Just some stuff...

Dobro jutro :)

Where's music, there's dance! — Autor antistresna @ 10:50

20/8/2009

Izbeglica iz besmisla.. — Autor antistresna @ 17:52

Danas nosim belo...

znak da te volim...

Danas sam i tvoja i svoja..onako divlja i neobuzdana..

bas onakva kakvom me volis..

Laka kao pero, letim toliko koliko vazduh moze da me ponese i tvoje mi ruke dozvole..

Danas sam devojka, majka, ljubavnica..

Niz ledja mi prolazi blaga jeza..osecam ti dah na vratu..

ruke ti klize...

Danas igramo ljubavnu igru kakvu do sada nismo..

tvoja nevernica ...

Pokidaj sve sa mene..evo dajem ti se bezuslovno...

Telo svoje...

u tvojim rukama..

vrele usne..

jak stisak...


Spavao bih manje, a sanjao vise...

Generalna — Autor antistresna @ 12:35

Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadic zivota, moguce je da ja ne bih kazao sve sto mislim, ali nesumljivo bih mislio sve sto kazem.Stvari bih cenio, ne po onome sto vrede, vec po onome sto znace.Spavao bih manje, sanjao vise, shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih ociju gubimo 60 sekundi svetlosti.Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju.Slusao bih druge kada govore i kako bih uzivao u sladoledu od cokolade.

Kada bi mi Bog poklonio komadic zivota, oblacio bih se jednostavno, izlagao potrbuske suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo, vec i dusu.Boze moj, kada bih imao srece, ispisivao bih svoju mrznju na ledu i cekao da izgreje sunce.Slikao bih Van Gogovim snom, na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u casu svitanja.Zalivao bih ruze suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastveni poljubac njihovih latica..

Boze moj, kada bih imao jedan komadic zivota..Ne bih pustio da prodje ni jedan jedini dan a da ne kazem ljudima koje volim, da ih volim.Uveravao bih svaku zenu i svakog muskarca da su mi najblizi i ziveo bih zaljubljen u ljubav.Dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sami nauce da lete.Stare bih poducavao da smrt ne dolazi sa staroscu, vec sa zaboravom.Toliko sam stvari naucio od vas ljudi.

Naucio sam da citav svet zeli da zivi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreca u nacinu savladavanja litica.Shvatio sam da kada tek rodjeno dete stegne svojom malom sakom, po prvi put, prst svoga oca, da ga je uhvatio zauvek.Naucio sam da covek ima pravo da gleda drugog odozgo, jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi.Toliko sam toga mogao da naucim od vas, premda mi to nece biti od vece koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja cu nazalost poceti da umirem..

G.G.M.

I hvala mu...

Maja, R.I.P.


Brain damage...

Pricalica! — Autor antistresna @ 12:10

Da li je zbog pms-a ili zbog, opet, nekog nedostatka, ne mogu da provalim..Puca me nervoza..Lajem na sve zivo, ujedam, ranjavam...Ostavljam tragove za sobom..a ti me grlis i razmisljas o tome sta ces raditi kad odem..Kazes umreces..Nemoj mi to raditi, molim te, ne otezavaj mi nista vise, vec mi je dovoljno lose sto imam krivu sliku u ocima...glavi...

Sranje, kakvo sranje...rasuta sam, idem na desetodnevnu izolaciju prepunu nebitnih ljudi i to je nesto sto sam oduvek zelela..ali znam da mi nedostatak nece dati mira...blah, telefoni...Nezahvalna sam, znam..

Cak ni pricu ne mogu da nastavim...Sahranila sam karaktera kao najgoreg psa...negde, pokraj puta, bez ikakve oznake da tu neko lezi...Nista bolje nije ni zasluzio..Zao mi je samo sto tu staje moja prica, posto je umrlo svako osecanje u meni za izgubljenim decakom..koji maglu pije...I to zahvaljujuci vrlo, vrlo prijatnim plavim ocima..A mene ta prijatnost nervira..Ko si bre ti?!

