into your open arms.
Yes, I crawl back into your open arms...


Juce, danas i sutra!

Pricalica! — Autor antistresna @ 19:28

Cudno..kada sam te ugledala i uhvatila za ruku imala sam osecaj da drzim stranca..ali posle par koraka znala sam da samo trazim razlog da se naljutim na tebe, da sebi kazem da to nije to, jednostavno da nadjem razloga zasto bih rekla "Necu"..Smesno ali istinito, ali isto tako sam ti jednom rekla da zaljubljen covek sam sebe razume..prosto jezik je drugaciji..reci izviru iz srca..ne iz mozga..pa ne cak ni na jeziku..

Setali smo tako i smejali se nekim stvarima koje mozda i nisu bile tako smesne, ali oboje smo zeleli da mislimo na lepe stvari...da iskoristimo vreme koje nam je ostalo u pozitivnom smislu..bas glupo zvuci ovo "ostalo"..ti i ja imamo jos mnogo toga da vidimo, dozivimo, preguramo..tek je pred nama sve, tek ce doci nase vreme..da ne kazem 5 minuta, malo je to sa tobom :)..Ne mogu da prepricavam protekle dane, ne mogu se prepricati..bilo je puno smeha, i shvatila sam..puno toga..U stvari dopunila se :)..

Sinoc sam te ispratila jednim poljupcem i crstim zagrljajem..sinoc nisam htela da budem tuzna jer znam da trenutno nemam razloga, bice vremene i za to..Kazes moram da dodjem kad budes odlazio..kazes treba ti snaga, moja suza da je podelis sa sobom..Razumi me, ne mogu..bice lakse i tebi i meni...Zelim ti doci za rodjendan ali ne zelim da te pratim..mozda ces i moci to nekada da razumes..a ne bih volela..Bolno je!

Danas sam se silom prilika nasla u bolnici..sedela sam tako i cekala red za..tu nikad ne znate za sta cekate red, i koji red, ali sam se gubila u istim..Gledala sam oko sebe sve one stare ljude, i ponovila, samo ovoga puta glasno, divnoj zeni pored sebe "Ne zelim da ostarim" ..nasmejala se i rekla "Nije lako"..ma lako je lady jer je to sastavni deo zivota, samo ja ne bih volela da se provlacim kroz H ustanove..I onda vas tako sve to natera da razmisljate o stvarima o kojima verovatno nikada ne bi..ali sto bi rekla Milena, ko zna zasto je to dobro..Ni za sta Mile, ama bas!Pa vas u domenu vaseg prostora saleti sredovecna gospodja i krene da kune bolnicu i proklinje sebe sto je ikada u istu i usla.."Bolje da sam trpela", kaze..A da jeste, rekla bi "Bolje da sam isla lekaru"..cudni smo mi ljudi, nista nam nije kako valja..svemu nalazimo manu i zamerku, i mnogo volimo da kukamo..

Ali koliko god da smo stari, ne gubimo te neke osnovne karakteristike..Sredovecne gospodje su pricale toliko glasno da je to postalo nesnosno, nisam mogla da cujem lekara kada je prozivao..U sebi sam samo pomislila "Zene..vole da kenjaju pa to ti je.."..a ni sredovecna gospoda nisu izgubila svoj sarm..Nasao se jedan mrsavi, posve, davno obrazovan gospodin, ili barem misli da to jeste, koji je komentarisao neku glomaznu zenu (?) pa se pritom ispravio govoreci kako je elegantno popunjena i kako je bolje bilo da je upozao nju nego njenog muza..Kasnije je pokusao da bude duhovit sa sestrom na salteru, a prethodno pokusao da se napravi pametan pred auditorijumom ispred, ali je gospodji pukao film pa ga je onako fino poslala tamo gde mu je mesto.."Na vazduh matori pa tamo siri svoje glupave fazone..bila sam i vise nego strpljiva sa tobom.."

Al' sta da radite..I eto, i ja kao i svi mi..nisam htela da se pozalim, samo belezim utiske iz ustanove H..(iza ovoga bi isla muzika iz Zone sumraka).. i gospoda u njoj..Bezobrazno je ovo sa moje strane, svi smo mi isti..ko zna kakva cu ja nadrkana babeterina biti..ali nema veze, zakljucujem..

Sutra (posto sam pocela od juce da zavrsim sa nadom za to bolje sutra) me ceka jos jedan dan u H lokalu..samo sto mi nece stici kafa od anonimnog obozavaoca, vec rezultati nekog fotografa..na ovoj slici ne gledate inicijale..posve su nebitni..

 


A sta ako ti ja....?!!

Pljuga na pljugu, jednu na drugu slazem... — Autor antistresna @ 23:50

Pustila sam Van Gogh..Sta ako? Nisam tuzna, to samo neko vino izbija iz mene..ponekad takvo je lice..Sve sto znam je da te volim , ma koliko da si daleko od mene..Idi plovi za nasim, svojim, tudjim snovima..idi plutaj tamo gde se sreca stopila sa dubinom..tamo gde mene nema..barem ne fizicki..tamo gde ces shvatiti zasto jesi a zasto nisi..

Hajde spavaj sad, mozda i nadjem te u snu..

ili mozda naucim da ljubim stvarne stope tvojih koraka..iz daleka..sve iz razloga da naucim..Bog nam bira put ( ne mogu reci sudbina jer u istu ne verujem..al' u ovog drugog verujem i te kako..)..Jednom sam te pitala "A sta ako ti ja sapnem reci koje nikad nisi cuo pre..?"..rekao si.."Sapnucu ti ja..a ti neces znati.."..

Volim te..Verujem u nas..

Idi..ne mogu ovako..

Vrati se..umirem za tobom..

 

 


Naslov clanka!

Pljuga na pljugu, jednu na drugu slazem... — Autor antistresna @ 21:44

21:44

Odgledala sam Panov Lavirint..po ko zna koji put..sad bih najradije zapalila cigaretu..Ne zato sto mi se pusi, nego mislim da bi jednostavno upotpunila svako moguce stanje u kom se nalazim..pocev od fizickog, preko enterijera, do glavnog jela..Ali ja sam prestala da pusim pre 5 meseci..to vam je zivot, tesko da cete sve upotpuniti, uklopiti, srediti...Nije ni vazno na kraju krajeva, mnogo je bitnije ono malo sa cime ste srecni, sto vas cini zadovoljnim..Pa onda pustih neku laganu muziku...da mi dusa tone tamo gde ne ume da pliva..(sve i da ovo nema logike)..Ko je gledao Panov znace kako se delimicno osecam..a i nisam nesto srecnija inace..ali dobro, to je zivot, bice bolje..

To je to, definitivno nikad necu uspeti da napisem knjigu..sve i da mi je zelja mnogo jaka..Dobre stvari me na isto ne pokrecu, lose me inspirisu ali naprave od mene pateticnog idiota...A dosta patetike i u stvarnom svetu a kamo li u nekoj knjizi..posebno ciji je autor prolaznik..kako u svom tako i u tudjim zivotima..Nisam provalila sebe skroz..mozda je to i bolje..ali opet ne volim ni kad se iznenadim..ali bas..Nikad nisam volela iznenadjenja..bilo kog tipa..a nije da ih u pojedinim situacijama nisam prizeljkivala..koji je ovo zakon sad..?!

Knjiga..pa tesko mi je da pocnem, ali bas..cini mi se da ne bih mogla toliku kolicinu koncentacije da imam..to mu dodje kao dugorocno planiranje..a da pocnem, stanem, nastavljam, dopravljam..nekako mi to ne pije vodu..a s druge strane, ne mogu u glavi da smislim pricu koju bih mogla da ispricam jednim dahom, otkucam u jendom danu..Nemoguce!U stvari ne moram nista da smisljam, mogu na osnovu nekih svojih iskustava da..ne, ne, ne mogu..