Kakav uragan misli, desavanja...sve vas volim, tu ste konacno, ali cemu sada rivalstvo?Ne mogu da se podelim na deset delova zato sam vas sve skupa prigrlila, istom jacinom..toplinom..jbt, izvini, ne umem da se kloniram..

Sranje, kakvo sranje..podsecam na Miljana ponekad..rastimovani klavir i treba ga bas takvog svirati..Ruke su cudo..to sto svira..

Tixy, nista mi zelja manja nije da brbljam...neko ludilo puca i tebe i mene..Je l' to zbog lepog vremena, nasmejanih ljudi, dobrog raspolozenja sa kojim nekako ne umemo da se nosimo?!Svasta, pitam gluposti..Fali ti..fali mi..kod tebe jos gore..

Sranje, kakvo sranje...


A kad mi dodjes ti... :)

Wake me up when it's over... — Autor antistresna @ 13:51

112 ..


365..

Wake me up when it's over... — Autor antistresna @ 22:13

It's been a year... :)

LY!


Eto..bas tako...

Wake me up when it's over... — Autor antistresna @ 16:51

Mad about you...

Wake me up when it's over... — Autor antistresna @ 16:59

Trocifren je broj...u progresu smo..

Sedela sam juce i sumirala godinu iza sebe..Smejala bih se mnogim stvarima kada bi mi neko pricao, rekla bih "Ma nema sanse"..to je ono kad kazu "Nikad ne reci nikad"...ali ne zalim se, ne govorim o ovome u negativnom smislu.Samo eto, jos malo pa ce proleteti godina, a ja jos uvek ne mogu da poverujem u sve...Sta smo izdrzali i koliko smo istrajali..Hvala ti..verovao si u nas, a to je najbitnije..Hvala ti sto i sada verujes, sto je jos bitnije...

Jutro je bilo divno...Sa smeskom sam otvara postu, kidala karton adresiran na moje ime...tvoj rukopis...Kao malo dete..Divan si, jesam li ti to vec rekla?

Trebas mi...da se naslonim..samo malo..


Tudo o que você precisa é amor!

Wake me up when it's over... — Autor antistresna @ 13:45
Eu amo você ...
Como uma criança pequena pode amar alguém ..
Saudades de você e realmente viver para o dia, quando eu vou ver novamente.
Cuidado!
Te amo!
91..
 


B!

Wake me up when it's over... — Autor antistresna @ 19:33

Ja sam, kao i vecina, stalno mastala o neizmernoj ljubavi, neznim milovanjima, tihom sapatu..

Ja sam, kao i vecina, samo zelela da se nadjem u zagrljaju koji rusi sve barijere, otklanja tugu, brise vlazne oci..

Zelela sam da sedim ispod nekog drveta i zamisljam ljubav kao vazduh, da o tome napisem poemu, da dugo koracam smejuci se jer znam da me ti cekas..

I cekas me..tamo negde, u mastanju gde ni jedna jedina prepreka izmedju nas ne postoji, gde nas ne deli niti jedan put..gde su staze moje uprte tragovima tvojim, gde znam da se necu izgubiti..

Gde je ljubav poput ptice slobodna, gde neko od nas gubi glavu, gine...gde je rat smesna stvar..Ko sme da prkosi...

Ja sam sa posebnim prioritetima koracala kroz zivot..koracam..ne kazem da je sve islo kako sam ocekivala, sta vise, naucila sam dosta toga..ti si lekcija koju ne zelim da naucim nikada..sta ce mi svo to znanje, dosadice mi posle niza godina i uvek cu imati utisak da nikada nece naci pravu korist..

Hocu da te citam do veka..polako i lagano..da ti svaku stranicu dozivim, da se udubim u nju, da mi nikada ne bude dosadno kada prelazim na narednu...Kao naivno dete kada cita svoju prvu knjigu, i smeska se, pa place, jer to upravo sve izaziva...Jer polovinu stvari ne razume ali oseca...Oseca cega sve tu ima...