Jedem neki dosadni keks..jede on mene..gledam se sa soljom kafe koja vec odavno nema efekta na mene..ne radi me vise..Imuna sam..postajem na sve zivo..E da, i volela bih da mi sad u uglu sobe cuci negde Eddie Vedder i da peva..samo da peva...Hej Ed..odrecituj masi nesto..glava mi je puna raznoraznih govana..svirepih, laznih, domacih proizvoda oznacenih kao feler..Nije to vise ni budj..adekvatno bi bilo mahovina..

Bas si me ujela juce za srce kad si rekla da si mozda bolesna..i sta je to uopste "mozda"..masna na lose upakovanom poklonu..jbg, parola snadji se...Vidim i od koga sam pokupila tisinu..sad znam..

A ti nista ne vidis..otvori oci, trgni se, pogledaj je..Boli tebe kurac!

Nedostaje mi samo mala precica do tebe..kamencic jedan pa da stanem..sad je to vec okean..i ako se pravimo da je tek neka reka..mocvara..pa i bara..Mislim, znas i sama, moj je zivot tvoj, i ne bih zalila ni jednog momenta..Bih, ako bih onda videla da ti ni to nisi umela da iskoristis..ali nema veze, ne bih se ljutila..neki se jednostavno tako rode..

Sta ce mi nedostajati?Planina tvojih ruku..skroviste...da se tu sagnem i uberem zrele plodove..zdrave..neiskvarene..da tu odigram svoju deciju nevinu igru..da se od srca nasmejem a da se to ne zavrsi setom...da bude prosto prirodno..Eto to..ta sigurnost koju ja imam pored tebe, taj mir...Ma doci ce...valjda..

A cega se bojim?E to je nesto o cemu se dragi moji retko kad prica..nisam ja sujeverna, samo se bojim..aha, sebe najvise..Mi mozda nismo glavne uloge, ali i sporedne ostave utisak..ponekad i fatalan..Reci cu vam to jednog dana kad se oslobodim sopstvenih bora, resim svoje bitke i ustanke, da vidim sta ce reci Dragana..Salim se, reci cu onda kad cu biti sigurna da cete me razumeti..ili makar cete tako izgledati..onda kada budem odlazila..

22:18

I dalje mi se pusi ta ista pljuga..zvakacu ja dosadni keks ipak..I ne znam sto..al' ..tako je glupo zaboraviti njen broj... Daj Ed,udari mi samar molim te...


Kao dlanom o dlan..

Pljuga na pljugu, jednu na drugu slazem... — Autor antistresna @ 15:01

Budim se iz stanja u kojem sam zaspala..budim se, a jos mi je gore..Glava, bol u grudima, ledja, stomak...Slomilo me jednim udarcem..mozda je tako i bolje..

Nema veze, kad mogu cele nedelje da podnesem sopstvenu psihu, podnecu i dosadne fizicke bolove..sve to prodje..i onako me sve sile ubiti nece..mene ubija samo jedna..

Jos nisam ni progledala a ti me vec gusis gundjanjem..nekim svojim pricama...njegovim u stvari..projetkujes sve to..moras..O Boze..koliko ti puta moram reci da se nista ne mora...

Nema veze, razumem te..

Kako je glupo traziti te po krevetu..glupo razmisljati o necemu sto ne mozes da sprecis..To prosto tako mora..nema veze stovas to muci danima, mesecima..sto sve povezujete sa tim, vidite kroz to..sto vas to koliko pokrece toliko koci..u stvari kad je lose mnogo vise koci..jer,u nama je to da mnogo lakse prihvatimo tugu nego srecu..i vidimo je svugde..pre nego nesto dobro..bojazan je prisutna..nije ni cudo kad se sve raspada..deli na pola..toplo i hladno...istok i zapad..

Nema veze, kazes "sve je to zivot"..

I onda tako ustajem iz kreveta i ustvari shvatam da je opet tisina..pa me jebeno osamari da je tako i tek ce biti..dugo, dugo..i ti tu nista ne mozes!!Shvati!

Nema veze, kazes "razmisljaj o tome sta ce biti"..

Kafa..ni u njoj vise ne umem da uzivam..sve me pokrece na razmisljanje...

Nema veze, losa navika za uzivanje..ili barem naziv za to..zvucnost..

Pa sad ide onaj deo kad treba s mozgom odvojiti sebe od tebe..ispiti..aaa..kako ljudi poput mene prave veliku dramu oko toga..i ne znam zasto to radim..u stvari znam..bas je glupo kad te vitezovi prate, sabljama ni u tebe ni navise, i uvek te nekako mrko gledaju..pff..ne moram, nista ja ne moram, makar sutra lupala sebi glavu..Sad je samo neraspolozenje iz mene, cini mi se da nisam u stanju da toliko izglupiram..cini mi se..uvek uradimo nesto za sta mislmo da nismo spodobni..ili da drugi nisu sposobni..

Nema veze, proci ce i to pa cu zaliti..

Pa se kao nesto mucim, napinjem, borim, 'ocu-necu, pa sve to nesto traljavo..aha, gladna sam..vazi, ajmo i to iskoristiti dok postoji ono nesto..apetit, da..I onda, kao i uvek, dodje vitez, jedan od njih (ponekad mi je apsolutno nebitno) i onda gundjanje no2...to da zavrsimo sta smo poceli..Ne secam se da jesmo ali ajde..znam da ti jesi, ja nista nisam..I normalno da nisam ni gladna vise..pricas mi o mom bolu..pominjes, nagovestavas..pusti me, mogu li jednom da jedem na miru?!..opet stoji iza mene pa me ne vidi..ma sto pricamo o tome, ostavi me..hocu sama, ne tice te se..nikog se ne tice...zabranicu pomen o tome, ime, datum, vreme, razloge..dozvolicu tek onda kad u srcu nista ne zaigra..(a igrace)..

Nema veze, kazes "razumi, sedi i dogovori se sa sobom..mozes ti to.."

Dodje i vreme kad je red da se ispraznim..ovako, nekako je tako najlakse..onda kad ne ocekujem da me neko razume, samo eto ja nesto pricam, brbljam..9a da, vitez "Ma razumem ja tebe..".."Ali nemoj da ti to utice na sve ostalo u zivotu, nemoj zbog toga da.."..jedna ista prica..kao da ja to ne znam....ma nista ti ne razumes..

Ali, nema veze...

Nista od toga neme veze...

A mene boli..dugo vec unazad...jos mnogo unapred..

Proci ce..mora..mozes...

Bojim se da...ne veze, nista vise nema veze..

A zasto mene i dalje boli..?! 


Predosecanje

Poezija! — Autor antistresna @ 12:12

Poznala sam te kad sneg se topi,
topi, i duva vetar mlak.
Blizina proleca dusu mi opi,
opi, pa zudno udisah zrak.
S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ces biti mi drag,
drag u zivotu celom.

Poznala sam te u zvonak dan,
dan pijan, svez i mek.
Cinjase mi se vec davno znan,
znan kad te poznadoh tek.
S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ces biti mi drag,
drag u zivotu celom.

Poznala sam te kad kopni led,
led, dok se budi proletnji dah;
kad dan je cas rumen, cas setan, bled,
kad sretno se i tuzno u isti mah.
S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ces biti mi drag,
drag u zivotu celom.

Desanka Maksimović

Pisi, brisi!!

Pricalica! — Autor antistresna @ 23:04

Zelela sam da ovaj post ostavim za sutra, ali igrom slucaja veceras imam viska vremena pa cu iskoristiti za ovo..eto, da se obratim sebi posle izvesnog vremena..na neki drugi nacin..Vama..kako god...