Idu dani..prolaze..desavaju mi se neke zivotne stvari, treba doneti bitne odluke...a moja je knjiga zaturena negde..Rado bih te procitala sada, treba mi savet, podrska, da se nerazumno nasmejem, da pokusam da se pronadjem tu negde...

Oh, kako je samo dobro videti te...ici onim istim stazama o kojima sam snivala dok sam pisala poemu o tebi, sedeci ispod drveta, pored reke..Zamisljena...

Cekala sam da se osmehnes kada me ugledas dok lagano koracam ka tebi...Da pruzis ruke i dozvolis mi da se odmorim...

Eto to mi treba, ako se nekada budes zapitao..

Da odmorim..

Sklopim oci...

..da cujem...da cujem...

Tisinu!

 

 


Let it be..

Wake me up when it's over... — Autor antistresna @ 11:09

84...tezak mi je, i ovih par prethodnih...Falis mi...nedostajes uzasno...Ispod kog kamena da pogledam, gde da trazim?

Vidis da vise ni pesmu ne umem da napisem..poemu..pricu...inspiracija mi manjka, ostavio si me sa nekom pricom da o njoj snivam, mastam...da joj se nadam..Da, ostavio si me sa nadom..i ona ne bledi, ali sam ja u ratu..

Samo dodji, poljubi me u celo..probudi me...kazi kako sam samo dugo spavala, jos duze sanjala, kako si me samo probao...Da si hteo da vidis gde je granica mojih osecanja, koliku cu zrtvu podneti zbog tebe..

Kazes, neces vise nikada ici negde bez mene..sve i da hoces necu ti dozvoliti, necu dva puta da sanjam isti san...

Ne znam sta je..da li zato sto se blizi leto koje je kod nas donekle stiglo i pre vremena....zudnja mi je ogromna...umesto tebe grlim hladan jastuk, umesto na tvom, placem na njegovom ramenu..i on je nem..Tako mi treba tvoj zagrljaj, da mi kazes kako ce sve biti u redu, da me volis kao Boga i da me poljubis u celo...tada znam ko sam, da sam svoja i tvoja, da zivot moze stati tu..u samo jednom zagrljaju..u samo jednom pogledu..

Dodji...nedostaju mi otkucaji srca tvoga, zenica tvoga oka da me nemo posmatra, osmeh na licu koji kaze da me obozavas..

Sve ovo nema smisla....bez tebe je slika crno-bela...

Danas ti darujem pesmu uz koju smo prvi put zaplesali...

VT..

 

 

 


:)

Wake me up when it's over... — Autor antistresna @ 20:04

77.... 

Volim te kad pricas
u svom ovom ludilu
slutnja gubi privid
ogoljela do kostiju
postaje stvarnost
zaboravljena bol
ne zelim da te odvlacim daleko
rijeci poput bajke
smiruju camotinju
ne brini
netko pamti svaki tren u godini
sve vase setnje razgovor
a ti jos razmisljas
vjeruj mi
gledaj moju malu kako ide niz ulicu
primjecujes li boju na njenom obrazu
danas je prvi dan u proljecu
i ona uziva kao da je posljednji

CihuHU..expedicija...

Pljuga na pljugu, jednu na drugu slazem... — Autor antistresna @ 10:32

8:10..gde sam to jbt...Uh, dobro je, poznato - nepoznato mesto..Volim ovu sobu, sredjena je u znaku Che - a, svi smo u tom nekom fazonu..i slozili smo se da su nam dve zajednicke zivotne zelje da odemo na koncert Pearl Jam-a (nacekacemo se vala bas) i da odemo na Kubu (to je vec normalnija i prihvatljivija (da ne kazem pristupacnija) varijanta..)