Ne mogu da sumiram godinu..u stvari mogu ali ne zelim, to radim skoro svake noci pred spavanje..sumiram dane,minute, sate, mesece..imam prava da ne svedem bilans uspeha..pa makar to bilo katastrofalno for firm..Jebes ga!I ne, nisam besna, nadrkana, nisam nista..samo sam nekako odavno ugasila u sebi taj happy feeling nove godine i sve ove zbrke, buke, ukrasa, svetlosti (Gospode, grad nam je gori od Las Vegasa) ..posebno sam to ucinila sada..Necu sebi pozeleti nista, pozelecu drugima, nekako mi se to cini vrednije, postenije..i necu pricati o tome sta je pred nama, sta smo ostavili..Nekako mi je to "sve u stihu, sve u prozi, a ja stojim na jednoj noGi" Zato sam i izbegavala blog ovih dana..nisam htela da vas citam :D, pa kako god da ovo zvuci..citala sam u stvari sve ono sto nema veze sa docekom nove godine, prici o protekloj..Nekako i ne volim da pricam o tim proslim stvarima..zato se i tako zovu - prosle..i treba ih tu i drzati..Pustila sam Doorse..ma sta ce mi vise..kao klasican pivopija otvoricu flasu vina, cudno razgledati ormarice i uopste necu razmisljati o tome sta cu obuci...Krajnje nebitno, to niko nece primetiti!Sve i da primeti, uvek sam se oblacila zbog sebe..A Mile me danas iscimala kao nema sta da obuce..Rekoh sebi "Hvala Bogu te nisam klasicno zensko"..mada rekla mi Mile da sam pocela da kupujem garderobu koja je nekarakteristicna za mene..a sta cu, uskoro diploma pa na posao necu moci da idem neocesljana i onako sa delotvornim marsovskim izrazom lica as always..Jednostavno sam svoje prljav starke zamenila nekim crnim patikama, koje opet podsecaju na Converse, nekim cipelama u kojima ne umem da hodam, nekim pricama gde se vidno ne snalazim ali sam borac, nekim ljudima koji su mi nebitni i koje sam odjebala na prvu loptu i ako to nikad nisam radila..Naucila sam dosta o surovosti..ali je primenjujem samo kad mi stvarno pukne kurac..(jeste, mnogo psujem)..Neobicno sam tiha za ovo doba godine :P, u stvari sam samo iskulirala sve zivo..O da..

Jedva sam cekala da se zavrsi plesna revija..tri klinca sam rodila dok sam sve to izvela..Organizacija je natezi posao, pa ako pri tom imate i casove da drzite..i sve radim samo ne ucim..ali dobro, hvatacu se ja za glavu za 15ak dana, samo polako..Posle ce mi svi drugi biti krivi sto sam pala ispit..a mogu valjda i ja da padnem jedan ispit, jebem ga bas!!!!Jeste, streber sam...volim to da kazem ljudima koji me apsolutno ne poznaju a znaju da sma sjajan student..svi misle da se rasturam od ucenja..a ja sam takticar..i potpisujem da neko sa 6icom zna vise nego ja sa nekom mojom 10kom..aha..to vam je to, nije zlato sve sto sija..Vala i ne volim zlato, zuto je i grozno i podseca na neki jeftini kiceraj!!Kad bi se pravile drvene burme istu bih narucila za sopstveno vencanje...

Vencanje i ja..ehehehhe :D!Nisam ja toliko neozbiljna koliko se pravim jer se jebeno bojim istog..Ma o cemu ja uopste pricam!!!??!!Svasta!

Dosta od mene za ovu godinu...a vi..pa znate sta treba da radite, sta vam je ciniti..Sta god to bilo, dodajte ljubav na sve to, prija a ne goji, bezalkoholno je al' opija, neobjasnjivo je ali svi ocajnicki vape za tim!!

"Sunrise, sunrise, looks like morning in your eyes.."

 


Powered by blog.rs