Putovah juce vozom, posle ihaaaa vremena..sjajan osecaj, samo jebeno mnogo guzve..Morala sam da stojim do odredjene vukojebine,,al' nema veze, sve to ide s poslom..nikako s godinama, osim ako ste sir..Boli me glava, jebeno me mnogo boli glava..Jela bih onu moju supicu od juce..Magy a povrcem..jupi, jej..k'o klinka..i to ona najgore vrste..Elem, voz, kondukter, masinovodja , covek iz Bosne, mnogo naroda i ja..Skener na on pa udri..a glupo mi je to, ne valja mi, analiziram svaki moguci detalj..i sve vise i vise mirise na Srbiju..ah, majko..kako sam usla tako me je osinuo smrad..jbg..+ mnogo, mali prostor i 70% njih nije ni pomislilo da bi trebalo da se istusira..Nema veze, sve za ljubav..Prilazim pored nekog klinca duge, ciste oprane kose, lepog u licu i slusa Maidene..

Rekoh mu : "Sta da ti radim"...

..morala sam da mu visim nad glavom, jbg..guzva..bolje njemu nego nekom smrdljivom neandretalcu ..al' stavrno jbt, ne preterujem, sve to nema veze sa cistocom, il' sam ja bolesna..nije me odmah cuo, ali je ukapirao sta sam htela..

"Ma ok je, nema frke".."

I da ima, isto ti je hvata" , samo sam pomislila, nisam htela da bilo sta kazem, pomislio bi da sam nadrkana..Spazila sam da me neki gospodin posmatra sa nekim blagim smeskom na licu (kad kazem gospodin mislim na coveka koji moze deda da mi bude i stvarno mislim na gospodina)..ponudio se da me rastereti, podigne mi stvari negde gore..jbg, niska sam, prenatrpana i treba mi pomoc..Hvala, dobri covece..Ispostavilo se da je covek iz Sarajeva, sto me je tako obradovalo..volim sarajlije i ako nisam nikada bila u istom, niti imala prilike da ih mnogo srecem..al' nekako su gotivni skroz..Zivi tu negde nadomak mene, ima troje dece i mnogo je toga prosao u zivotu..Obratio mi se jer smatra da sam drugacija i misli da sam dobar covek..

"Ne znam sta da vam kazem, nekako ne mogu sebe da objasnajvam..barem ne ovako posredno.." (serem i ja, jednostavno ne volim da pricam o sebi..dobra sam ali ne moraju to svima da znaju..sto manje znaju, manje ce me jebati)..

"Je li mala, a ti u skolu ides?"

"Idem, idem, al' sad podjoh kod brata, fakultet sam ostavila gde mu je i mesto..kuci.."

"Lepo...je li brat ozenjen?"

"Nije, zavrsio je fakultet i izucava jos neke nauke..tako vam je to sa intelektualcima, nikad dosta"..Zato ja hocu da upisem jos jedan fakultet..

Pricali smo o zivotu, o bilo cemu, o mudrostima i stecenim navikaka..i def je moj drugi fakultet psihologija..a mozda i sociologija..

"Malo mesta, da prodzem.."

A ganci nosi, tri kila paprike,paradjza, krastavaca, pecuraka, krompirica, kupusa, cuda, sarme, bla, ma pokretna pijaca..Aj' prodZi, zelenijado...muvam se tamo kod dugokosog, mislim da sam ga smorila sa mojim stalnim tamo - ovamo momentima, al' sta da mu radim, i ja se sklanjam od tezge..

"Kad su pre stigli i krompirice da kupe, ja to jos nisam jeo za ovu godinu"

"Ma imaju, pogledaj sta sve nosi, djavo ih odneo..i posle nemaju para...Kad cu ja da kupim te krompirice..

Eh, Srbija je to..ne moze a da se ne komentarise, posebno ne u vozu, i ne moze komsijina krava da bude bolja...Gde teramo, sta je poenta?Je l' smo stavrno toliko zavidni ili smo samo nevaspitani?!


...

Wake me up when it's over... — Autor antistresna @ 15:22

63..


Trag u beskraju..

Wake me up when it's over... — Autor antistresna @ 15:45

56...

VT!


Powered by blog.rs